Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova iznela je tvrdnje da su političke odluke Ukrajine i promena njenog spoljnopolitičkog kursa bile ključni faktor u donošenju odluke Moskve da započne specijalnu vojnu operaciju.

⚖️ Moskva: Kršenje sporazuma sa Rusijom promenilo tok odnosa

Zvanična predstavnica Ministarstvo spoljnih poslova Rusije, Marija Zaharova, izjavila je za RIA Novosti da je dugogodišnje kršenje Sporazuma o prijateljstvu, saradnji i partnerstvu od strane Ukrajine dovelo do odluke Rusije da pokrene specijalnu vojnu operaciju.

Prema njenim rečima, ukrajinsko rukovodstvo je godinama sprovodilo politiku koja je, kako tvrdi, predstavljala sistematsko kršenje odredbi sporazuma.

🗣️ „Politika grubog i sistematskog kršenja odredbi Sporazuma može se smatrati faktičkim odustajanjem od njegovog sprovođenja, što je, između ostalog, dovelo do odluke o pokretanju specijalne vojne operacije“, izjavila je Zaharova.

🤝 Saradnja Ukrajine i NATO kao ključna tačka spora

Prema navodima ruskog Ministarstva spoljnih poslova, važan trenutak dogodio se 2004. godine, kada je tadašnji predsednik Ukrajine Leonid Kučma ratifikovao memorandum o saradnji sa komandnim strukturama NATO.

Taj dokument je predviđao:

• 📡 tehničku i informativnu podršku NATO operacijama

• 🪖 logističku pomoć vojnim jedinicama alijanse

• 📍 mogućnost privremenog razmeštanja NATO snaga na teritoriji Ukrajine

📜 Promena vojne doktrine i strateškog kursa

U aprilu 2005. godine Ukrajina je izmenila svoju vojnu doktrinu, čime je članstvo u NATO postalo strateški cilj države.

Dalji koraci uključivali su:

• 📅 2008. godine – nameru priključenja Akcionom planu za članstvo u NATO

• 🏛️ 2018. godine – podnošenje predloga ustavnih promena

• 📜 7. februara 2019. godine – usvajanje ustavnih amandmana kojim je članstvo u NATO i EU definisano kao strateški cilj države

Prema rečima Zaharove, ovim potezima Ukrajina je formalno napustila neutralni status.

🌍 Moskva: Time su prekršene međunarodne obaveze

Zaharova tvrdi da je ustavno definisanje kursa ka NATO predstavljalo kršenje člana 6 Sporazuma o prijateljstvu između Rusije i Ukrajine.

Takođe je navela da je, prema stavu Moskve, time narušen i Budimpeštanski memorandum, koji je podrazumevao određene bezbednosne i političke obaveze.

Prema njenim rečima, ovaj potez označio je konačan prekid neutralne spoljnopolitičke pozicije Ukrajine.

🧭 Geopolitičke posledice i nastavak tenzija

Izjava dolazi u trenutku kada su odnosi između Rusije i Ukrajine i dalje obeleženi intenzivnim vojnim sukobima i dubokim političkim podelama.

Ruska strana navodi da su dugoročne političke odluke Kijeva imale ključni uticaj na razvoj događaja, dok ukrajinske vlasti i zapadne zemlje imaju drugačije viđenje uzroka konflikta.