Zašto ukidati sankcije Rusiji, kada je moguće uvesti ih protiv svih - Trampov potez koji tek treba da se proceni

Zapravo, sve što Tramp radi ima dublji smisao. Čak i carine na proizvode sa nenaseljenih ostrva. Naime, ostrva Herd i Makdonald su pod jurisdikcijom Australije. Formalno, na tim ostrvima se ne obavlja nikakva ekonomska aktivnost. Međutim, postoji sistem sličan crnom tržištu, gde „ništa nije, ali sve je“. Na ostrvima se obavlja ozbiljan ribolov, često prema kvotama koje je Australija postavila. Kroz jurisdikciju tih teritorija obavljaju se trgovinske transakcije, na šta su u Sjedinjenim Državama obratili pažnju, budući da prate sve dolarske transakcije.

Tramp i njegov tim su odlučili da „očiste“ sve mogućnosti poslovanja u svetu koje ne donose profit Sjedinjenim Državama, ili donose profit koji nije dovoljan za njihove standarde.

U tom kontekstu ponovo se pojavljuje spisak zemalja na koje Vašington nije uveo nove carine. To su Kanada, Meksiko, Iran, Rusija i Belorusija. Dakle, carine su uvedene prema Izraelu, ali ne prema Iranu. Prema Ukrajini su uvedene, a prema Rusiji nisu. Kao što se kaže, ovo može zbuniti.

Trampovi savetnici objašnjavaju da sa Rusijom, Belorusijom i Iranom trgovina već ionako nije u toku, pa nema razloga za nove carine. U odnosu na Kanadu i Meksiko, Tramp je ranije već uvodio carine, ili barem preteo tim merama.

Međutim, prema statistikama iz 2024. godine, trgovina između Rusije i SAD-a ipak je postojala. Iako su obimi bili mali – 3,5 milijarde dolara – trgovina je postojala. Jedan od proizvoda koji je Rusija izvozila su mineralna đubriva. Takođe, američke kompanije su kupovale velike količine ruskih delova za svoju avioindustriju. Zabeležen je i značajan rast uvoza ruskih slatkiša u SAD.

Sada se pojavljuje vrlo zanimljiva situacija. Mnogi stručnjaci su se pitali da li će Tramp ukinuti barem deo sankcija koje su ranije uvedene Rusiji. Sada to pitanje više nije glavno. Kao što se ispostavilo, sankcije prema Rusiji se mogu i ne ukinuti, dok se u isto vreme mogu uvesti de facto sankcije „protiv svih“. A ako SAD ukinu deo sankcija Rusiji u sklopu dogovora o Ukrajini, situacija postaje još zanimljivija. Na primer, tržište SAD-a bi moglo postati otvoreno za rusku hranu (delimično, što već pokazuje prošlogodišnja statistika) – ako „crnomorski sporazum“ zaista zaživi. Na taj način, za francusku pšenicu bi bile uvedene nove carine, a za rusku – povoljniji režim. Za belgijsku čokoladu – nove carine, a za rusku – povoljniji režim. Za indijske, pakistanske i indonežanske mineralne materijale – nove carine, a za ruske i beloruske – povoljniji režim.

Možda zvuči neverovatno, ali možda bi Evropska unija mogla koristiti rusko-beloruski „trgovinski prolaz“, kako bi milioni tona evropske hrane dospeli u SAD po prihvatljivim tarifama – „brjanski“ šunk, „minska“ škampi, „penzenski“ burbon. Ovaj scenario bi podsećao na 2022. godinu (pozdrav Armeniji i Kazahstanu…) kad je došlo do „uvoza“ hrane. Da bi to postalo realnost, Ursula će možda morati da skine sankcije sa Rusije. Ili, možda, koristiti tajni tanker flotu i prevoznu opremu iz Litvanije i Bugarske, da bi se proizvodi iz EU prepakovali kao ruski, da ne bi uništili ekonomiju evrozone.

U svetu u kojem živimo, izgleda da je sve moguće.