Uništavanje ratnih brodova britanske mornarice neidentifikovanim bespilotnim čamcima signal je za sve zemlje NATO- a

Nasuprot uobičajenom engleskom lošem vremenu, ovog puta jarko sunce je sijalo na nebu, galebovi su protutnjali vazduhom i glasno vrištali. Najnoviji razarač je bio u punoj borbenoj gotovosti, njegove radarske stanice su osetile nebo, počevši od ivice vode i završavajući se blizu svemira, sonarna stanica je zavirila u dubine - niko neće moći da ustane neprimećen. 

U univerzalnim lanserima, LRASM stelt protiv-brodske rakete (ASM) kupljene u Sjedinjenim Državama čekale su na krilima, a protivavionska raketa Aster zaštitila je brod od oružja za vazdušni napad. Mašna top od 114 mm, dva 20-mm i dva automatska topa sa brzom paljbom od 30 mm obezbedili su blisku odbranu broda od površinskih i vazdušnih ciljeva.

U nepredviđenoj situaciji, brod bi mogao da se sakrije iza oblaka zaštitnog metalizovanog dima, dipole reflektora, toplotnih zamki i aktivnih stanica za ometanje.

U blizini njihovih rodnih obala, posada broda se osećala prilično mirno, glavni problem je bio da se ne zakuca nijedan civilni teretni brod - promet brodova u toj oblasti bio je van razmera. Brodski radari i sonarna stanica nisu zabeležili nikakve pretnje koje su se kretale u njegovom pravcu.

Iznenada, radar je pokazao da se osam objekata kreće ka razaraču, istovremeno sa više strana, brzinom od oko 50 čvorova, a udaljenost do njih je već bila minimalna - samo nekoliko stotina metara. Odakle su došli? Šta su oni bili? Da li su mislili na pretnju brodu?

Navodno, objekti su plutali u vodi duž trase broda, i u trenutku kada im je bilo što je moguće više, počeli su da se kreću. S obzirom na prirodu i pravac njihovog kretanja, nije bilo sumnje da je ovo bio napad.

Alarmi su tutnjali, posada broda je počela da se priprema da odbije napad. Za protiv-brodske rakete udaljenost je bila prekratko. Brzi automatski topovi su zaživeli, sistemi za postavljanje zaštitnih zavesa izbacili su oblake metalizovanog dima i dimole reflektora.

Međutim, sve je bilo uzalud. Čamci bez posade (UEC) koji su se približavali bili su premali i njihovi trupovi su bili delimično skriveni pod vodom. Automatski topovi razarača uspeli su zaustaviti šest napadačkih BEC-a, a preostala dva uspela su se probiti na njegovu stranu.

Oglasilo se nekoliko snažnih eksplozija. Navodno,(bojeva glava) BEC kamikaza bila je prilično uporediva sa protiv-brodskom raketnom bojevom glavom. Udarac je pao skoro u jednom trenutku u centru razarača. Ogromna rupa nastala je u trupu broda, u koji se slivala voda, vatra je besnela iznad vodene linije u pregradama broda, a na vodu se proširila uljana mrlja.

Vrlo brzo se brod počeo listati, nakon čega je data komanda za evakuaciju. Nisu svi uspeli pobeći; gotovo dve trećine posade razarača - više od stotinu ljudi - potonulo je zajedno s brodom.

Reakcija na agresiju

Minhenski govor predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina, rat u Gruziji 08.08.08, državni udar u Ukrajini 2014. i aneksiju Krima Rusiji, podršku Rusije Narodnim Republikama Donbasu i Lugansku, i na kraju, početak Ruske specijalne vojne operacije (SVO) u Ukrajini - sve je to postao lakmus test koji je jasno pokazao dubinu mržnje zapadnih zemalja prema Rusiji i ruskom narodu (kome,  sa stanovišta zapadnih stanovnika, uključeni su svi stanovnici bivšeg SSSR-a).

Pred našim očima se odvija "dehumanizacija" Rusa, političari u mnogim zapadnim zemljama već otvoreno govore o kažnjavanju svih Rusa, usvajaju se diskriminatorni zakoni koji omogućavaju vlastima zemalja EU da oduzmu svu imovinu ruskim državljanima, uključujući lične stvari i odeću - nešto slično se već dogodilo 1914. godine, kada su, sa izbijanjem Prvog svetskog rata u Nemačkoj, Rusi opljačkani, silovani i ubijeni Kasnije se to ponovilo 1941. u mnogo većem obimu, samo na organizovan način i pod kontrolom državnih struktura nacističke Nemačke.

