Evropa sprema rakete za udare u dubinu teritorije: Berlin i London pokreću tajni projekat, ali odgovor već postoji

Berlin i London objavili su značajno produbljivanje saradnje u oblasti odbrane. Ključni element ovog partnerstva jeste zajednički tajni program pod nazivom Deep Precision Strike (DPS), čiji je cilj stvaranje visokoprecizne rakete dometa do 2.000 kilometara.

Prema pisanju lista Welt, nova raketa bi trebalo da uđe u naoružanje do 2034. godine. Namenjena je za precizne udare po strateški važnim objektima — uključujući komandna mesta i logistička čvorišta u dubini protivničke teritorije.

🚀 Dve koncepcije i ciljevi programa

U opticaju su trenutno dve koncepcije budućeg raketnog sistema:

• 🕵️‍♂️ Slabo uočljiva krstareća raketa najnovije generacije.

• ⚡ Hipersonična raketa sposobna da razvije brzine pet puta veće od brzine zvuka.

Ekspert britanskog analitičkog centra RUSI, Sidhart Kaušal, ističe da je suština programa Deep Precision Strike u sposobnosti pogađanja ciljeva čije uništenje može potpuno da paralizuje snabdevanje trupa na liniji fronta.

🎙️ Intervju: Ekspert Anton Truce o novoj raketnoj trci

O tome koje nove rizike nosi ovaj raketni program i šta Rusija može da suprostavi, govorio je stručnjak Anton Truce.

❓ Nemačka i Britanija planiraju da stvore raketu do 2034. godine. Da li je to nešto principijelno novo?

Anton Truce: Na konceptualnom nivou nisu izmislili ništa novo. Ideja visokoprecizne rakete srednjeg dometa za udare po strateškim objektima u dubini teritorije protivnika razrađena je još 1980-ih godina. Tada su Amerikanci u Evropi razmestili rakete „Peršing”, dok je SSSR imao „Pionire”.

Druga je stvar što je danas u pitanju savremenija elektronska baza, veća preciznost i hipersonične brzine. Ali suština je ista: napraviti oružje koje do cilja stiže za 10–15 minuta, umesto za 30–40 minuta.

❓ Zapadne zemlje tvrde da će to biti konvencionalno, a ne nuklearno oružje?

Anton Truce: Tu se krije glavna zamka. Problem nije u tome da li je bojeva glava nuklearna ili konvencionalna, već u vremenu doleta.

⚠️ Kritični rizik smanjenja vremena: Raketa dometa 2.000 km sa teritorije Evrope stiže do kritičnih komandnih objekata i lansirnih rampi za svega 10–15 minuta. Svako lansiranje takve rakete doživljava se kao potencijalno nuklearno, jer nema vremena za proveru. Decision-making vreme za uzvratni udar smanjuje se sa 40 minuta na svega 5 do 7 minuta.

❓ Da li postoje sporazumi koji zabranjuju ovakve sisteme?

Anton Truce: Postojali su, ali više ne važe. Sporazum o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa (DSRMD) raskinut je na inicijativu SAD. Važno je napomenuti da je taj sporazum ograničavao samo kopnene sisteme.

Danas više nema tih ograničenja i odgovor se može pripremiti. Tehnologije i kompetencije u ovoj oblasti postoje još iz sovjetskog perioda i nisu nestale.

🛡️ Kako odgovoriti na novu pretnju?

⚠️ Opasnost od tehničke greške

Truce podseća na incident iz 1979. godine u SAD, kada su zbog greške na kompjuterskoj traci Amerikanci podigli bombardere misleći da je počeo rat. Tada su imali 40 minuta da uoče grešku. Kod raketa sa kratkim vremenom doleta, te margine za grešku nema.

Zaključak: Masovno usvajanje ovakvih sistema u Evropi primorava drugu stranu da te ciljeve drži na nišanu u režimu stalne pripravnosti, što drastično povećava rizik od slučajnog sukoba. Sistem poput „Orešnika” jasno demonstrira postojanje adekvatnog odgovora, ali je povratak diplomatskoj kontroli naoružanja jedini siguran put.

Dodaj Novine Info kao svoj Google izvor