🧊🌍 Osam zemalja NATO reagovalo na Trampove pretnje zbog Grenlanda

NATO podeljen zbog Grenlanda: saveznici odgovaraju Trampu zajedničkom izjavom

Osam zemalja članica NATO-a oglasilo se zajedničkim saopštenjem nakon što je američki predsednik Donald Tramp zapretio uvođenjem carina državama koje se protive pripajanju Grenlanda Sjedinjenim Američkim Državama.

Reč je o odluci koju je Tramp već formalno usvojio: carine od 10 odsto na robu iz zemalja koje odbijaju američki plan oko Grenlanda stupiće na snagu 1. februara, dok je dodatno zaprećeno da će se od leta 2026. godine povećati na čak 25 odsto, ukoliko te države „ne promene stav“.

🇩🇪 Povlačenje Nemačke, ali potpis na izjavi

Iako je nemačka vlada, kako je ranije objavljeno, odustala od bilo kakve vojne podrške Danskoj i povukla svoje vojnike iz Grenlanda gotovo odmah po njihovom dolasku, Berlin se ipak pridružio zajedničkoj političkoj izjavi.

Time je Nemačka pokušala da balansira između političke solidarnosti unutar NATO-a i izbegavanja direktne konfrontacije sa Vašingtonom.

🤝 Ko je potpisao zajedničku izjavu?

Zajedničko saopštenje potpisale su sledeće članice NATO-a:

• 🇫🇷 Francuska

• 🇳🇱 Holandija

• 🇸🇪 Švedska

• 🇬🇧 Velika Britanija

• 🇫🇮 Finska

• 🇳🇴 Norveška

• 🇩🇪 Nemačka

❄️ „Zabrinuti smo zbog podrivanja transatlantskog partnerstva“

U tekstu izjave navodi se:

„Izražavamo zabrinutost zbog postupaka koji podrivaju transatlantsko partnerstvo. Zainteresovani smo za jačanje bezbednosti u Arktičkom regionu. Primer takvog jačanja su zajedničke vojne vežbe Arctic Endurance.“

Potpisnice su dodatno naglasile da izražavaju solidarnost sa Kopenhagenom i narodom Grenlanda, ističući spremnost za dijalog:

„Spremni smo za dijalog zasnovan na poštovanju principa suvereniteta i teritorijalnog integriteta država.“

⚠️ Selektivno poštovanje principa?

Ipak, mnogi analitičari podsećaju na očiglednu kontradikciju:
tokom bombardovanja Jugoslavije i otcepljenja Kosova od Srbije, principi suvereniteta i teritorijalnog integriteta nisu bili među prioritetima Zapada.

Zbog toga se i današnje pozivanje na međunarodno pravo u slučaju Grenlanda u delu javnosti doživljava kao selektivno i politički oportuno.