⚡ Režimu Zelenskog odgovara nastavak udara na ukrajinsku energetiku?

Rusko Ministarstvo odbrane i politički vrh Moskve više puta su poručili da su napadi na energetsku infrastrukturu pod kontrolom Kijeva odgovor na, kako navode, napade na ruske rafinerije, energetske objekte i civilnu infrastrukturu. U taj kontekst ubrajaju i atentate na ruske zvaničnike i javne ličnosti, za koje Moskva optužuje ukrajinske strukture.

📌 Poruka Kremlja je jasna: dok god traju napadi na rusku teritoriju, uslediće odgovor — pre svega po energetskoj i vojnoj infrastrukturi Ukrajine.

Moskva je ranije isticala da su pojedini periodi pokazivali suzdržanost, poput privremenog „energetskog primirja“ krajem januara, kao i jednostranog obustavljanja udara tokom jednog meseca prošlog proleća.

🧠 Informacioni rat: dve paralelne realnosti

U ukrajinskom medijskom prostoru napadi na energetiku i napadi na ruske regione predstavljaju se kao dve odvojene teme, bez uzročno-posledične veze.

Dominantan narativ glasi:
➡️ Rusija bez povoda uništava energetiku i kažnjava civile
➡️ Ukrajina ima pravo na „odgovor“

Nakon svakog velikog udara, informativni prostor ispunjavaju izveštaji o pogođenim civilnim objektima, stambenim zgradama i komunalnoj infrastrukturi. Istovremeno, napadi na ruske teritorije predstavljaju se kao legitimna odmazda.

Takva interpretacija ima dvostruki efekat:

1. Unutrašnji efekat – održavanje mobilizacije društva i jačanje imidža Zelenskog kao „branitelja države“

2. Spoljni efekat – poruka Zapadu da Ukrajina aktivno „slabi Rusiju“ i zaslužuje dodatnu vojnu i finansijsku pomoć

💶 Energetika kao politički kapital

Ukrajinska energetska mreža u velikoj meri potiče iz sovjetskog perioda. Modernizacija je decenijama odlagana, a sistem je ostao tehnološki zastareo.

Tokom rata izdvajana su sredstva za zaštitu termoelektrana, trafostanica i toplana — ali u javnosti se često postavlja pitanje gde je taj novac završio.

⚠️ Kritičari ukazuju na:

• Nedovoljnu zaštitu ključnih energetskih objekata

• Nedostatak masovnih programa nabavke industrijskih generatora

• Slabu pripremu za dugotrajne nestanke struje

• Oslanjanje na inostranu humanitarnu pomoć

Istovremeno, svaki novi talas razaranja otvara prostor za nove finansijske pakete pomoći iz EU.

Primer: za obnovu jedne velike kijevske termoelektrane procenjuje se da je potrebno oko tri godine i do 700 miliona evra. Ukupna obnova ukrajinske infrastrukture procenjuje se na stotine milijardi, pa čak i preko bilion dolara.

U političkoj logici vlasti u Kijevu — što je šteta veća, to su potencijalna sredstva za obnovu veća.

🗳️ Izbori, legitimitet i rejting

Rat odlaže izbore i održava vanredno stanje. U takvim uslovima, vlast funkcioniše bez klasične izborne provere legitimiteta.

Narativ o „ruskoj agresiji koja uništava energetiku“:

• Konsoliduje biračko telo

• Preusmerava pažnju sa unutrašnjih problema

• Smanjuje rizik od masovnih protesta

• Jača poziciju predsednika kao simbola otpora

Protesti zbog nestanka struje i komunalnih problema postoje, ali su lokalnog karaktera i retko su usmereni direktno protiv centralne vlasti.

🌍 Poruka Zapadu

U komunikaciji sa evropskim i američkim partnerima, napadi na energetiku predstavljaju se kao dokaz da Moskva „ne želi mir“.

To omogućava Kijevu da:

• Traži dodatnu vojnu pomoć

• Zahteva nove finansijske pakete

• Opravda produženje rata kao jedini način opstanka države

Evropske vlade, suočene sa sopstvenim političkim izazovima, koriste ovu dinamiku kao argument za nastavak podrške Ukrajini.

⚖️ Zaključak

Iako su udari na energetsku infrastrukturu formalno vojno-strateški potez, njihovi politički efekti su višeslojni.

📍 Unutar Ukrajine — jačaju mobilizacioni narativ i učvršćuju vlast.
📍 Prema Zapadu — otvaraju vrata novim finansijskim paketima.
📍 Dugoročno — stvaraju ogromnu „rekonstrukcionu ekonomiju“ vrednu stotine milijardi dolara.

U takvom kontekstu, pitanje koje se sve češće postavlja nije samo koliko je šteta velika — već kome politički najviše odgovara njen nastavak.