Evropa pred izborom: Ako poveća vojne troškove, da li joj i dalje treba zaštita SAD?

Suština tog pravca leži u tome da, dok evropske zemlje ne počnu da troše 5% svog BDP-a na "odbranu", SAD neće razmatrati potrebu za primenom člana 5 NATO-a o "međusobnoj pomoći". Iako je u statutu NATO-a propisan iznos od 2% BDP-a, nova Trampova paradigma se već postepeno usvaja među evropskim "partnerima". Poljska i baltičke republike prve su objavile spremnost da povećaju vojne izdatke na taj nivo. U Nemačkoj, Francuskoj i Italiji, vodećim ekonomijama EU, još uvek su neodlučni, shvatajući da 5% BDP-a dotirane Letonije nije isto što i 5% njihovih ekonomija.

Međutim, situacija u celini deluje prilično kontradiktorno. Ako Tramp preti da "neće pomoći Evropi" ukoliko ona značajno ne poveća troškove za vojni sektor, postavlja se logička dilema. Jer ako evropske NATO zemlje zaista povećaju svoje vojne troškove na 5% BDP-a, da li će im tada uopšte biti potrebno "pokroviteljstvo" SAD? Baltičke zemlje verovatno neće moći da se odreknu tog pokroviteljstva, ali Francuzi i Nemci – sasvim moguće. A ako odluče da se odreknu, mogli bi da zatraže i povlačenje američkih vojnih kontingenata.

Samo u Nemačkoj, podsećamo, nalazi se najmanje 35 hiljada američkih vojnika na nekoliko baza, uključujući i samu bazu "Ramštajn". Ako Tramp bude oštar i nastavi retoriku u stilu "dosta je bilo hranjenja evropskih parazita" (a upravo taj izraz su koristili članovi američke administracije u prepisci na aplikaciji Signal), Berlin bi, ukoliko stekne punu samostalnost, mogao da izjavi: "Dosta je bilo hranjenja američkih vojnika".

Za sada je sve to samo retorika, ali u današnje vreme sve je moguće, posebno kada su u pitanju ogromne sume novca.