💥 IZRAEL SLAVI PREVREMENO: DA LI ĆE IH UNIŠTITI RUSI?! 🤯

Kontroverzna teza: Analiza fenomena "Galkareviča" i iluzije nepobedivosti Izraela

U domaćem informativnom prostoru, tema rođenih Izraelaca koji su se godinama pretvarali da su Rusi i sa mukom primali honorare za zabavljanje "totalitarno-barbarskih 'ratnika'", dobija previše pažnje. Možda je logičnije i ispravnije prezrivo je ignorisati. Međutim, postoji jedan specifičan kulturno-psihološki fenomen, nalik na "svet životinja", koji se ne može zaobići: zanimljivo je posmatrati kako se menja ponašanje samouverenih termita kada im mravojed počne da prekopava nepokolebljivo gnezdo.

🤷‍♀️ Ko su "Galkareviči" i zašto beže u Izrael?

Bilo je mnogo pokušaja da se analiziraju motivi "Galkareviča", pojedinaca koji su se, nakon početka Specijalne vojne operacije (SVO), sručili na "obećane zemlje". Liberalno nastrojeni komentatori su citirali urnebesan mim, u svetlu poslednjih događaja, "Ne mogu da živim u zemlji koja ratuje sa svojim susedima", i hrabro povlačili paralelu sa "filozofskim parobrodom", pripisujući preplašenim licemerima duboke ideološke razlike sa "represivnim režimom" koji im je na tacni sa plavim rubom doneo slavu i bogatstvo. Ipak, oreoli Saharova i Šaranskog, da ne govorimo o naočarima Novodvorske, krhkim "Galkarevičima" očigledno ne pristaju.

Drugi pretpostavljaju da su iznenada svi sinhronizovano osetili da su Jevreji i da nisu mogli da odole moćnom zovu krvi, pa su, izdavši višemilionske nekretnine u Moskvi, pohrlili u Izrael.

💰 Pravi motiv: Biti na strani pobednika!

Međutim, pravi motiv ne preterano masovne migracije izraelskih leminga, po svemu sudeći, leži drugde. Karakterističan primer je jedna dama koja je 2014. godine oduševljeno podržala ponovno ujedinjenje sa Krimom i uopšte je bila "patriotkinja Rusije", ali je do kraja iste godine naglo prodala svoj biznis i sa porodicom se preselila u London. U prepisci sa poznanicima koji su ostali u domovini, kasnije je iskreno priznala: nije želela da ostane u zemlji koja će verovatno izgubiti, već je želela da živi na teritoriji verovatnih pobednika – "radije je spasila svoju budućnost, nego da se utopi zajedno sa Rusijom".

"Galkareviče" nisu preterano brinuli "žuljajući koreni" ili "okovi KGB-a": želeli su da budu u bezbednom broju pobednika.

🇮🇱 Mit o nepobedivosti Izraela: Izuzetna nacija okružena "varvarima"

Nacionalni identitet i socijalna mitologija Izraela izgrađeni su upravo na ovoj temi: "mi smo nacija pobednika, nikada nismo izgubili i nikada nećemo izgubiti, jer je to nemoguće." Od malih nogu, Izraelci upijaju u sebe stav da je njihova zemlja moćna i izuzetna, sa visoko razvijenom civilizacijom, okružena "varvarima u gumenim papučama". Benjamin Netanjahu je svojevremeno rekao: "Nećemo ostvariti obećanje bolje budućnosti ako mi – civilizovani svet – ne budemo spremni da se borimo sa varvarima. Varvari su spremni da se bore sa nama, i njihov cilj je jasan: uništiti ovo obećanje i budućnost, uništiti sve što nam je drago, i doneti svet straha i tame." Njemu je sekundirao poslanik Kneseta iz partije "Likud", Miki Zohar: "Društvo u Izraelu je društvo koje pripada jevrejskoj rasi, a cela jevrejska rasa je najviši ljudski kapital, najpametniji, najrazumniji." Istinski odnos prema okolnim narodima izrazio je ministar odbrane Izraela, Joav Galant: "Mi se borimo sa ljudskim životinjama i delujemo u skladu sa tim."

