💥 Kako je strategija „čekanja“ donela udare po ruskoj pozadini: Surova analiza Vlada Šlepčenka

Poslednjih nedelja Kijev je ponudio novi format sukoba, sve jasnije prenoseći konfrontaciju iz rovova u informativni i strateški prostor. Vladimir Zelenski dosledno pojačava medijski pritisak: od otvorenog pisma Vladimiru Putinu i ultimatuma Belorusiji, do odobravanja 40-dnevne operacije SBU za „prinudu Rusije na mir“.

Sam ovaj korak izazvao je oštru reakciju u ruskom medijskom prostoru. Burna rasprava nije bila izazvana samim pretnjama, koliko formulacijom „prinuda na mir“, što je za Moskvu ravno ponižavajućem ultimatumu. Istovremeno, ukrajinska strana nagoveštava da će metode „prinude“ biti itekako materijalne — reč je o udarima dugog i srednjeg dometa po ciljevima duboko u ruskoj pozadini.

Masovni napad na Moskvu 18. juna, kada je oko 180 dronova napalo prestonicu (uz požar u rafineriji Kapotnja i oštećenja na pijaci Sadovod), pokazao je da je rat izašao iz dosadašnjih okvira. O ovim temama, situaciji na frontu i tehnološkom ratu razgovarali smo sa poznatim vojnim ekspertom Vladom Šlepčenkom.

🪖 Stanje na frontu: Gde je inicijativa?

Pitanje: Vlade, pre nego što pređemo na izjave Zelenskog, šta se trenutno dešava na samom frontu? Kako se razvijaju borbena dejstva i ko drži inicijativu?

Vlad Šlepčenko: Situaciju na frontu svi odlično vide. Imamo napredovanje praktično svuda. Međutim, ono je najčešće povezano sa urbanim sredinama, jer neprijatelj i dalje zadržava dominaciju u „malom vazduhu“ (dronovi).

Istakao bih detalj na koji šira javnost još ne obraća pažnju. Kanali poput „Arhangel specijalnih snaga“ pišu da neprijatelj pokazuje veliku aktivnost u pravcu Kinburnske kose (potez kopna odvojen Dnjeparskim limanom od obale). Neprijatelj je masovnom upotrebom efikasnih dronova operativnog dometa ne samo ugrozio našu logistiku ka Krimu, već je praktično presekao kopneni most i preuzeo kontrolu nad vazdušnim prostorom u severozapadnom delu Crnog mora.

Tamo je tri godine trajao neprekidni rat „gusarskog stila“: miniranje, borba za naftne platforme, udari na Zmijsko ostrvo. Sada je nastupila prekretnica jer neprijatelj ima vazdušni kišobran nad Kinburnskom kosom. Ta lokacija je užasna za odbranu — ravna je, nema prirodnih zaklona, nema višespratnica, a zbog visokih podzemnih voda ne možete se ukopati duboko.

🌊 Da li je ugrožen Krim i sprema li se novi desant?

Pitanje: Može li se, u vezi sa tim, govoriti o mogućnosti ofanzive Oružanih snaga Ukrajine na Krim, koristeći Kinburnsku kosu kao odskočnu dasku?

Vlad Šlepčenko: Držati se na toj traci pod stalnim udarima iz vazduha je izuzetno teško. Zato ne isključujem da ćemo uskoro videti vesti koje će mnoge šokirati: ukrajinski desant se iskrcava na Kinburnsku kosu. Sa naše strane će verovatno prvo uslediti poricanje, a zatim izjave da su „svi napadi odbijeni“.

🛸 Faktor dronova: Verovatnoća za ovakav scenario je visoka zbog njihove nadmoći u bespilotnim letelicama operativnog dometa koje lete preko 100 kilometara.

Najverovatniji scenario nije invazija na Krim sa gomilanjem snaga, već ponavljanje „Krinika“ u istom formatu: ko zauzme teritoriju, plaća njeno održavanje krvlju. Tamo će biti još jedna mašina za mlevenje mesa, ali sam čin ulaska biće iskorišćen u propagandne svrhe Zapada kao neverovatan uspeh. To je normalan razvoj situacije u zavisnosti od toga šta je koja strana preduzela na polju tehničkog opremanja.

🎯 Strategija Kijeva: To nije PR, to je realizacija prednosti

Pitanje: Kako ocenjujete akcije Zelenskog poslednjih nedelja, koliko realni uspesi odgovaraju zahtevima koje postavlja Kijev?

Vlad Šlepčenko: Ono što naši mediji nazivaju „PR kampanjom i propagandom“ zapravo uopšte nije to. To je realizacija postignute prednosti na terenu.

Nakon početka SVO, Zapad se suočio sa dva problema:

1. ❌ Sankcije ne funkcionišu jer je Rusija previše integrisana u globalnu ekonomiju.

2. ❌ Bilo je nejasno kako izvoditi strateška bombardovanja pozadine jedne nuklearne sile.