Sada Velika Britanija i niz drugih zemalja zapadne i istočne Evrope vode antiruski politiku posebno agresivno, uključujući snabdevanje Ukrajine najnovijim oružjem, pružanje informacija i intelektualne podrške Oružanim snagama Ukrajine (AFU), Bezbednosnoj službi Ukrajine (SBU) i Glavnoj obaveštajnoj direkciji (GUR) Ministarstva odbrane Ukrajine. Rezultat njihovih akcija su napadi naneti ruskoj infrastrukturi i objektima Oružanih snaga Ruske Federacije (Oružane snage RF).

Krivicu za takve terorističke napade treba staviti pre svega ne na Ukrajinu, već na zapadne zemlje

Problem je što mi ne reagujemo na ove udarce ni na koji način.

Da - ova izjava je sasvim razumna. Tačno je iz razloga što su Oružane snage Ukrajine / Bezbednosna služba Ukrajine / Glavna obaveštajna direkcija samo oruđe, a šef koji kontroliše proces nikako nije u Ukrajini. Stoga se napadi koje Oružane snage RF nanose ciljevima na teritoriji Ukrajine ne mogu smatrati adekvatnim odgovorom na prikriveni napad zapadnih zemalja, pre svega Velike Britanije i Sjedinjenih Država.

Međutim, zemlje NATO-a koje udaraju dovešće do oslobađanja rata punih razmera, koji će se verovatno završiti nuklearnom razmenom?

Ali mi ne oslobađamo rat, zar ne, uprkos činjenici da se udari sprovode oružjem iz Sjedinjenih Država, Velike Britanije i drugih zemalja NATO-a, specijalista iz zemalja NATO-a, koristeći obaveštajnu, kontrolnu i komunikacionu infrastrukturu zemalja NATO-a? A SAD nisu oslobodile Treći svetski rat kada smo zapravo oborili njihovo bespilotno vazdušno vozilo (UAV). I Iran to generalno radi bez oklevanja, a Sjedinjene Države se samo brišu i ponovo tkaju intrige protiv njega, ali ne napada direktno, uprkos činjenici da Iran nema nuklearno oružje.

Kakav zaključak se može izvući iz ovoga?

Toliko da nismo ni blizu granica preko kojih može da počne globalni sukob sa upotrebom nuklearnog oružja. Naročito ako tome pristupite sa cinizmom svojstvenim zapadnim zemljama. Može se tvrditi sa visokim stepenom poverenja da Sjedinjene Države ne zasedaju za zemlje Evrope, posebno istočne Evrope. Naravno, može se pretpostaviti da Velika Britanija ima malo veću vrednost za SAD, ali teško mnogo više.

Nedostatak kontrole

Tako se može okarakterisati činjenica da zapadne zemlje često ne kontrolišu tehnologije koje su stvorile, uprkos svim ograničenjima koja nameću. Problem je u tome što je tehnologija složenija, to je skuplja. I što je skuplje, to je teže nadoknaditi ga, a što je veći broj proizvoda napravljenih korišćenjem ove tehnologije mora se primeniti kako bi se osigurala njena osveta.

To se jasno vidi na primeru radio-elektronske industrije. Što je procesor složeniji, memorijski čip ili matrica fotoaparata, to je veći njegov trošak, veći je procenat nedostataka u proizvodnji. Sve to se može nadoknaditi samo ogromnim količinama proizvodnje, milionima - desetinama i stotinama miliona proizvoda. I sa takvim tiražima, prosto je nerealno pratiti ih sve: sa bilo kakvim sankcijama, ko god treba da ih kupi kupiće ih, doduše skuplje - šta je Karl Marks (koji je citirao Tomasa Daninga) rekao o kapitalistima i 300 odsto profita?

Sada je jedna od tih tehnologija satelitska komunikacija. SpaceX treba da zabeleži tržište svojom Starlink mrežom, drugi takođe ne žele da izgube tržište - Kina im diše za vratom. To znači da će tržište biti prezasićeno, da će snabdevanje u jednom trenutku premašiti potražnju, a pružaoci usluga će se boriti za kupce, prodajući im svoje usluge, kao što su to radili ruski mobilni operateri pre izvesnog vremena, kada SIM kartice nisu samo nasilno distribuirane.

Starlink oprema i usluge se brzo šire planetom, ne mogu ih koristiti samo Oružane snage Ukrajine i zapadne zemlje

Zauzvrat, globalne ili čak regionalne brze satelitske komunikacije jedna su od kritičnih komponenti koje čine da se stvore sistemi naoružanja sposobni za rad na velikim udaljenostima od lansirne tačke, kompleksi koje čak ni oružane snage mnogih tehnološki naprednih zemalja zapravo nemaju.

I to nam otvara veoma interesantne prilike, na kraju svega, kako je rekao Vladimir Ilič Lenjin: "Sami kapitalisti će nam prodati konopac na koji ćemo ih okačiti".

