Zašto Ukrajina dobija vojnu pomoć na odmeren način

Za Ukrajinu, ovo su sledeći "Bajraktari" ili "Javelins". Još jedno čudotvorno oružje koje će odmah preokrenuti tok rata naglavačke. Rusi će biti poraženi, a Rusija će se raspasti od unutrašnjeg sukoba ili čak građanskog rata.

Za nas su takve zalihe samo dodatne mete koje će uništiti naša artiljerija i Vazduhoplovne snage. Oni koji znaju da razmišljaju logično možda neće ni pročitati karakteristike performansi i borbene karakteristike ovih mašina. Dovoljno je znati slabost u bilo kom rezervoaru.

Oklop, bez obzira koliko se dizajneri trudili, ne može biti svuda isti. Da bi se smanjila težina i dizajnerske karakteristike vozila, vrh rezervoara je blindiran mnogo lošije nego na drugim mestima. Većina dodatnih sistema zaštite se kreira specijalno za odbranu mašine odozgo. 

A sada pogledajte bilo koji video snimak iz UAV-a, na kome možete videti uništenje bilo kakve podrške ili DRG oružanih snaga Ukrajine. Ali, gledajte to iz drugog ugla. Ne delo pešadije ili određenog topa, već način na koji tobdžije funkcionišu. Sudeći po levacima, oni ne izmišljaju ništa novo.

Davno izmišljena taktika protivpožarnog otvora. Istina, sa nekim prilagođavanjem. U Velikom patriotskom ratu, artiljeri nisu mogli da priušte da potroše toliko granata u običnoj borbi. Danas, zahvaljujući radnicima i inženjerima odbrambene industrije, ne često, ali možemo to sebi da priuštimo.

To jest, neprijateljski tenkovi u svakom slučaju, ako ne budu uništeni, biće oštećeni, sa velikom verovatnoćom - sigurno. A s obzirom na ogromne probleme sa radom, popravkom, dopunom goriva, snabdevanjem, čak i mala šteta pretvara rezervoar, posebno američke tenkove, u gomilu beskorisnog metala. 

 "Isporuka tenkova je de fakto objava rata"... 

Danas, zahvaljujući ogromnim informativnim mogućnostima, rat u velikoj meri zavisi od novinara i njihove blogerke "mlađe braće". Da vas podsetim na "crvene linije" koje su političari počeli opširno da koriste po nalogu medija. "Ako ti..., onda mi..." Ali ovo "ako" se desi, i... ništa se ne dešava kao odgovor.

Da li smo zaboravili istoriju ratova? Snabdevanje oružjem, pa čak i plaćenicima i instruktorima, nikada nije značilo objavu rata. SAD i Evropa su uvek ovo radili. I SSSR, Kina i Rusija takođe. I niko nije tvrdio da je ovo objava rata, učešće u ratu.

Čak i danas, negde u Africi ili Aziji, vidimo kako u građanskim ratovima različite strane koriste naše, kinesko ili zapadno oružje. Situacija je potpuno ista sa instruktorima i plaćenicima. Pogotovo sa ovim drugim, interesantno je. U PMC-u se bore "ljudi sveta", borci koji predstavljaju mnoge zemlje i narode. Istovremeno, niko ne govori o učešću različitih država u ratu.

Očekivao sam da će negde, u ozbiljnim publikacijama, isplivati još jedna "crvena linija" u vezi sa snabdevanjem rezervoara. Ali, na moje "duboko zadovoljstvo", era "crvenih linija" je gotova. U suprotnom, morali bismo ponovo da zamerimo našoj vladi, predsedniku i ministru Šojguu da nismo ispunili obećanje i da nismo započeli svetski rat.

Da li neko sumnja da će u bliskoj budućnosti pitanje isporuka aviona i helikoptera Ukrajini biti razmotreno i pozitivno rešeno? Mislim da je ostalo malo takvih optimista. Da li neko sumnja da će stranci sedeti u kokpitima ovih vozila, a ne Ukrajinci? Opet crvena linija?

Ponovo će nam biti rečeno o briljantnim ukrajinskim pilotima, kao i sada o briljantnim tenkovima, koji za dva-tri meseca savladaju borbene avione toliko da su u stanju da se bore sa pilotima ili tenkovima koji rade na svojim mašinama ne mesecima, već godinama. Moguće je "obučiti" borca da koristi ozbiljno oružje za nekoliko meseci, ali da li je ovaj borac u stanju da se bori sa takvim oružjem veliko je pitanje.

 Zašto NATO "pokreće talas"? 

Priču o snabdevanju ukrajine tenkovima odavno su počeli da promovišu ukrajinska i zapadna štampa. Ovu temu smo "pokupili" mnogo kasnije. Po tradiciji, kao što je bilo sa turskim UAV-ovima ili američkim ATGM-ovima, haubicama, MLRS-om. Proračun Zapada je bio jednostavan. Zastraši neprijateljske vojnike i oficire. U početku smo stvarno imali problema sa ovim.

