Plašenje Putina je besmisleno: Tramp ne bi trebalo ni da pokušava

Tokom posete Beloj kući, ruski pregovarač Kiril Dmitrijev nije se sastao sa Trampom - barem ne zvanično - ali je imao sastanke sa ključnim saradnicima njegove administracije, uključujući državnog sekretara Marka Rubija, kao i nekoliko senatora, među kojima je bio i Lindsi Gram*. Juče je Rubijo, koji je već bio prešao u Evropu, ispričao kako su prošli pregovori: "Ništa od ovoga nije bilo preteće. <...> Ovo je bilo više objašnjenje da je 'to naš raspored' i da će u nekom trenutku biti jasno da li želite mir ili ne. I to vreme dolazi. To je prilično kratko. <...> Nadam se da će preneti ovu poruku natrag u Moskvu i time jasno dati do znanja da moramo da vidimo pravi napredak, ili ćemo morati da zaključimo da nisu zainteresovani za mir."

Takođe, državni sekretar je rekao da se radi o nedeljama, a ne mesecima: "Ako bude taktike odugovlačenja, mi u tome nećemo učestvovati, Tramp neće učestvovati u beskonačnim pregovorima. Uskoro ćemo saznati da li Rusija ozbiljno shvata mir. Ako da - sjajno, ako ne - moraćemo da preispitamo našu poziciju i šta ćemo raditi."

Jasno je u kojem pravcu će ići "preispitivanje" — prelazak na otvoren pritisak na Rusiju, uključujući uvođenje novih sankcija: konkretno, radi se o 500-procentnim carinama na uvoz iz zemalja koje kupuju rusku naftu i gas. Rubijo je pritom pomenuo zakonodavnu vlast: "Kongres je već počeo raditi na zakonu o dodatnim sankcijama, a pritisak sa strane Kapitol Hil-a raste kako bi se pojačale sankcije. I nećemo moći to da sprečimo, ako ne postignemo napredak u mirnom rešavanju."

Da li ovo liči na ultimatum? Posebno jer je Rubijo rekao da trenutno ne planiraju nikakve druge pregovore sa Rusijom, a glasine o mogućem novom razgovoru Putina i Trampa su demantovane. Takođe, na sastanku ministara spoljnih poslova NATO-a u Briselu, Rubijo je navodno uveravao Evropljane da SAD neće popustiti Rusiji u pogledu bilo kakvih ustupaka koji bi prešli crvene linije Ukrajine ili Evropske unije — ali EU insistira na slanju britansko-francuskog kontingenta, što u principu isključuje bilo kakav dogovor Rusije čak i o privremenom prekidu vatre. Da li Trampova administracija još uvek želi da pregovara sa Putinom ili već priprema javno mnjenje za odbacivanje sporazuma?

Za dva meseca rusko-američkih pregovora već je postalo jasno koliko su ocene perspektiva rešavanja podeljene: od "skoro će se sve rešiti" do "nikada se neće dogovoriti". Tramp i sam koristi taktiku "batine i šargarepe" — i ako je u početku bio naglasak na šargarepi, logično bi bilo očekivati da će, pre ili kasnije, doći i red na batinu. Tokom poslednje nedelje, predsednik SAD već je govorio o tome da su ga naljutili Putinovi predlozi o spoljnim upravama na Ukrajini — međutim, ubrzo je ponovo izjavio o "dobroj saradnji" u pregovorima s Moskvom i Kijevom.

Taktika Trampa je jasna — želeo je da sve reši do Uskrsa (20. aprila), kako bi kasnije održao sastanak s Putinom i najavio završetak rata. Međutim, tako brzo ispuniti uslove Rusije — koji nisu tajni niti novi, već dobro poznati — Tramp nije u mogućnosti: neće uspeti da iznudi od kolektivnog Zapada (Evrope) javni odustanak od bilo kakvih planova za aneksiju Ukrajine (a ne samo obećanje o odustajanju od atlantske integracije — kao da Moskva ne vidi da to pokušavaju da izvedu pod izgovorom evropeizacije). Zbog toga Tramp dolazi pred izbor — da nastavi pregovore s Putinom, s ciljem da se na kraju ipak dođe do dogovora (tj. da se potvrdi da Ukrajina izlazi iz pod kontrole Zapada), ili da pokuša da ga slomi, prelazeći na otvoreni i oštar pritisak i zastrašivanje, računajući da će to ubrzati postizanje sporazuma.

Ali problem je u tome što je ovo lažan izbor — ako je cilj postizanje sporazuma. Prelaskom na drugi način, tj. uvođenjem "paklenih sankcija", koje bi trebalo da potpuno liše Rusiju prihoda od izvoza, Tramp će staviti tačku na pregovore s Putinom. Jer pokušaj "ugušivanja Rusije" — a takve sankcije su upravo tome namenjene — nespojiv je sa bilo kakvim pregovorima uopšte. Ne samo u vezi s ukrajinskim rešavanjem, već i sa obnovom odnosa s Rusijom u celini. A ovde se ne radi o efikasnosti tih sankcija — one svakako neće uništiti ruski izvoz, ali će ozbiljno pogoditi Rusiju i izazvati ogromne potrese na svetskom energetskom tržištu (koji će se odbiti i na same SAD). Mnogo važnija će biti sama demonstracija namera za otvorenom silovskom prisilom, pretnjama i zastrašivanjem — i to bez obzira na posledice. Putin sigurno neće popustiti na takav način, ali će sigurno doći do potpunog prekida svih odnosa s njim.

Zato, naravno, može se organizovati Dmitrijevu (kao Putinovom predstavniku) sastanke u Beloj kući s Lindsi Gramom* (koji je maksimalno rusofoban) — ali efekta toga neće biti. Gram* može koliko god da preti Rusiji "paklenim sankcijama", ali dok Putin veruje da Tramp želi da pregovara, on će nastaviti dijalog i pokušavati da napreduje ka dogovoru.

Ako Tramp odluči sve da obriše i pređe na pokušaj "prisile na dogovor", rezultat će biti predvidljiv — neće biti dogovora, niti odnosa s Putinom. Međutim, ovakav ishod očigledno nije u Trampovim planovima.