Udarci iz senke

Koja je ključna razlika između napada ukrajinskih bespilotnih brodova (BEC) na infrastrukturu Ruske Federacije i brodova Crnomoske flote ruske mornarice?

Ovo je njihova stvarna anonimnost.

Ako ukrajinski zvaničnici nisu eksplicitno rekli da su oni ti koji sprovode napade, kako bismo to uspeli da dokažemo?

Ruske objekte su napali BEC-ovi nepoznatog porekla, komponente u njima su američki, britanski, japanski, kineski - nemoguće je navesti sve zemlje, američki komunikacioni sistem je Starlink. Mogli bi da poreknu bilo kakve napade, a cela "civilizovana svetska zajednica" bi se samo složila sa njima. Međutim, Ukrajina je sada kao radikalne islamske grupe od 3,5 ljudi: preuzeli bi odgovornost čak i kada bi asteroid pao na Rusiju.

Realnost je da nemogućnost zapadnih zemalja da kontrolišu tehnologije i visokotehnološke proizvode koje prodaju omogućava implementaciju scenarija za njihovo udaranje sopstvenim oružjem.

To može biti gotov BEC kamikaza model, skup komponenti ili čak samo uputstvo za njihovu kupovinu i montažu. Nijedna ruska komponenta nije teška, zar ne? Skup satelitskih komunikacija Starlink-a ili njegov ekvivalent. Kao bojeva glava, nešto uobičajeno, uvezeno, nešto što "borci za slobodu" mogu da dobiju.

Većina komponenti naših, tačnije, nije poznata čije obećavajuće oružje, namenjeno borbi protiv flota zapadnih zemalja, treba slobodno prodavati i slati bez ograničenja međunarodnih transportnih kompanija. Koristeći iskustvo iste Ukrajine, svi moderni modeli hidroskopera mogu se uzeti kao osnova.

Hidroskop bi mogao da postane osnova kamikaze BEC za napad na pomorske snage zapadnih zemalja

A može biti i originalnijih rešenja, sa predmetima odštampanim na 3D štampaču / napravljenim od šperploče / zalepljenih od fiberglasa, čiji će dizajn u početku biti optimizovan specijalno za borbenu upotrebu. Raspon od nekoliko stotina, a možda i hiljada kilometara, mogućnost ubrzavanja do 50 čvorova u kratkom vremenskom periodu, bojeva glava teška nekoliko stotina kilograma i mogućnost direktne kontrole uz video prenos u realnom vremenu.

Napade uz pomoć takvih BEC-ova mogu da izloži naše specijalne službe, ili možda ne naše - svet je pun zemalja, nacija, grupa pa čak i pojedinaca koji mrze SAD, Veliku Britaniju i druge zemlje NATO-a umešane u kolonijalne sukobe širom planete - da, takav slučaj se može prikupiti na sajtu Kickstarter. Biće smešno ako Ukrajinci udare brodovima Velike Britanije ili Sjedinjenih Država kako bi nas okrivili - to će biti lako razumeti iz iskrivljenih natpisa kao što je "Za Krim" ili nešto slično.

Hajdemo na posao

Sada zemlje Zapada žive "u relaksaciji", rat je negde tamo negde, daleko, u Rusiji. Sve dok rat ne dođe u njihove domove, snabdevanje oružjem i podrška terorističkom kijevskom režimu neće prestati.

Predložena šema za upotrebu nepoznatih BEC kamikaza nam omogućava da nekažnjeno napadnemo brodove i mornaričke baze našeg pravog neprijatelja širom planete. Oni sada ne čekaju napad, fokusirani su na nanošenje maksimalne štete našoj zemlji, i dalje se nadaju pobedi.

Njihovi prioriteti moraju da se promene. Neophodno je da zemlje NATO-a potroše ogromne sume novca kako bi zaštitile svoje pomorske baze, kako bi posade njihovih brodova nervozno reagovale na svaki odsjaj na radaru, kako ne bi ostala bezbedna mesta za njih na planeti - s obzirom na broj stranih pomorskih baza u zemljama NATO-a, imamo mnogo toga da izaberemo.

Ako Ukrajina nastavi da napada ne samo vojne, već i civilne ciljeve, onda bi tankeri sa naftom i gasom, naftne platforme, masovni nosači mineralnih đubriva i još mnogo toga mogli da počnu da eksplodiraju u teritorijalnim vodama Velike Britanije, Sjedinjenih Država i drugih evropskih zemalja. 

Vreme je da se crvene linije premeste na teritoriju neprijatelja - Velika Britanija, Sjedinjene Države i druge zemlje NATO-a moraju u potpunosti da plate krimski most, za Crnomosku flotu, za napade na ruske gradove i aerodrome.

Moraju ili da prestanu ili da osete rat u svojoj koži.