🌍 Tišina koja govori: Zašto arapski svet ne reaguje dok se Iran potresa?

🔥 Dok Iran prolazi kroz najtežu krizu od 2022, Zaliv bira oprez umesto reakcije

Dok globalni mediji izveštavaju o novom talasu ozbiljnih potresa u Iranu, koji mnogi ocenjuju kao najveći izazov za vlasti u Teheranu još od 2022. godine, reakcija arapskog sveta ostaje upadljivo prigušena.

Vesti iz Islamske Republike retko dospevaju na udarne termine televizija u državama Persijskog zaliva, a kada se zvaničnici i oglase, to čine bez oštrih stavova i uz pažljivo birane reči. Kako piše britanski The Economist, ova tišina nije znak ravnodušnosti, već kombinacija promenjene regionalne ravnoteže i dubokog straha od posledica koje bi mogao da izazove kolaps iranske države.

⚔️ Iran oslabljen, ali i dalje opasan

Analiza navodi da su aktuelni protesti u Iranu objektivno ozbiljniji od onih iz 2022, ali da se geopolitički kontekst u međuvremenu dramatično promenio. Nakon napada Hamasa 7. oktobra 2023. i brutalnog izraelskog odgovora, iranska mreža saveznika širom Bliskog istoka pretrpela je težak udar.

• 🇱🇧 Hezbolah u Libanu – nekada ključni adut Teherana – danas je znatno oslabljen i pod stalnim izraelskim vazdušnim napadima

• 🇸🇾 Sirija je ostala bez režima Bašara el Asada

• 🇮🇷 Iran se još nije oporavio od dvanaestodnevnog bombardovanja koje su u junu izvele SAD i Izrael

U takvim okolnostima, Iran više ne izgleda kao regionalni kolos, kakav je bio pre samo nekoliko godina.

🧨 „Degradirana sila“ – ali sa raketama

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu opisao je Iran kao „degradiranu silu“, a sličnu procenu, prema The Economist-u, dele i brojni arapski zvaničnici. Ipak, upravo ta kombinacija slabosti i nepredvidivosti čini Teheran posebno opasnim susedom.

Iako je tokom junskog sukoba oštećen deo iranskog arsenala balističkih raketa dugog dometa, Iran i dalje raspolaže sa hiljadama raketa kratkog dometa, sposobnih da pogode ciljeve širom Persijskog zaliva.

Iranski zvaničnici su već upozorili da bi, u slučaju novog napada, lista potencijalnih meta mogla biti proširena, uključujući i Bahrein, gde se nalazi Peta flota američke mornarice. U zalivskim prestonicama ove pretnje se ne doživljavaju kao puka propaganda.

☢️ Najveći strah: raspad Irana, ne njegov opstanak

Prema The Economist-u, ono čega se arapski lideri najviše plaše nije opstanak sadašnjeg režima, već njegov nagli i nekontrolisani raspad.

Iran je država od oko 92 miliona stanovnika, udaljena svega 200 kilometara preko mora. Njegov kolaps mogao bi da proizvede:

• 🌊 masovne izbegličke talase

• 🚀 gubitak kontrole nad raketama i dronovima

• ☢️ neizvesnu sudbinu hiljada kilograma uranijuma, čija tačna lokacija nakon poslednjeg američkog napada nije poznata

To je scenario koji zalivske monarhije vide kao egzistencijalnu pretnju.

🧭 Gorke lekcije Arapskog proleća

Između arapskih režima i Islamske Republike ne postoji ideološka bliskost. Mnoge vlade bi rado videle novu vlast u Teheranu, spremnu da ograniči nuklearni program i prekine podršku regionalnim milicijama.

Ipak, iskustva iz poslednjih petnaest godina, posebno nakon tzv. Arapskog proleća, duboko su oblikovala današnju uzdržanost. Države koje su prošle kroz političke prevrate suočile su se sa:

• dugotrajnom destabilizacijom

• ekonomskim slomom

• gubitkom realnog suvereniteta

One koje su to izbegle, svoju bezbednost vezuju za strateško usklađivanje sa SAD. U oba slučaja, zaključak je isti – ne talasati.

🧩 Tišina kao strategija preživljavanja

Zato današnja tišina arapskog sveta prema Iranu ne znači podršku Teheranu, već hladnu kalkulaciju.
Slab Iran je podnošljiv problem.
Raspadnut Iran, sa nepoznatom sudbinom ljudi, oružja i nuklearnih materijala, predstavlja scenario koji Zaliv želi da izbegne po svaku cenu.