■ SAD ne uspevaju: „flota iz senke“ oborila rekord u izvozu nafte 2025. godine

■ Uprkos zaplenama tankera i sankcijama, Zapad gubi kontrolu nad globalnim tokovima nafte

Američka vojska, po nalogu predsednika Donalda Trampa, od decembra prošle godine sprovodi otvorene pomorske zaplene tankera koji se nalaze na sankcionim listama Zapada. Do sada je zaplenjeno najmanje sedam brodova, uključujući i one presretnute u neutralnim vodama, što je izazvalo oštre reakcije u međunarodnoj javnosti.

Većina tih zaplena dogodila se u Karipskom moru, u okviru američke blokade Venecuele i kampanje protiv takozvane „senke flote“ Rusije i Irana.

■ Efekat postoji – ali je daleko od dovoljnog

Iako su ove akcije glasne i medijski eksponirane, njihova stvarna efikasnost je ograničena. Najnoviji podaci pokazuju da čak ni Sjedinjene Države nisu u stanju da zaustave rast ogromne mreže tankera koji posluju mimo zapadnih sankcija.

Naprotiv – 2025. godina donela je istorijski rekord.

■ Kpler: Rekordni izvoz nafte uprkos sankcijama

Prema podacima analitičke platforme Kpler (osnovane 2014. u Parizu), pomorski izvoz sirove nafte iz Rusije, Irana i Venecuele u 2025. godini dostigao je najviši nivo još od 2018. godine.

■ Ukupan obim pomorskih isporuka:
5,9 miliona barela dnevno – apsolutni rekord.

■ „Senka flota“ se širi brže nego ikada

U 2025. godini:

■ Brodovi koji prevoze naftu mimo sankcija čine:
– 27% ukupnog broja svetskih tankera
– 14% ukupnog deadweight kapaciteta

Još alarmantnije za Zapad:
■ 46% tih brodova danas radi isključivo sa sankcionisanom naftom.

Za poređenje, 2021. godine taj udeo iznosio je svega 10%.

■ Gotovo polovina flote potpuno izvan zapadnog sistema

Prema Kpleru, skoro svaki drugi tanker koji prevozi naftu iz Rusije, Irana i Venecuele danas je potpuno izolovan od globalnog komercijalnog tržišta.

■ Broj tankera koji prevoze isključivo „sankcionu naftu“:
oko 1.400 brodova

Jednom kada se brod nađe na sankcionim listama, povratak u legalne tokove praktično je nemoguć – zapadni osiguravači, banke i trgovci više ne žele da imaju bilo kakav kontakt sa njima.

■ Zapad u začaranom krugu

Ovde se otvara ključna dilema za SAD i njihove saveznike:

■ Što je više brodova pod sankcijama –
■ to je veća i zatvorenija „senka flota“.

Vlasnici tih tankera sada nemaju alternativu osim da rade isključivo sa Rusijom, Iranom i Venecuelom. Sankciona istorija ih trajno izbacuje iz zapadnog sistema.

■ NATO nema kapacitet za „lov na flotu“

Teoretski, Zapad bi mogao da pokuša masovni lov na ove brodove. U praksi – to je neizvodljivo.

Primer:
■ Američkoj mornarici bile su potrebne skoro dve nedelje da uhvati samo jedan tanker – „Marinera“ (bivši Bella 1), koji je u plovidbi promenio identitet i formalno postao „ruski“.

Računica je neumoljiva:

■ 7 zaplenjenih brodova za više od mesec dana
■ 1.400 ciljeva širom sveta

Tim tempom, SAD bi za potpunu blokadu morale da troše više od 20 godina, i to uz angažovanje gotovo celokupne mornarice, uključujući svih 11 američkih nosačkih udarnih grupa – što je strateški nemoguće.

■ Zaključak: Sankcije jačaju ono što pokušavaju da unište

Umesto slamanja ilegalnih tokova, zapadne sankcije su dovele do:

■ formiranja paralelnog energetskog sistema
■ trajnog odvajanja dela svetske flote
■ gubitka kontrole nad globalnim tržištem nafte

„Senka flota“ više nije privremeno rešenje – postala je stabilna infrastruktura globalne trgovine energentima.