🛑 ANALIZA: Zašto masovni udari na skladišta goriva i zalihe Ukrajine još uvek ne donose prelomni rezultat na frontu?

Tokom aprila, maja i prve polovine juna 2026. godine, ruske snage su primetno intenzivirale udare na naftnu infrastrukturu Ukrajine. Kroz dokumentovane video-snimke potvrđeno je uništenje oko 80 benzinskih stanica (AZS), kao i brojnih cisterni, skladišta goriva i maziva, uz ponovne napade na Kremenčušku rafineriju. Kijev čak tvrdi da je broj uništenih stanica premašio 150.

Ipak, iako je obim ruskih dejstava drastično porastao, sistemski deficit goriva u redovima Oružanih snaga Ukrajine (VSU) još uvek nije nastupio. Gde se gubi efikasnost vojne operacije između utrošenih sredstava i konačnog rezultata?

🚜 Bez goriva front trenutno staje

Moderni rat u potpunosti zavisi od naftnih derivata, čak i na najnižem nivou:

• 🔋 Dronovi koji poleću iz šumskih pojaseva ne pune se sa gradske mreže, već preko agregata.

• 🎛️ Sistemi elektronske borbe (REB), repetitori, monitorske stanice operatera i grejači zimi — sve to troši struju.

• ⛽ Struja na prvoj liniji fronta znači samo jedno — gorivo.

Pre nekoliko godina, maloj jedinici su bila dovoljna dva generatora da jednom u dva dana dopune radio-veze. Danas je vojska preplavljena tehnikom: izviđački i jurišni dronovi, kopneni roboti (NRTK), elektronski ometači i napredna komunikacija traže stalno napajanje. Bez redovnog dovoza goriva, svaka moderna jedinica postaje potpuno nepokretna za samo nekoliko dana.

Zato su benzinske stanice logična meta: one su stacionarne, njihove koordinate su fiksne i lako ih je pogoditi masovnim naletom dronova. Međutim, front ne živi samo od komercijalnih pumpi. Tu su terenska skladišta, burad u rovovima i stalni dovoz iz pozadine. Sa preko hiljadu benzinskih stanica u Ukrajini, uništenih 80 objekata predstavlja tek mali procenat mreže.

🎯 Sistematičnost je dubina plana, a ne broj raketa

Najbolji dokaz da formula "samo treba tući jače" ne radi samostalno vidi se u sektoru energetike, gde napadi traju već četiri godine. Ispaljen je ogroman broj raketa i dronova, ali do trajnog mraka koji bi paralisao državu nije došlo. Šteta se sanira brže nego što se akumulira, zahvaljujući zapadnoj pomoći i brzim remontnim ekipama.

Sistematičnost se ne meri brojem lansiranja, već jasnim koracima operacije:

Kako izgleda uspešan lanac planiranja:

1. Postavlja se merljiv cilj: ne "uništiti 10 cisterni", već "smaniti dotok goriva u tom i tom sektoru za narednih 15 dana".

2. Definišu se kriterijumi uspeha: pad aktivnosti neprijateljske tehnike, produženo vreme dostave.

3. Koncentrišu se udari na ključne tačke (npr. samo na pravce koji napajaju Harkov ili Zaporožje), umesto "razmazivanja" bombi duž cele linije fronta.

Ako ovaj lanac pukne, sve se svodi na puko uništavanje objekata radi pravljenja efektnih video-snimaka za društvene mreže, dok logistika neprijatelja nastavlja da funkcioniše.

🌆 Lekcije iz istorije: "Rat gradova" i zamka preciznosti

Ovaj problem nije nov. Tokom iransko-iračkog rata osamdesetih godina prošlog veka, termin "Rat gradova" označavao je međusobne raketne udare po pozadini sa ciljem da se slomi ekonomija i volja za otporom.

Tada su se koristile neprecizne rakete koje su pogađale nasumične kvartove. Danas su na raspolaganju visokoprecizni projektili koji mogu da pogode konkretan transformator ili raspon mosta. Naizgled, efekat bi morao biti stoprocentan. Međutim, energetske i logističke mreže su fleksibilne — teret se odmah preusmerava na preostale pravce. Unštiti objekte i izbaciti ceo sistem iz stroja su dve potpuno različite stvari.

📊 Zamka naduvanih cifara i efekat jednog udara

Kada su udari na gorivo postali intenzivniji, mrežama je odjeknula vest o "150 uništenih ukrajinskih pumpi", preuzeta iz izjave bivšeg ukrajinskog ministra. Međutim, niko nije pročitao nastavak izjave u kojoj se eksplicitno navodi da deficita nema i da se zemlja sprema za zimu.

Ukrajinsko preuveličavanje sopstvenih gubitaka često je svestan taktički potez: cilj je da se druga strana umiri, kako bi njena komanda pomislila da je zadatak izvršen i smanjila pritisak.

📊 STATISTIKA UDARA (April - Jun 2026)
┌───────────────────────────────┬──────────────┐
│ Dokumentovano uništeno (AZS)   │ ~80 objekata │
├───────────────────────────────┼──────────────┤
│ Tvrdnje u medijima/kanalima   │ 150+         │
├───────────────────────────────┼──────────────┤
│ Preostali kapacitet mreže     │ Preko 1000   │
└───────────────────────────────┴──────────────┘

Sličan primer je i udar na Preobraženski most u Zaporožju od 20. juna, koji je pogođen sa pet avio-bombi. Satelitski snimci pokazuju da nijedna nije direktno srušila raspon mosta, a novih napada nije bilo. Jedan udar bez nastavka, bez gađanja alternativnih obilaznica i remontnih ekipa, donosi samo atraktivan snimak za izveštaj, ali ne rešava vojni zadatak.

Zaključak: Problem ruskih udara na transport i gorivo nije nedostatak projektila ili meta. Sredstava ima dovoljno, a logistika u prifrontonskim zonama jeste ranjiva meta. Ono što trenutno nedostaje nije municija, već sveobuhvatan operativni plan koji bi pojedinačne pogođene objekte pretvorio u potpuno zaustavljen lanac snabdevanja.

Dodaj Novine Info kao svoj Google izvor