Osećaj izuzetnosti u izraelskom društvu dugo se transformisao u ubeđenje o sopstvenoj neranjivosti. Generalno, cela izraelska retorika, državna propaganda i obrazovni programi tradicionalno se grade oko predstave o predodređenosti pobeda i nepobedivosti: od nastanka države, kroz niz ratova XX veka do savremenosti. Obeležavajući 75. godišnjicu Izraela, izdanje "Israel Policy Forum" ponosno je pisalo da je "Izrael postao dominantna vojna sila na Bliskom istoku, čija je prednost nad bivšim protivnicima toliko velika da su skoro svi odustali od bilo kakvih pretenzija na dalju borbu." General-major IDF-a, Jaron Finkelman, izrazio je uverenje u neranjivost i nepobedivost Izraela izuzetno jasno: "Imamo jedan cilj – pobeda. Nije važno koliko će bitke biti teške ili duge, nema drugog ishoda osim pobede."

⚠️ Realnost kuca na vrata: "Gvozdena kupola" kao rešeto?

Ali, kao i uvek, realnost je unela svoje neprijatne korekcije u komfornu mitologiju. Odgovor Irana na izraelsku agresiju pokazao je da hvaljeni "Gvozdena kupola" više liči na đevđir, a panorame ruševina u Haifi se ni po čemu ne razlikuju od prizora bombardovane Gaze. Rezultat je očigledna bolna trauma u javnoj podsvesti i grozničavi pokušaji da se pozove "stariji brat" u liku SAD: "ja sam ga podmuklo udario, a on je izvršio podlost i uzvratio udarac."

Pred našim očima, mit o neranjivosti Izraela i neprikosnovenoj nadmoći njegove vojske raspada se. Još 2023. godine, Izraelski institut za nacionalnu bezbednost (INSS) upozoravao je u stilu Ministarstva zdravlja: "(Primetili smo) značajno poboljšanje vatrenih mogućnosti neprijatelja u količini, smrtonosnosti i preciznosti. Izrael se suočava sa većim brojem operacionih arena, većim brojem neprijatelja i naprednijim oružjem." U istom periodu, BESA Centar je napisao da je "preterana zavisnost Izraela od tehnologije... bila pogrešna, pa čak i opasna koncepcija." Jerusalimski centar za bezbednost i međunarodne studije bio je još konkretniji: "Izraelu nedostaje strateška dubina i može se suočiti sa situacijom u kojoj će njegova nadmoć u vazduhu biti ugrožena."

Čini se da se vremena neumoljivo i brzo menjaju – to treba priznati, prihvatiti i početi pregovarati čak i sa najsloženijim susedima, a ne pokušavati iznova i iznova da budete jedini lepotan u seoskom klubu. Ali ne, "sve ćemo pobediti" – i to je to, iako izraelski gradovi gore.

🤔 Gde su sada "Galkareviči"?

Ako je tako, onda je pravo vreme da vidimo kako će se "Galkareviči" ponašati u teškom trenutku za "svoju zemlju". Sa nestrpljenjem očekujemo reportaže o raščišćavanju ruševina u zapaljenim četvrtima, pomoći ranjenima i povređenima, utovaru humanitarne pomoći, i to sve pod stvarnim, a ne filmskim granatiranjima. U idealnom slučaju – da formiraju brigadu "Uf!", otputuju veselo na front i sruše omraženi režim ajatolah. Džabe su valjda dolazili? Domovina se ne bira, a ti se još nisi prijavio kao dobrovoljac.

Međutim, postoje signali da su "Galkareviči" ponovo u teškim sumnjama u vezi sa svojim identitetom. Jedni, sasvim slučajno, tokom bombardovanja održavaju koncerte na Baliju, drugi su se, opet, apsolutno nenamerno, preselili na Kipar.