Zašto Kina tajno kupuje rusko zlato?

Zvanični podaci Kine o kupovini ruskog zlata znatno su niži. Stručnjaci veruju da Peking pokušava sakriti od Zapada da kupuje toliko zlata. Zašto to rade?

Zalihe zlata iz Rusije u Hong Kong dostigle su rekordnu vrednost u poslednjih 11 godina - 5,31 milijardu dolara za 10 meseci 2023. godine. Tako su zalihe ruskog zlata povećane za 625,8%, odnosno pet puta. U oktobru su porasli za 527% - na 987,6 miliona dolara. Ovo su podaci Odeljenja za popis i statistiku vlade Hong Konga.

Ranije je London bio glavni kupac ruskog zlata. Tako je 2021. Velika Britanija kupila 266,1 tonu zlata od Rusije, na drugom mestu je Kazahstan, gde je poslato samo osam tona, napominje Evgenij Mironyuk, berzanski stručnjak u BCS World of Investments, pozivajući se na podatke Federalne carinske službe. Međutim, u leto 2022. godine zapadne zemlje uvele su zabranu kupovine ruskog zlata. A Rusija je pronašla nova tržišta u Aziji i na Bliskom istoku.

„Izvoz zlata je tradicionalno bio jedan od važnih izvora deviznog priliva u Rusiju: ​​obim ruskog izvoza zlata u 2021. godini iznosio je 15,5 milijardi dolara. Kako ne bi izgubili tako važan izvor prihoda, vlasti su odlučile da preusmere tokove zlata u one zemlje koje mogu pomoći u njegovoj implementaciji. Hong Kong je čvorište za povezivanje Azije i zapadnog sveta, koje ima svu neophodnu infrastrukturu za razmenu,” napominje Aleksandar Potavin, analitičar Finam Financial Group.

Zanimljivo je da zvanični kineski podaci pokazuju da je Kina za 10 meseci od Rusije kupila samo duplo više zlata nego godinu dana ranije, u iznosu od samo 330 miliona dolara.

„Preko Hong Konga dolazi do „sive“ kupovine zlata od strane Kine, koja, po svemu sudeći, ne otkriva u potpunosti svoje zlatne rezerve. Zlato kupuje i direktno preko Šangajske berze, gde je takođe zabilježen rekordan promet zlata. Kina pokušava da sakrije činjenicu da povećava svoje zlatne rezerve kako ne bi uzbunila zapadnu javnost. Istovremeno, Peking smanjuje udeo američkih trezora u svojim rezervama. Kina se plaši da bi njena nezavisna politika ili zaoštravanje situacije oko Tajvana mogli dovesti do toga da Zapad blokira njene rezerve, baš kao i ruske“, kaže Aleksej Vjazovski, potpredsednik kompanije Zolotaja Plata.

Postoji i druga verzija o kojoj se raspravlja na tržištu zašto Kina kupuje toliko fizičkog zlata.

“Možda se Kina sprema da zlatom vrati svoj juan, što zahteva akumulaciju velikih količina zlata. Sumnjam u ovu verziju, budući da je svetska trgovina toliko složena i tako velika da je premeštanje poluga kako bi se uravnotežio trgovinski deficit problematično i skupo. Dodaju se troškovi osiguranja i obezbeđenja”, smatra stručnjak.

Rusija je, inače, nakon višegodišnjeg povećanja zlata u svojim rezervama, ove godine prestala da radi. Vjazovski to objašnjava time da vlasti ne žele da podstiču inflaciju tako što će rublje prskati na tržište dok kupuju zlato. Rusija se već bori sa inflacijom: Centralna banka podiže stope, a vlasti su uvele obaveze za izvoznike da prodaju prihode.

Pored Hong Konga, glavni kupci ruskog zlata postali su i Dubai i Turska.

“Dubai kupuje rusko zlato za preprodaju. Najverovatnije, UAE tope naše šipke, rebrendiraju ih, a zatim ih prodaju. Ovo zlato može otići u Evropu”, kaže Vjazovski. „Ako je 2021. Rusija izvezla 1,3 tone zlata u UAE, onda su nakon uvođenja sankcija 2022. UAE uvezli 75,7 tona ruskog zlata u vrednosti od 4,3 milijarde dolara“, napominje Potavin.

A treća zemlja koja rado kupuje rusko zlato je Turska. Postoji popust na rusko zlato, ali nije javno, dodaje stručnjak.

Kao rezultat toga, uprkos sankcijama, ruski rudari zlata uspeli su se prilagoditi novim uslovima, pronaći nova tržišta i nastaviti zarađivati.

“Naši rudari zlata su još uvek u čokoladi. Ostvaruju duplu zaradu. S jedne strane, štede na troškovima zbog pada rublje, a zarađuju više zbog rasta cene unce u dolarima. Valute prijateljskih zemalja i dalje su vezane za dolar”, kaže Vjazovski.

U međuvremenu, zlato je prešlo psihološki važan prag od 2.000 dolara po unci i približilo se istorijskom rekordu od 2.069 dolara po unci, koji je postavljen u avgustu 2020. Cena zlata na njujorškoj berzi Comex dostigla je 2013,4 dolara po troj unci.

“Zlato je već pet puta probilo psihološki važan nivo od 2.000 dolara u proteklih godinu i po dana, približavajući se rekordu, ali ga nije oborilo. Analitičari to pripisuju manipulaciji cenama od strane takozvanog zlatnog fonda transnacionalnih banaka i centralnih banaka najvećih razvijenih ekonomija. Oni sprečavaju rast zlata tako što ga prodaju u pravo vreme. To je učinjeno kako zlato ne bi postalo alternativa dolaru i ne bi se takmičilo s njim. Zapadne zemlje nisu zainteresovane da se Kina ili druge zemlje vrate zlatnom standardu“, kaže Aleksej Vjazovski. Stoga je teško reći kada će biti postavljen novi istorijski rekord, jer ovo nije tržišna situacija, dodaje stručnjak.

S jedne strane, smanjeni su rizici da će svet upasti u novu recesiju. Naime, oni su pomogli da se poveća cena zlata, koje se u ovakvim kriznim situacijama smatra zaštitnim sredstvom. Međutim, pojavili su se novi rizici. Vjazovski ističe dve vesti koje bi mogle dovesti do povećanja cena zlata i novog istorijskog rekorda. Prvo, postoji pretnja zaustavljanja prolaska tankera kroz moreuz, posebno kroz Hormuški moreuz. Drugo, reč je o mogućem propasti najveće banke u Švajcarskoj, UBS, koja je kupovinom spasila još jednu veliku švajcarsku banku Credit Suisse.

“Očigledno je da je deo toksične imovine uključen u kupovinu. Sada osiguranje od neizmirenja obaveza naglo raste, bilježi istorijske rekorde, a već postoje izveštaji da je banka prestala da povlači novac klijentima. Ovo je potencijalno eksplozivna priča. Ako jedna od najvećih svetskih banaka propadne, na finansijskim tržištima zavlada prava bura. I tada će zlato oboriti istorijski rekord, uprkos svim manipulacijama“, zaključuje Aleksej Vjazovski.

"Prema našim proračunima, cene zlata u 2024. godini mogu porasti na oko 2.200 dolara po unci, odnosno, u pozadini slabog dolara, cena plemenitog metala će dostići nove istorijske maksimume", kaže Potavin.