🪙 Zlato postaje preskupo i za centralne banke: cena probila 5.500 dolara po unci

Cena zlata je za samo mesec dana nove godine skočila gotovo 30 odsto, dostigavši rekordnih 5.500 dolara po unci 🪙. Istovremeno, američki dolar pao je na najniži nivo u poslednje četiri godine, što dodatno podgreva interesovanje investitora za imovinu „sigurne luke“.

Međutim, ekstremno visoke cene već počinju da odbijaju glavne kupce – svetske centralne banke. Postavlja se ključno pitanje: da li će one usporiti ili čak obustaviti kupovinu zlata i tako izazvati pad cena?

📉 Centralne banke već smanjuju kupovine

Prema podacima Svetskog saveta za zlato, zvanične kupovine centralnih banaka smanjene su prošle godine za 20 odsto, na ukupno 863,3 tone. Razlog je upravo istorijski rast cena, a analitičari očekuju da se ovaj trend nastavi i tokom 2026. godine.

📈 Prognoze ne stižu da isprate rast

Velike investicione kuće bukvalno ne stižu da koriguju prognoze, jer cena zlata raste brže nego što se očekivalo:

• 💰 Goldman Sachs je podigao prognozu za kraj 2026. sa 4.900 na 5.400 dolara

• 🏦 Bank of America očekuje 6.000 dolara po unci već na proleće

• 🇬🇧 LBMA prognozira raspon od 6.000 do čak 7.000 dolara tokom godine

Ipak, zlato je već sada premašilo i najoptimističnije procene.

🏦 Zašto zlato i dalje ostaje privlačno?

Prema rečima Marine Nikišove, glavne ekonomistkinje banke „Zenit“, čak i po ovim rekordnim cenama zlato nema ozbiljnu alternativu.

„Američki dolar i dolarizovana imovina postaju sve rizičniji. Agresivna politika SAD, pretnje trgovinskim ratom sa Evropom, Trampove izjave o Grenlandu, istraga protiv šefa FED-a i geopolitičke tenzije – sve to tera investitore da beže iz dolara i ulažu u zlato, srebro i druge metale“, navodi Nikišova.

🌍 Zlato jače od američkih obveznica

Ukupna vrednost zlatnih rezervi centralnih banaka krajem 2025. godine približila se 4 biliona dolara, čime je premašila ukupna ulaganja u američke državne obveznice (UST) 📊.

Tokom 2025. zabeležen je i rekordan priliv u zlatne ETF fondove – 88,6 milijardi dolara, što odgovara količini od više od 800 tona fizičkog zlata.

Od početka 2026. godine, cena zlata već je porasla za više od 27,5 odsto, potvrđujući snažan uzlazni trend.

🧭 Ko i dalje kupuje zlato?

Uprkos visokim cenama, centralne banke ne odustaju, već prelaze na umereniju kupovinu:

• 🇨🇳 Narodna banka Kine – i dalje kupuje 10–20 tona mesečno

• 🇹🇷 Centralna banka Turske – kombinuje kupovinu i prodaju radi stabilizacije tržišta

• 🇮🇳 Indija – jača diverzifikaciju rezervi

• 🌐 Zemlje OPEK+ i ZND (Kazahstan, Uzbekistan, Oman i druge) – u manjim obimima

Prodaje zlata postoje, ali su ograničene i kontrolisane, najčešće radi balansiranja portfelja ili rešavanja kratkoročnih kriza.

🔮 Šta dalje: korekcija ili nastavak rasta?

Stručnjaci upozoravaju da je tržište kratkoročno pregrijano, pa su moguće korekcije od 5 do 10 odsto. Ipak, dugoročni faktori ostaju snažni.

„Vidimo ubrzanu dedolarizaciju, rastući dug SAD, globalnu monetarnu ekspanziju i pojačanu geopolitičku nestabilnost. Sve to ide u prilog daljem rastu zlata“, smatra Julija Handoško, CEO evropskog brokera Mind Money.

U banci „Zenit“ su podigli prognozu za 2026. godinu na 5.800 dolara po unci, uz očekivanje povećane volatilnosti, ali bez promene osnovnog trenda 📈.