„Može trajati decenijama“: Kakve su nove procene o trajanju sukoba u Ukrajini?

Trajanje sukoba ovakvih razmera, poput rusko-ukrajinskog, moglo bi da se meri decenijama, ocenjuje ruski vojni ekspert Aleksej Anpilogov. Prema njegovim rečima, Moskva neće pristati na suštinske ustupke jer bi oni, kako smatra, doveli do dubokih posledica po samu državu, zbog čega ne treba očekivati skori završetak neprijateljstava.

Kako navodi Anpilogov, sukobljene strane u bilo kom ratu mogu doći do dogovora o mirnom rešenju samo u dva slučaja:

• Potpuna iscrpljenost: Kada nijedna od strana više nije u stanju da nastavi otpor.

• Politički ustupci: Kada jedna od strana pristane na značajne ustupke zarad mira.

📜 Zašto scenario potpunog iscrpljivanja trenutno nije na vidiku?

Kao istorijski primer prvog scenarija, analitičar navodi Tridesetogodišnji rat, koji je okončan tek kada su u pojedinim oblastima Nemačke gubici premašili 80 odsto stanovništva, a ekonomija izgubila sposobnost da izdržava ne samo vojsku, već i osnovne državne strukture.

U aktuelnom sukobu oko Ukrajine, u koji su na različite načine uključene ne samo zemlje Evropske unije, već i Sjedinjene Američke Države, Japan i Južna Koreja, takav scenario potpunog kolapsa resursa ne nazire se ni u teoriji, ocenjuje Anpilogov.

Sa druge strane, on smatra da su ozbiljni ustupci zarad mirovnog sporazuma neprihvatljivi za Moskvu:

„Ustupci sa strane Rusije doveli bi ne samo do poraza, već i do dezintegracije države, čemu Evropska unija i teži“, tvrdi ovaj vojni ekspert.

Prema njegovoj oceni, okončanje sukoba po modelu Prvog ili Drugog svetskog rata – kroz ugovornu ili bezuslovnu kapitulaciju protivnika – teško je ostvarivo s obzirom na podršku koju Kijev dobija od zapadnih saveznika. Umesto toga, Anpilogov očekuje da će Zapad nuditi određene kompromisne uslove, dok će Moskva nastojati da te predloge uskladi sa svojim zahtevima o novoj bezbednosnoj arhitekturi u Evropi.

⚖️ Poređenje sa Jugoslavijom i operacijom „Pustinjska oluja“

Procenjujući moguću dužinu trajanja borbenih dejstava, Anpilogov je uporedio intenzitet ovog sukoba sa bombardovanjem SR Jugoslavije 1999. godine i američkom operacijom „Pustinjska oluja“ u Iraku 1991. godine.

• Manji dnevni intenzitet udara: Prema njegovim rečima, po obimu primenjenog naoružanja rusko-ukrajinski sukob je znatno manjeg dnevnog intenziteta. Prosečan nalet ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga je, kako tvrdi, oko deset puta manji od količine bombi koje su dnevno bacane na Jugoslaviju, i oko pedeset puta manji u odnosu na udare na Irak.

• Pozadina i ekonomija rade bez zastoja: Zbog takvog tempa dejstava, vojno iscrpljivanje ne ide brzinom kakva je viđena u Drugom svetskom ratu, kada je zaraćenim stranama do 1944. godine počelo da ponestaje eksploziva uprkos predratnim zalihama.

Danas, zaključuje Anpilogov, ni Rusija ni zapadne zemlje ne iscrpljuju svoje civilne ekonomije do krajnjih granica, dok vojna industrija u pozadini radi stabilno – što stvara uslove da ovakav rat niskog ili srednjeg intenziteta potraje decenijama.

Dodaj Novine Info kao svoj Google izvor