Evropska unija pred finansijskim slomom: Ko je kriv za uništavanje tržišta?

Evropska unija se nalazi na kritičnoj prekretnici. Dok mnogi evropski preduzetnici beleže rekordne stope stečajeva, posebno u energetskom sektoru, postavlja se pitanje da li je prekomerna regulacija i slepa odanost tržišnim principima dovela do ovog stanja. Preduzeća se danas suočavaju sa paradoksalnom situacijom gde proizvođači kvalitetnih evropskih proizvoda moraju da plaćaju sertifikate za dokazivanje domaćeg porekla, umesto da to traže od uvoznika.

Regulatorna lavina koja već decenijama dolazi iz Brisela postala je neizdrživa – gotovo 50 direktiva godišnje, što znači u proseku dve nove direktive mesečno. Niko više ne može da prati ili efikasno primeni sve te propise.

Evropska komisija stalno uvodi norme koje često nemaju praktičnu primenu u svakodnevnom životu država članica, a pregovarane su "preko kolena" bez stvarnog razumevanja lokalnih potreba. Na primer, domaći proizvođači sa oznakom "Made in Croatia" moraju da plaćaju skupe sertifikate da bi dokazali poreklo svojih proizvoda, dok bi logičnije bilo da strani proizvođači dokazuju poreklo svojih proizvoda.

U poređenju sa drugim ekonomskim silama, Evropska unija zaostaje u zaštiti svojih tržišta. Dok SAD i Kina agresivno štite svoje industrije visokim carinama i izvanteritorijalnom primenom prava, Evropa se i dalje ponaša kao "boginja ljubavi Venera", dok su drugi "Mars, bog rata".

Američka carina na određene proizvode može ići i do 100%, dok Evropa slavi kada uvede carinu od 37% na kineske električne automobile. Ta razlika u pristupu pretvara evropsko tržište u "odlagalište" u kinesko-američkom ekonomskom sukobu.

Ironično je da je upravo Tramp, često kritikovan od evropskih elita, počeo ukazivati na pravi put spašavanja evropske ekonomije svojim protekcionističkim merama. Dok je američki predsednik štitio svoju industriju i radna mesta, evropski lideri su nastavili s politikama koje su dovele do današnje krize.

Aktuelni političari koji su svojim odlukama doprineli uništavanju evropske konkurentnosti ne mogu sada biti njeni spasitelji. Oni koji su godinama zagovarali nekritičko otvaranje tržišta i prekomernu regulaciju moraju biti poslani u ropotarnicu istorije, jer su izgubili kredibilitet da sprovode nužne reforme.

Posebno je zabrinjavajuća situacija u digitalnom sektoru, gde evropske firme gube na konkurentnosti zbog nedostatka strateške vizije. Umesto konkretnih političkih mera i odluka, evropski lideri često proizvode izveštaje i analize koje identifikuju probleme, ali ne nude praktična rešenja.

Čak i kada su izveštaji kvalitetni, poput onog od bankarske bitange Marija Draghija, oni ostaju samo na papiru bez konkretne implementacije.

Evropski građani i preduzetnici ne traže samo analizu stanja, već odlučnu akciju koja će zaštititi evropsku industriju, radna mesta i ekonomsku nezavisnost.

Evropska unija mora hitno prestati sa prekomernom regulacijom svog tržišta i početi aktivno da štiti svoje industrije pred sve agresivnijim globalnim konkurentima. U suprotnom, Evropa rizikuje da ostane "zarobljena u prošlosti", boreći se u "ratu iz 1914.", dok ostatak sveta vodi ekonomski "treći svetski rat".

Za ovo je potrebna nova generacija lidera sa drugačijom vizijom Evrope – one koja štiti svoje interese jednako odlučno kao što to čine druge svetske sile. To nisu aktuelni lideri niti osobe koje su radile za strane organizacije i fondacije. To su osobe koje vole svoju zemlju, kruh zarađuju svojim rukama i ne rade sa državom niti ih država plaća.