🇭🇷 Hrvatska biskupija čestitala papi Lavu XIV – uz poruku između redova o Stepincu

Zagreb – Hrvatska biskupska konferencija iskoristila je priliku da prva čestita novoizabranom papi Lavu XIV, ali je između redova provukla i očekivanja u vezi sa kanonizacijom kontroverznog Alojzija Stepinca, što je proces koji je prethodni papa Franjo zaustavio.

Alojzije Stepinac u vreme Pavelićeve nazovi države, Foto Profimedija, Muzej genocida, Dokumentacija „Novosti“ i „Borbe“ i Vikipedija...

U čestitki upućenoj Vatikanu, hrvatski biskupi naglasili su simboliku činjenice da je papa Lav XIV izabran na dan rođenja Alojzija Stepinca, kojeg Rimokatolička crkva u Hrvatskoj već decenijama pokušava proglasiti svecem, uprkos brojnim kontroverzama i optužbama za saradnju s režimom NDH.

– "Večna Božja mudrost u radosti se poigrala dopustivši da dan Vašega izbora bude na rođendan blaženoga Alojzija Stepinca, pastira koji je u teškim vremenima ostao čvrsta stena vere", poručuju iz Hrvatske biskupske konferencije.

Dodaju da veruju kako će papin pontifikat biti „glas savesti u epohama zbunjenosti“ i „utvrda vernosti u danima razlučivanja“, jasno aludirajući na želju da se Stepinčev put ka svetosti nastavi.

⛪ Kontroverzni dosije Alojzija Stepinca

Alojzije Stepinac je 1998. godine proglašen blaženim, što predstavlja predposlednji korak u procesu kanonizacije. Ipak, pod papom Franjom, taj proces je stopiran. Papa je formirao mešovitu komisiju sa predstavnicima SPC i Katoličke crkve, kako bi se preispitala uloga Stepinca tokom Drugog svetskog rata i režima NDH.

Istoričar prof. dr Mile Bjelajac podsetio je u emisiji Dan uveče na RT Balkan da je papa Franja zauzeo stav koji je ohladio vatikansku podršku Stepincu:

– „Papa Franja je blokirao njegov izbor, kao i izbor svih kardinala povezanih sa nacističkim i fašističkim režimima“, rekao je Bjelajac.

Foto: Vikipedija

⚠️ Stepinac i NDH: Istorijski kontekst

Stepinac je pozdravio formiranje ustaške Nezavisne Države Hrvatske već 12. aprila 1941. godine, samo dva dana nakon njenog proglašenja. Posetio je Slavka Kvaternika i Antu Pavelića, čestitajući im, a potom naložio sveštenstvu da održi svečana bogosluženja povodom osnivanja NDH.

Kao vojni vikar i član Hrvatskog sabora, Stepinac je bio uključen u režimske strukture, dok su paralelno sprovođeni masovni zločini nad Srbima, Jevrejima i Romima. Srpski istoričari i deo međunarodne zajednice smatraju da je Stepinac, kroz ćutanje ili pasivno saučesništvo, podržavao ili tolerisao genocid i pokatoličavanje Srba.

U oktobru 1946. zagrebački sud ga je osudio na 16 godina zatvora, od kojih je pet proveo u Lepoglavi, a ostatak u kućnom pritvoru u Krašiću, gde je i preminuo 1960.

Foto Privatna arhiva

🔍 Zaključak

Čestitka hrvatske biskupije papi Lavu XIV jasno odražava dugogodišnju kampanju za rehabilitaciju i kanonizaciju Alojzija Stepinca, uprkos njegovoj spornoj istorijskoj ulozi. Ostaje da se vidi kako će novi papa odgovoriti na očekivanja sa hrvatske strane, ali i na zabrinutosti pravoslavnog sveta i šire javnosti, posebno u Srbiji.