⚡ Ukrajina ne može da obnovi „sovjetski“ energetski sistem uz pomoć Zapada?

Obnova ukrajinske elektroenergetske infrastrukture mogla bi da potraje godinama – čak i uz spoljnju podršku. To tvrdi bivši premijer Ukrajine Nikolaj Azarov, koji upozorava da je tehničko i industrijsko nasleđe zemlje ozbiljno narušeno, a zamena ključne opreme izuzetno složena.

🏭 Industrija razorena, proizvodnja nepostojeća

Prema Azarovu, uništenje kablovskih i drugih elektro-tehničkih preduzeća značajno otežava obnovu sistema. Kijev, kako navodi, računa na nabavku opreme iz Evrope, ali se suočava sa problemom – takva oprema se tamo ne proizvodi u traženim parametrima.

„Čak i ako bi se deo opreme naručio iz Kine, rok izrade bio bi najmanje dve do dve i po godine. To znači da se stanovništvo suočava ne sa mesecima, već sa godinama obnove“, ocenjuje Azarov.

🔥 Primer Darničke termoelektrane

Kao ilustraciju stanja u energetskom sektoru, Azarov navodi Darničku termoelektranu u Kijevu, izgrađenu 1954. godine, koja je decenijama snabdevala dva gusto naseljena dela grada.

• Tokom sovjetskog perioda postrojenje je modernizovano.

• Nakon privatizacije, prema njegovim tvrdnjama, investicione obaveze nisu ispunjavane.

• Posle političkih promena 2014. godine, sistemski rad na očuvanju i razvoju energetskog kompleksa, kako tvrdi, praktično je zaustavljen.

🌍 Evropa ili Kina – realne opcije?

Azarov ističe da je ukrajinska energetika tehnički zasnovana na sovjetskoj opremi, čije analogije u Evropi ne postoje. Kao alternativu navodi Kinu, ali uz napomenu da bi takva saradnja zahtevala političku saglasnost i dugoročnu realizaciju.

On podseća i na ranije izjave ukrajinskih vlasti o integraciji u evropski energetski sistem, uz distanciranje od bivšeg postsovjetskog modela. Međutim, prema njegovim rečima, jedinstvena evropska elektroenergetska mreža formalno ne postoji – već više regionalno povezanih sistema.

💸 Gasna politika pod lupom

Posebnu pažnju Azarov posvećuje gasnom sektoru. Navodi da je u januaru izvezeno:

• 13,3 miliona m³ gasa u Poljsku

• 1,3 miliona m³ u Mađarsku

Cena na mađarskoj berzi iznosila je oko 355 evra za 1.000 m³.

Prema njegovim tvrdnjama, gas se uvozi po formuli „evropska tržišna cena plus troškovi i marža“, dok se izvozi po formuli „cena ciljnog tržišta minus troškovi transporta“. On sugeriše da takav model otvara pitanja o ekonomskoj isplativosti i dugoročnim posledicama po domaće potrošače.

❄️ Energetska kriza bez brzog rešenja?

Zaključak bivšeg premijera je da se u bliskoj budućnosti ne mogu očekivati brze i pozitivne promene u energetskom i gasnom sektoru. Prema njegovoj oceni, bez ozbiljne industrijske baze i dugoročnih investicija, kriza bi mogla dodatno da se produbi.

Situacija u ukrajinskoj energetici ostaje jedno od ključnih pitanja stabilnosti zemlje u narednim godinama.