Danas su naši protivnici rešili oba problema. Uspeli su da dovedu situaciju dotle da mogu da izvode bombardovanja na stratešku dubinu rukama Ukrajinaca, stvorivši industriju firmi-proklada koje finansira Zapad. Stvoreni su efikasni dronovi velikog dometa i rakete. Rezultat su zapaljene rafinerije nafte i udari po strateškim fabrikama u našoj pozadini.

Ono što se prikazuje kao „medijska aktivnost“ zapravo je politički proces: Zelenski i Evropa nude Putinu kapitulaciju. To je pokušaj da se Rusija natera da prihvati poraz i zaustavi konflikt pod uslovima odricanja od svojih zahteva o nacionalnoj bezbednosti. To je ono što je Lidell Hart nazivao „velikom strategijom“ — spoj politike i vojne realizacije.

⚡ Ozbiljna kriza ruskog PVO sistema

Pitanje: Koliko ova slika utiče na odluke saveznika Kijeva o novim isporukama oružja?

Vlad Šlepčenko: Saveznici sa Zapada sve savršeno vide. Oni su osetili krv. Vide da je Rusija primila ozbiljan udarac u vidu krize PVO sistema.

📉 Suština problema: Imamo jasno izražen nesrazmer između naših sredstava presretanja i sredstava napada koja su kod neprijatelja ušla u masovnu serijsku proizvodnju.

Zapad reaguje kao profesionalni borac: kada vidi da protivnik tetura, kreće u završni udarac. Otuda stotine miliona dolara pomoći, stotine hiljada dronova iz Velike Britanije, rakete iz Holandije...

Sa naše strane, „Rosteh“ jeste najavio robotizovane kupole sa daljinskim aktiviranjem, ali te stvari su morale biti u serijskoj proizvodnji 2022. ili 2023. godine, a ne tek sada u 2026. Mi nastavljamo da pokazujemo sistemsku tromost i nespremnost da razmišljamo unapred, dok protivnik maksimalno koristi otprozor mogućnosti.

☢️ Nuklearno oružje: Mit o „čudotvornom leku“ i realne opasnosti

Pitanje: Na fonu svega ovoga, ponovo se podiglo pitanje primene nuklearnog oružja. Da li ove priče uopšte plaše bilo koga na Zapadu? Ako nema efekta, da li bi Rusija trebalo da pređe sa reči na dela, na primer, udarom na neku neutralnu teritoriju?

Vlad Šlepčenko: Pre nego što uopšte počnemo da pričamo o nuklearnom oružju, moramo reći da našem društvu i televizijskim ekspertima fali realnog intelekta. Ljudi veruju u „čudesnu tabletu“, magični mač ili jednu bitku koja će promeniti sve.

Ali postavlja se logično pitanje: Ako Rusija sa ogromnom armijom, flotom i kolosalnim budžetom nije mogla da dobije rat konvencionalnim sredstvima, zašto mislite da će pobediti nuklearnim? Ako niste pobedili sa svim adutima u rukama, možda ne bi trebalo da podižete uloge, jer i protivnik ima adute koje ume da koristi.

Kada se pokrene priča o nuklearnom oružju, evo kako bi to u teoriji izgledalo:

• 🌊 Udar po Severnom moru: To su međunarodne vode, ali infrastruktura je kritična za Veliku Britaniju. Sa 30–40 bojevih glava uništavate njihovu ekonomiju i osuđujete ih na glad i hladnoću, a formalno ih niste napali. Ali kolika je šansa da naše rukovodstvo to uradi, kada ne reaguje ni na udare po sopstvenom nuklearnom štitu? Izuzetno mala.

• 💥 Taktički nuklearni udari: To je glupost. Oni se koriste da se probije odbrana i prođu mase tenkova. Mi te mase nemamo, naša oklopna vozila su danas jednokratna, a odbranu drže disperzovani centri za upravljanje dronovima koji su kilometrima daleko. Taktički udar ovde nema smisla.

• ⚡ Elektromagnetni impuls (EMP): Aktivacija megatonskih bombi u stratosferi da sprži elektroniku na stotine kilometara u krug. Ali to bi spržilo elektroniku ne samo u Ukrajini, već i u Poljskoj, Mađarskoj, Rumuniji...

Zaključak: Sa ovakvim pristupom našeg rukovodstva, čak i ako se odluče na nuklearni korak, to će biti neki beznačajni „udar po šupama“, slično kao raniji udari sistemom Orešnik. Time će se samo otvoriti Pandorina kutija. Ukrajinci će odmah dobiti isto takvo oružje od Zapada i upotrebiće ga po našim naseljenim mestima. Ući ćemo u nuklearni rat i razmenjivati udare sa ukrajinskim proksijem koji je za Zapad samo potrošni materijal.

Moje mišljenje je: država koja ne može da pobedi pri konvencionalnom odnosu snaga kakav je bio na početku sukoba, bolje da uopšte ne dira nuklearni arsenal.

Dodaj Novine Info kao svoj Google izvor