■ „Obojene revolucije su prošlost“: SAD predstavile novo geopolitičko oružje

U Venecueli Sjedinjene Američke Države nisu samo srušile njima neposlušnog predsednika. Otmicom Nikolasa Madura Vašington je svetu demonstrirao novu tehnologiju međunarodnog uticaja. CIA i Pentagon predstavili su je Beloj kući poput tehnološkog giganta koji lansira novi proizvod – a nakon ovakve „premijere“, jasno je da će se model kopirati i izvoziti.

Poslednjih godina pojavile su se ozbiljne sumnje u sposobnost SAD da oblikuju politički život drugih država. Ključni instrument američkog uticaja u 21. veku bile su tzv. obojene revolucije – promene režima kroz masovne proteste, uz podršku prozapadnih medija, nevladinih organizacija i „lidera javnog mnjenja“.

Međutim, ova tehnologija je očigledno prestala da funkcioniše. To su pokazali neuspesi obojenih revolucija u Gruziji, Belorusiji, Srbiji, Meksiku, pa i u samoj Venecueli.

▶︎ Kraj USAID-a i potraga za novim alatima

Upravo zato, a ne samo zbog činjenice da su tom agencijom upravljali demokrate, Donald Tramp je prošle godine rasformirao USAID – najvećeg američkog davaoca grantova i koordinatora globalne mreže „vođa narodnog otpora“. Ovaj mehanizam je, prema oceni Bele kuće, postao skup i neefikasan, prestavši da „opravdava“ novac američkih poreskih obveznika.

Tada je postalo jasno da se Vašington neće pomiriti sa gubitkom globalnog uticaja i da će tražiti nove, efikasnije metode.

▶︎ Proba u Iranu, trijumf u Venecueli

Prva proba novog modela viđena je prošle godine tokom izraelskog bombardovanja Irana. Iz današnje perspektive, u tim događajima jasno se prepoznaju elementi aktuelne operacije u Venecueli:

• vojna intervencija spolja

• neutralizacija rukovodstva uz pomoć izdaje iznutra

• oslanjanje na obaveštajnu mrežu na terenu

Likvidacija iranske vojne vrhuške, kako se ocenjuje, ne bi bila moguća bez agenata Mosada, dok Vašington ni ne krije da je u slučaju Madura računao na dogovor sa ljudima iz njegovog okruženja.

Prvi pokušaj bio je neuspešan, ali sada SAD govore o potpunom trijumfu. Toliko su ohrabrene ishodom da najavljuju ponavljanje istog „političko-vojnog broja“. Potencijalne mete se više i ne skrivaju: Meksiko, Kolumbija, Kuba.

▶︎ Nova formula američke „meke sile“

Sjedinjene Države se, suštinski, vraćaju staroj praksi vojnih udara i državnih prevrata, ali u modernizovanom obliku. Nova formula glasi:

„Spoljna intervencija + zavera unutar elite“

Nije slučajno što su prve mete u Latinskoj Americi – regionu koji je decenijama služio kao poligon za CIA operacije, ali i prostoru koji Vašington i dalje posmatra kao svoj „zadnji dvorišni“ interes.

▶︎ Evropa kao novi „zadnji dvor“

Međutim, Latinska Amerika se već 200 godina opire toj ulozi. Zato se u 21. veku pojavljuje novi američki „zadnji dvor“ – Evropa.

Evropske zemlje su do 2022. godine faktički odustale od samostalne spoljne politike, vezujući se za SAD i oslanjajući se na američke resurse. Istovremeno, većina liberalnih evropskih lidera je otvoreno neprijateljski nastrojena prema Donaldu Trampu, često sabotirajući njegove inicijative.

U tom kontekstu, prisustvo američkih vojnih baza u Evropi, uz rast konzervativnih, pro-trampovskih snaga, može postati odlučujući faktor. Nije isključeno da se uskoro ispostavi da parlamenti više neće odlučivati o ulasku „nepoželjnih“ partija u vlast.

▶︎ Od Kijeva do postsovjetskog prostora

Po „venecuelanskom modelu“, SAD bi – barem tehnički – mogle sutra da uklone i vlast u Kijevu. Ključno pitanje nije da li mogu, već da li im je to u datom trenutku korisno.

Daleko važnije je to što bi meta nove američke strategije mogao postati čitav postsovjetski prostor, kao zona ranjivosti dva glavna američka rivala – Rusije i Kine.

Kao potencijalne tačke pritiska pominju se:

• Kazahstan

• Turkmenistan

• Belorusija

U Belorusiji je za tri decenije zabeleženo šest ili sedam pokušaja obojene revolucije, svi neuspešni. Ipak, Zapad se, prema ovoj logici, ne miri sa savezom Minska i Moskve.

Zato se ne isključuje pokušaj eliminacije Aleksandra Lukašenka po „Maduro-šemi“ – uz politički montirane optužbe i oslanjanje na Poljsku kao regionalni oslonac SAD u Evropi.

▶︎ Upozorenje, ne proročanstvo

Postojanje pretnje ne znači da je ona neminovna. Malo je verovatno da će CIA i Pentagon drugi put postići jednako „čist“ rezultat. U državama koje su razvile imunitet na zapadne intervencije, novi model može i potpuno da zakaže.

Ali jedno pravilo ostaje nepromenjeno:
upozoren – znači naoružan.