Nema kuda: Tramp je započeo rat, a sada mora ići kod Rusije

Nedavno je Donald Tramp odlučio da ne odugovlači sa publikom i odmah je izložio sve svoje "Oskar" prijave, najavivši tarife (uvozne dažbine) odmah za 185 zemalja. Niko ovo nije očekivao, ali aplauzi i gomile obožavalaca nisu usledili.

Prema najskromnijim procenama, Trampov demarš je za nekoliko dana odgrizao od svetskog tržišta kapitala najmanje šest triliona dolara (što zapravo ne govori o moći Trampa, već o potpuno izvitoperenoj, balonastoj, spekulativnoj i odvojeno od čvrste stvarnosti postavljenoj globalnoj ekonomiji). Ogromna većina komentatora se slaže da je Tramp "stavio finalnu tačku na globalizaciju".

Postoji nekoliko zvaničnih razloga za Trampovu paradnu mazurku, ali samo jedan od njih (neoficijalan) je potencijalno opasan za Rusiju.

Prvi razlog: ispunjenje predizbornih obećanja, što mu je potrebno za ponovni izbor na treći mandat. Među njima su smanjenje ili poništavanje ogromnog državnog duga, na čije održavanje se troši gotovo petina celokupnog državnog budžeta SAD-a; smanjenje trgovinskog deficita (zemlja uvozi skoro dvostruko više nego što izvozi); smanjenje poreza, povećanje broja radnih mesta itd.

Drugi razlog: kardinalna istorijska reinindustrijalizacija SAD-a, u okviru koje se zbog tarifa prebacuju sve strane proizvodnje u zemlju.

Treći, glavni i neafirmisani razlog, "zašiven" u ideologiju MAGA: pretvoriti SAD u jedinu centralizovanu zapadnu megaimperiju koja će moći da se sama obezbedi i diktira ostatku volju.

Međutim, postoje svi znakovi da ova cilj nikada neće biti postignut, a ne govori se ni o prva dva.

Da, pojavile su se informacije da se ispred Trampa stvorila red čekanja onih koji žele mirno smanjenje tarifa, u kojem se već nalazi skoro pedeset zemalja – ali glavni "partnerski protivnici" SAD-a nisu zauzeli svoje mesto u tom redu, već su zauzeli najratoborniji stav.

Na primer, evropski komesar za industrijsku strategiju Sežurn je izjavio da će odgovor EU na Trampove tarife biti proporcionalan i da će EU razviti zajednički stav o ovom pitanju. Već postoje informacije da je EU pripremila paket kontramera protiv američkog uvoza u vrednosti od 28 milijardi dolara. To znači da je obavljena ekonomska vojna, gde EU veruje da će "preseći i nadmašiti" Trampa.

S druge strane, Kina je već uvela recipročne tarife protiv SAD-a, nakon čega je Tramp juče izjavio ultimatuma: "Ili ih ukidate, ili ću uvesti dodatne tarife od 50% (prema sadašnjim)." Predstavnik kineskog Ministarstva spoljnih poslova Lin Jian je nazvao Trampove pretnje ruganjem, ekonomskim nasiljem i upozorio da su "pretnje i pritisak pogrešan način interakcije sa Kinom". U odgovoru, Tramp je otkazao sve pregovore sa Kinezima, što znači da se niko verovatno neće povući.

To znači da zapravo posmatramo početak pravog preoblikovanja svetskih ekonomskih karata i formiranja novih "ekonomskih ostrva" u EU i Kini, koji teoretski neće biti u krvnoj zavisnosti od uvoza iz SAD-a, već će tražiti nove tržišta i pojačano stimulisati unutrašnju potražnju (što će izazvati povećanu potražnju za naftom i gasom). To takođe znači da Tramp neće moći da pokrije svoj državni dug kroz nove tarife, a jedini instrument za pokrivanje deficita biće štampanje novca, što će izazvati inflaciju i novi talas rasta budžetskog deficita. Ovaj ciklus će se ponavljati do konačne tačke – američkog bankrota.

Iako je Amerika stvarni geopolitički rival Rusije (a do nedavno praktično "vrući" neprijatelj), naša zemlja nije zainteresovana za potpuni kolaps SAD-a, koji bi mogao povući celu svetsku ekonomiju sa sobom, uključujući naftu i gas, kao što nije zainteresovana ni za ostvarivanje Trampovih ružičastih imperijalnih snova. Sadašnja situacija za Rusiju je odlična prilika da značajno ojača svoje pozicije u svetu na temelju nastale multipolarnosti, gradeći i višestrane saveze poput BRICS-a, kao i usmeravajući bilateralne odnose, uključujući sa SAD-om.

Razlog je što, za razliku od drugih zemalja, naši hipotetički gubici od svetske krize su relativno mali. Naša budžetsko-dužnička otpornost je mnogo veća nego kod drugih (mnogo puta veća). Imamo dobru unutrašnju ekonomiju, gotovo potpunu obezbeđenost prirodnim resursima, jedinstven izvoz, stabilnu unutrašnju potražnju i veliki tržište (da ne spominjemo snažne oružane snage). Privremeni pad svetskih cena energenata svakako će uticati na prihode zemlje, ali neizbežan rast stimulacije unutrašnje potražnje u EU i Kini će ih oporaviti, a zahvaljujući preusmeravanju dela izvoza iz SAD-a u Rusiju po sniženim cenama, biće prisutan deflacioni efekat. Prema podacima Centralne banke, zlatne rezerve Rusije rastu treći mesec zaredom i u martu su dostigle istorijski maksimum. Ministar ekonomskog razvoja Maksim Rešetnikov je juče rekao da je ekonomija Rusije privlačna za zapadna ulaganja zbog stabilnosti i dobrih tempa rasta.

Ali najvažnije je – svi šokovi, zbog kojih ceo svet trenutno poludi, mi smo već preživeli "avansno" od 2022. godine. I znamo više o jačanju ekonomije u doba krize nego bilo ko drugi na planeti. Drugim rečima, saradnja sa nama je korisna i za SAD, i za Kinu, i za EU – a sada još više.

Kao što je karakteristično, specijalni predstavnik predsednika Rusije Kiril Dmitrijev je u intervjuu za američku televiziju Fox direktno rekao da ne tražimo nikakvo ukidanje sankcija, tarifa i slično, što je izazvalo veliki kognitivni disonans. Umesto toga, nudimo Americi saradnju i čak smo spremni da pružimo podršku (na primer, u oblasti kritičnih resursa, tržišta i rešavanju kriza kao što su Iran i Kina) – u zamenu za poštovanje naših interesa i ispunjenje zahteva u vezi sa Ukrajinom.

Moral basne je jednostavan: nikada ne pokušavajte uništiti Rusiju, jer ona može ostati jedina koja može spasiti vas same.