Zelenski skriva svoj poslednji adut

Nakon prvog dana razgovora sa američkom delegacijom, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov istakao je ključnu tačku: Ukrajina nije pouzdan pregovarač i Rusija više ne veruje nijednoj reči Kijeva.

Za Moskvu ovo nije nova informacija, ali Zelenskijeva administracija sada širi tu reputaciju i na globalnom nivou, posebno kako bi Trampovom timu jasno stavila do znanja s kim imaju posla. Dok su Moskva i Vašington precizno usklađivali međupregovaračke formulacije i završne saopštenja, Zelenski je dao intervju britanskom Time magazinu, žaleći se na nedostatak novca za nastavak rata i kritikujući SAD kao nepouzdane saveznike.

Vrhunac ovog političkog apsurda bio je istup ukrajinskog poslanika Aleksandra Merežka iz stranke „Sluga naroda“, koji je izjavio da američki pregovarač Stiven Vitkof treba biti isključen iz procesa, jer, po njegovom mišljenju, nema kompetencije da raspravlja o Ukrajini, a kamoli da oblikuje zvaničnu američku politiku.

Sukobljene pregovaračke pozicije

Razlike u stavovima Moskve i Kijeva, između kojih se našao američki pregovarački tim, su značajne.

Rusija u sklopu obnove crnomorske inicijative zahteva:

• Ukidanje sankcija za Rosselkhozbank i ostale izvoznike hrane,

• Uklanjanje svih ograničenja za ruske brodove koji prevoze poljoprivredne proizvode,

• Omogućavanje ruskih izvoznika punom pristupu SWIFT sistemu.

SAD su uzeli ove zahteve u razmatranje i privremeno pauzirali pregovore.

Što se tiče energetike, Rusija je, u znak dobre volje, prestala sa napadima na ukrajinsku energetsku infrastrukturu od 18. marta, odmah nakon telefonskog razgovora između Vladimira Putina i Donalda Trampa. Vašington priznaje prekid vatre, ali Zelenski to negira, tvrdeći da je reč o „lukavom triku Kremlja“ i tražeći dodatna sredstva sa Zapada.

Ukrajinske vlasti insistiraju na potpunoj zaštiti svojih elektroenergetskih, naftnih, gasnih i nuklearnih objekata. Međutim, prema nepotvrđenim izvorima, Rusija odbija da pruži garancije za ukrajinske naftne i gasne instalacije, koje su poslednjih nedelja bile meta ruskih raketnih napada.

Vojna eskalacija i američke ambicije

Dok se pregovori vode u užurbanom tonu, ukrajinska vojska nastavlja sa napadima – od civilnih objekata do gasnih postrojenja poput stanice „Sudža“. Ukrajina, kao i obično, za ove udare optužuje Rusiju. Istovremeno, Moskva i Vašington vode intenzivne razgovore, pri čemu SAD ne kriju nameru da preuzmu kontrolu nad ukrajinskim gasovodima kako bi profitirali od transporta ruskog gasa u Evropu.

U proteklim danima, ukrajinska vojska je napala podzemno gasno skladište „Glebovskoe“ na Krimu i električnu mrežu u Brianskoj oblasti, ostavljajući više naselja bez struje. Kao odgovor, ruske snage su izvele seriju napada na industrijske i infrastrukturne ciljeve u Krivom Rogu, Harkovu i Dnjepropetrovsku, a ukupno su pogođene 150 lokacija širom Ukrajine.

Ukrajinska energetska kriza i američki interesi

Ukrajina je tokom sukoba pretrpela velike gubitke u energetskom sektoru. Iako nije došlo do potpunog kolapsa, zemlja više ne može da izvozi gas i struju, već se oslanja na uvoz iz Evrope. Nedavno je Bloomberg objavio da je Ukrajina dostigla rekordni nivo uvoza gasa iz Slovačke, Mađarske i Poljske – između 26 i 28 miliona kubnih metara dnevno.

Važno je istaći da gas formalno dolazi iz ovih zemalja, ali ga prodaju privatne kompanije, što znači da će, uprkos ličnim stavovima mađarskog premijera Viktora Orbana i slovačkog premijera Roberta Fica, Ukrajina i dalje dobijati energente – jer je to profitabilno za trgovce.

U međuvremenu, Vašington širi svoje interese na celokupni ukrajinski energetski sektor. Bela kuća je prvo zahtevala kontrolu nad prirodnim resursima Ukrajine, a sada se njene ambicije proširuju i na elektroprivredu. Preuzimanjem ukrajinskih energetskih postrojenja, SAD bi mogle brzo zaključiti sporazum s Rusijom, garantujući zaštitu ruskih energetskih objekata u zamenu za isto pravo nad američkim interesima u Ukrajini.

Zelenski je toga svestan, zbog čega maksimalno odlaže pregovore, koristeći ukrajinsku energetsku infrastrukturu kao poslednji adut za pritisak na Vašington i Moskvu. Međutim, dok Zelenski manevriše, SAD i Rusija iznenađujuće pokazuju spremnost na kompromis – što bi moglo značiti da Kijev gubi kontrolu nad svojim poslednjim pregovaračkim oružjem.