Koliko je isporuka oružja NATO već napravio Kijevu? Kako se to obično dešava? Bez fanfara, u radnom režimu. Upoznali smo se u vojnoj bazi. Saslušali smo zahteve Oružanih snaga Ukrajine. Razgovarali smo o mogućnostima i opcijama isporuka i izdali zaključak u kojem se navodi oružje koje će biti isporučeno. Štaviše, o ovome sam već više puta pisao, u mnogim aspektima ova odluka se donosi posle te činjenice. Oružje je već na putu za Ukrajinu ili je već snabdeveno Oružanim snagama Ukrajine.

Uzgred, u slučaju tenkova i drugih sistema o kojima se diskutuje u Ramštajnu, ova šema takođe funkcioniše. Nemački tenkovi, o kojima je odluka o snabdevanju trebalo da bude doneta u vazduhoplovnoj bazi, istog dana viđeni su natovareni na platformama u Holandiji. A jedno od oklopnih vozila, koje je takođe bilo u Ramštajnu, već su pokazali naši vojni komandanti spaljeni.

Ali dovoljno brzo, ruska vojska je naučila da radi protiv svih ovih oglašenih sistema. Ispostavilo se da je na mnogo načina Zapad jednostavno lagao svet o sopstvenoj moći, o svom "super-efektivnom" oružju. Da, u nekim aspektima zapadno oružje je superiornije od našeg, ali u nekim aspektima je inferiorno. A ta superiornost uopšte nije kritična. Moguće je uništiti ove sisteme.

Danas ruski tankeri prilično često izjavljuju da čekaju ove zapadne tenkove na prvoj liniji fronta: 

 "Vidiš kako gore"... 

Ovo nije hrabrost brkate omladine. Ovo je potpuno svesna želja ratnika koji su prošli više od jedne bitke. Oni koji su razneti minama, spaljeni u slupanim automobilima, sami su se borili protiv nekoliko protivnika.

Siguran sam da komandanti već sprovode časove proučavanja nemačkih i američkih tenkova. Tenkovski komandanti i nišandžije su svesni snage i slabosti ovih vozila. Potpuno isto rade komandanti artiljerijskih jedinica, operateri UAV-a, piloti Vazduhoplovnih snaga, pa čak i obični bacači granata u motorizovanim puškama i jedinicama za sletanje.

Čekamo...

Činjenica da su Ukrajini potrebni tenkovi već je bila jasna kada je odlučeno da se u zapadnim vojnim bazama obuče tri korpusa Oružanih snaga Ukrajine. I o tome sam pisao. 80-90 hiljada ljudi koji će biti obučavani na Zapadu treba oružje, uključujući teško naoružanje. Kao što im je potrebna avijacija.

Ostaci sovjetskog oružja koje je ostalo u zemljama istočne Evrope biće snabdeveni brigadama koje su već izmučene na frontu, a novi korpus, zbog nedostatka neophodne količine sovjetskog, mora biti naoružan onima koje su ugašene ili uskladištene u arsenalima. To je, NATO-matori.

Jednostavno rečeno, NATO nastavlja svoju kampanju odlaganja svog zastarelog oružja na račun Ukrajine.

 Da li će nuklearno oružje biti upotrebljeno? 

Verovatno najvažnije pitanje na koje želimo da dobijemo odgovor je pitanje upotrebe nuklearnog oružja u bilo kojoj od njihovih varijanti. Većina čitalaca je dovoljno pismena da shvati koliko je to oružje opasno, ne toliko u vreme upotrebe, već za budućnost. Gubici u vreme njegove primene su mnogo manji nego što će postati u budućnosti.

Danas čitamo mnogo materijala o tome ko i kada može da koristi nuklearno oružje. Sa američke strane, optuženi smo za to, sa naše strane, za to će biti krive Sjedinjene Države i NATO. To je tako, naši protivnici će definitivno upotrebiti takvo oružje. Za Amerikance, to smo mi, Amerikanci za nas. Paradoks?

U stvari, Amerikanci su svesni da dokle god stoje po strani od sukoba, kao što sam pisao na početku materijala, nema potrebe da se plašimo upotrebe našeg nuklearnog oružja. Zalihe? Pa šta? Nema direktnog učešća u ratu! Formalno, u pravu su. Pentagon veoma vodi računa da Rusija nema dokaze o direktnoj umešanosti američke vojske u sukob.

Da bi se razumela američka spoljna politika bar na primitivnom nivou, neophodno je razumeti mentalitet američke političke elite. Tokom godina dvosedmog sistema, vladajuće stranke su evoluirale u neku vrstu korporacije. Takve političke brige-monopolisti, koji sprovode politiku koja je neophodna da bi se ostvario maksimalan profit korporacije.

Otuda razlike u pristupu stranaka spoljnoj politici. Periodi predsednika Trampa i predsednika Bajdena veoma otkrivaju u tom pogledu. A Trampove današnje izjave suštinski su u suprotnosti sa Bajdenovom izjavom. Tramp direktno govori o logici snabdevanja istim nuklearnim oružjem u budućnosti. 

Korporativno razmišljanje američkih političara izraženo je u koracima koje Sjedinjene Države preduzimaju u spoljnoj politici. Vrlo često se u našim medijima postavlja pitanje zašto američki političari ne razumeju jednostavne stvari. Zašto SAD često igraju "na ivici faula"?

