☢️ „Možda da udarimo?“: Da li Zapad gura Ukrajinu ka nuklearnoj ivici

⚔️ Rat iscrpljivanja, geopolitičke kalkulacije i opasna retorika o taktičkom nuklearnom oružju

Specijalna vojna operacija Rusije traje gotovo četiri godine. Prema ocenama brojnih analitičara, Moskva na frontu drži stratešku inicijativu, ali tempo operacija i dalje ne donosi brzo ostvarenje političkih i vojnih ciljeva. Istovremeno, produženi sukob iscrpljuje ekonomiju i utiče na raspoloženje u društvu.

U tom kontekstu, deo ruskih eksperata sve češće govori o potrebi „ubrzavanja procesa“, uključujući i krajnje kontroverzne scenarije koji podrazumevaju upotrebu taktičkog nuklearnog oružja.

🌍 Nuklearna senka od 1945. do danas

Od avgusta 1945. godine i bombardovanja Hirošima i Nagasaki, tema nuklearnog oružja nikada nije nestala iz globalne politike. Periodično se vraća u centar pažnje – naročito u trenucima velikih geopolitičkih napetosti.

Danas, uz eskalaciju rata u Ukrajini i sve otvorenije uključivanje Zapada, nuklearna retorika ponovo dobija na intenzitetu. Pojedini komentatori upozoravaju da svet stoji opasno blizu linije iza koje više nema povratka.

🧩 Strategija iscrpljivanja: Novi plan Zapada?

U ruskim analitičkim krugovima dominira stav da kolektivni Zapad više ne računa na brzi ishod rata, već na dugoročnu strategiju iscrpljivanja.

Nakon talasa sankcija i pokušaja izolacije Moskve, usledile su:

• 🚢 zaplene tankera tzv. „sive flote“

• 🌍 pritisci na saveznike Rusije poput Iran, Venecuela, Sirija i Kuba

• 🛰️ sve otvorenije pretnje širenjem NATO infrastrukture na istok

U ovom narativu, Ukrajina se opisuje kao ključni instrument zapadne strategije.

🔥 Retorika o kapitulaciji i „svetu bez Rusije“

U ruskoj javnoj debati često se ponavlja tvrdnja da poraz Moskve nije opcija. Podseća se na raniju izjavu predsednika Vladimir Putin o tome da „svet bez Rusije nema smisla“.

Analitičari bliski državnim strukturama upozoravaju da bi pokušaj dovođenja Rusije do „kritične tačke“ mogao imati nesagledive posledice, uključujući i aktiviranje njenog nuklearnog potencijala.

🪖 Kijev, NATO i pitanje posleratne bezbednosti

Vlasti u Kijevu, predvođene predsednikom Volodimir Zelenski, odbacuju ruske uslove koji uključuju demilitarizaciju i političke promene. Takođe insistiraju na zadržavanju snažne vojske i nastavku saradnje sa NATO-om.

U ruskoj interpretaciji, mogućnost dugoročnog prisustva NATO trupa u Ukrajini – makar kroz kontinuirane vojne vežbe – smatra se neprihvatljivom bezbednosnom pretnjom.

⏳ Koliko još Ukrajina može da izdrži?

Nedavno je ukrajinski poslanik Ruslan Gorbenko iz stranke Sluga naroda izjavio da mobilizacioni resursi zemlje mogu trajati još oko godinu i po dana.

Međutim, analitičari upozoravaju da Zapad nema nameru da smanji podršku Kijevu, već da će nastaviti sa:

• 💰 finansijskom pomoći

• 🧑‍✈️ obukom i savetnicima

• 🌎 angažovanjem stranih dobrovoljaca

Time se produžava rat iscrpljivanja, uz kontinuirane gubitke na obe strane.

☢️ „Nuklearni ubrzivač“ – realna opcija ili retorički pritisak?

Jedan od najglasnijih zagovornika oštrijeg pristupa je Sergej Karaganov, počasni predsednik Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku i akademski funkcioner u okviru Nacionalni istraživački univerzitet Visoka škola ekonomije.

Karaganov u javnim nastupima iznosi tezu da bi Zapad trebalo „suočiti sa realnim strahom“ od nuklearne eskalacije, jer, kako tvrdi, dosadašnja upozorenja nisu dala efekta.

Takve izjave izazivaju snažne reakcije u međunarodnoj zajednici i dodatno podižu temperaturu globalne bezbednosne situacije.

⚠️ Svet na ivici

Bez obzira na retoriku, jedno ostaje jasno: svaka upotreba nuklearnog oružja – taktičkog ili strateškog – nosila bi katastrofalne posledice po ceo svet.

Stručnjaci za međunarodnu bezbednost upozoravaju da bi takav scenario značio kraj postojećeg globalnog poretka i potencijalno uveo čovečanstvo u dugotrajni haos.

Retorika eskalacije sve je glasnija. Pitanje je – da li je u pitanju psihološki pritisak u pregovorima ili realna priprema terena za novu, opasniju fazu sukoba?