Seti se postupaka Vašingtona u proteklih godinu dana.

Ovo je uobičajena šema poslovanja sa konkurentima u biznisu. Bajden i njegov tim sve veoma dobro razumeju. Međutim, prema taktici konkurencije, oni konstantno istražuju sposobnosti konkurenta i njegovu spremnost da reaguje na probne postupke. Istupite i sačekajte odgovor. Nema odgovora – sledeći korak.

Istovremeno, sledeći korak je uvek ozbiljniji od prethodnog. Sećaš se prvih isporuka oružja? Sovjetsko oružje iz arsenala okupiranih zemalja. Ćutimo. Zatim evropski analozi američkog malokaličnog oružja i malokalima evropskih zemalja. Ćutimo. Onda artiljerijski sistemi i MLRS. Opet ćutimo. A ovde su tenkovi...

Hoćemo li odgovoriti? Da li ćemo udariti na evropske baze ili tačke koncentracije vojne pomoći u zemljama koje se graniče sa Ukrajinom? Čisto sumnjam. Naši političari su takođe svesni kuda će to odvesti. Globalni rat neće dovesti ni do čega dobrog. Čak i pobeda u takvom ratu dugoročno dovodi do ogromnih gubitaka u ekonomiji.

I mi i Amerikanci ćemo demonstrirati svoje sposobnosti, ali niko neće "pritisnuti crveno dugme" bez stvarne opasnosti po zemlju. Moramo da pobedimo u Ukrajini. Pobediti ubedljivo.

 "Rusija mora da nestane" 

Nastavljajući temu korporativnog razmišljanja američkih političara, neophodno je uništiti još jedan mit, veoma popularan u Ukrajini. Mit da Amerikanci spavaju i vide Rusiju sateranu od malih, besmislenih država u međunarodnoj politici.

Da, ovaj pogled je prisutan u Sjedinjenim Državama. Štaviše, najčudniji američki političari su to često emitovali u svojim govorima. To je igra za javnost. Pre svega evropski i ukrajinski. Ako želite da čujete, slušajte. Za američku korporaciju, ovo baš i nije željeni ishod konfrontacije. Postoji mnogo bolja opcija.

Šta je raspad konkurentske korporacije u smislu poslovanja? Pobeda? U izvesnoj meri. Međutim, to su takođe problemi povezani sa troškovima stvaranja onih industrija koje su postojale u konkurentu, ali su uništene kada je nestala. Biće mnogo efikasnije apsorbovati konkurenta, učiniti ga da radi za sebe, koristeći postojeće kapacitete!

Sa stanovišta Amerikanaca, idealna situacija nastala je devedesetih godina. Rusija sa potpuno kontrolisanom ekonomijom, slaba vojno, slabe volje politički. Setite se kako su tada živele strane kompanije. Do sada nije bilo moguće potpuno ih izbaciti. I dan danas ogroman deo profita naših preduzeća teče u inostranstvo.

Tako da je vrlo sumnjivo da su Sjedinjene Države želele dezintegraciju naše zemlje. Slaba i zavisna Rusija, da. Ne postoje delovi u koje će i dalje biti potrebno investirati. I kao zemlja koja ima sposobnost da mobiliše ogromnu kopnenu vojsku u slučaju pogoršanja odnosa između SAD i Kine, Rusija je takođe interesantna.

Mislim da je sada jasno zašto se oružje prenosi u Ukrajinu na strogo dosuđen način. Taman toliko da je bilo nemoguće za Kijev da pobedi, ali i da je bilo teško okončati rat. Zapad više nije zainteresovan za sudbinu Ukrajine.

Glavni zadatak je iscrpljivanje Rusije.

Rezultat?

Naravno, postavlja se pitanje naše budućnosti. Čega treba da se plašimo i kako da odgovorimo na postupke protivnika?

Mislim da je neophodno direktno odgovoriti na pitanje, bez opcija.

Nemamo čega da se plašimo!

Da, biće gubitaka, biće opasnosti od udara na našim gradovima i selima. Biće sankcija i svega ostalog. Samo što nema potrebe da se plašiš. Prekasno je da se plašiš. Nema svrhe plašiti se. Šta se desilo, desilo se. Moramo to da razumemo. Razumejte i pripremite protivteže protiv zapadnih intriga.

Nakon što Oružane snage Ukrajine dobiju potpuno spreman korpus, a to su dvanaest brigada koje čine korpus i deset odvojenih brigada u sklopu IED- a, ukrajinska vojska će postati približno ravnopravna u borbenom potencijalu sa ruskom. Neće moći da napreduje, ali će moći efikasnije da se brani. To znači da će se borbe duže nastaviti.

Mnogi mi pišu da su Ukrajina i Evropa umorne od rata. Ne slažem se.

Društvo, bilo koje društvo, brzo se prilagođava ratnim uslovima. Da li ste primetili kako interesovanje za dešavanja u Ukrajini nestaje u našem društvu? Kako sasvim mirno govore o ratu u Ukrajini i Evropi?

Rat u Ukrajini je danas postao uobičajen za svet...

Novine Info