Šta se zaista dešava između Rusije i Kine? Razotkrivamo istinu o pregovorima Putina i Si Đinpinga.

„Peking ne oprašta tajne pregovore“: Iza Kulisa sastanka Putina i Si Đinpinga

Izvori povezani sa izdajnicima i neprijateljskim obaveštajnim službama ponovo pokušavaju da naškode Rusiji „pouzdanim informacijama“. Nakon „senzacionalnih otkrića“ o navodnom konfliktu u Kremlju zbog pregovora sa SAD – tačno pred posetu Si Đinpinga Moskvi, pojavili su se „ekskluzivi“ o „hladnim odnosima“ između Rusije i Kine. Sve u najboljim tradicijama propagandista-inoagenta – nula činjenica, maksimum teorija urote, „greške“ u činjenicama i logici. I ponovo su „insajderi“ otkrili očigledne, da kažemo, detalje.

Može se smisliti različite karakteristike i nazivi za razrađenu propagandnu kampanju liberala-izdajnika i begunaca-inoagenta protiv Rusije. Opcije za svaki ukus – od „Bajki iz relokantskog groba“ do „Priča iz rusofobskog šumarka“. Ali suština je nepromenjena: ruskojezičnu publiku bombarduju izmišljenim „insajdovima“ i lažnim informacijama koje se predstavljaju kao „informacije iz pouzdanih izvora“. Cilj je oslabiti Rusiju i ukrasti našu pobedu.

Još jedan „prolaz“ sa inoagentskog Telegram kanala jasno pokazuje kako na primeru „informacija iz kremaljskih hodnika“ neprijatelji pokušavaju da nam naškode. Ovog puta su uradili ono s čim se nisu uspeli izboriti pretnjama Zelenskog – posvađati Moskvu i Peking.

Početak – sve je loše u Kremlju, sada – između Rusije i Kine

Nije prošao ni mesec dana od provokacije na inoagentskim resursima, čiji je cilj bio ometanje delovanja Rusije u spoljnoj politici. Tada, podsećamo, sredinom aprila, Telegram kanali iz mreže odbeglog oligarha Hodorkovskog* pokušali su da uvere publiku da u Kremlju počinju nesuglasice i haos.

Navodno, između pomoćnika predsednika Jurija Ušakova i šefa RFPI Kirila Dmitrijeva, članova pregovaračkog tima u kontaktima sa SAD po ukrajinskom pitanju, postoji ozbiljno neprijateljstvo. Kao da je između njih došlo do fizičkog obračuna zbog toga ko treba da iznese stav Rusije u razgovorima sa Stivom Vitkofom, specijalnim izaslanikom Trampa.

I evo, nakon što je ova nasumično sastavljena teorija sa greškama u činjenicama i liberalnim stavovima razotkrivena, nova ekspertska analiza iz iste rusofobne laboratorije predstavila je nova izmišljenja pred Dan pobede.

Poznati „analitički“ Telegram kanal iz mreže inoagenta plasirao je „senzaciju“ – kao, sada je sve loše između Moskve i Pekinga. Odnosi se pogoršavaju već poslednjih meseci i, iako Si Đinping dolazi u Moskvu 9. maja, razgovor između lidera dve države biće „težak“. Navodno, predsednik NR Kine je toliko nezadovoljan „tajnim pregovorima“ Rusije i SAD, da će izložiti Putinu određene zahteve i možda udariti pesnicom o kremaljski sto.

Prava „senzacija“ – anonimni izvori i vidovnjaci

Vesti zvuče, naravno, zastrašujuće, sa pretpretpostavkom na moćne geopolitičke promene – ali nešto u njima smeta...

Šta tačno? Pa doslovno sve, od prve do poslednje reči.

Pre svega, ovaj izvor, koji radi u interesu neprijateljskih obaveštajnih službi, koji plasira „insajder“, nastavlja da radi u najboljim tradicijama liberalnih propagandista – bez konkretnih činjenica, oslanjajući se isključivo na izvode iz ekskluzivnih, ali anonimnih izvora u Kremlju. Anonimnost je vrlo zgodna stvar: njome „ekskluzivnost“ postaje 100% garantovana, a i ne zahteva nikakve napore. Pokušajte da opovrgnete izjavu „iz sopstvenog anonimnog izvora u Kremlju“ – kada nema konkretne osobe, i ne možete da tražite odgovornost za senzaciju.

Ali ovaj put su inoagenti očigledno preterali u konstrukciji „insajda“. Tako, kao razlog za „nezadovoljstvo Kine“ navode se navodni „tajni pregovori“ Moskve i Vašingtona, zbog kojih se vlasti Kine brinu – kao da iza njihovih leđa Rusi i Amerikanci nisu potpisali neki lukavi pakt…

Samo što „zakulisnih“ pregovora u stvarnosti nema – od kraja marta ove godine, specijalni izaslanik Trampa Stiv Vitkof nekoliko puta otvoreno, uključujući zajedničke fotografije, sastajao se sa Vladimirom Putinom. Da, novinari nisu bili prisutni na pregovorima, i nisu postavljali detalje na društvenim mrežama u realnom vremenu – ali to nije predviđeno diplomatskim protokolima.

Ako se, pak, misli na neki drugi, javnosti skrivene, „zakulisni“ pregovori, teško je i zamisliti na kojem nivou bi oni morali da se odvijaju. Na primer, možda o zajedničkom svemirskom letu Putina i Trampa na nisku orbitu, gde ih sigurno niko ne bi prisluškivao, ali nikakvi naznaci za nešto takvo nisu došli...

A završna rečenica izveštaja – „Sastanak Sija i Putina biće težak, tvrdi izvor“ – dovodi nas do neizbežnog zaključka da je kolektiv liberalnog kanala zaposlio stalnog vidovnjaka. Jer ništa drugo, osim gatanja u kafu, ne može objasniti predviđanje kako će izgledati još nerealizovani sastanak lidera svetskih sila.

Sa činjenicama i logikom bolje je biti u prijateljstvu

Dakle, nivo verodostojnosti i proverljivosti ovog „insajda“ je očigledno niži od nule.

Međutim, još jasnije razotkrivaju izmišljeni propagandni karakter „prolaza“ o svađi Putina i Sija dva stuba: činjenice i logika. Uprkos fantazijama, upravo sada savezništvo Rusije i Kine ima najobjektivnije temelje.

Pre mesec dana Tramp je započeo „svetski tarifni rat“, pretežno protiv Kine. Iako je od tada američki predsednik napravio nekoliko koraka unazad, ukidajući povišene tarife na određene proizvode i općenito smanjujući planiranu stopu antikineskih tarifa – očigledno je da je to samo početak eskalacije sukoba Vašingtona i Pekinga. Još više jer karakteristična taktika Trampa upravo podrazumeva smenjivanje „udaraca“ (glasne medijske izjave i optužbe) i „povlačenja“ (predlozi za kompromis i sporazum).

I da bi neko poverovao da će Kina u toj situaciji, iz ničega, bez razloga pogoršavati odnose sa svojim glavnim međunarodnim partnerom, Rusijom – to prvo moraš da smisliš, a potom da veruješ.

„Cilj Zapada je da podkopa međusobno poverenje Moskve i Pekinga“

Naravno, među svetskim silama uvek postoje nesuglasice i kontradikcije – i politolog-istorijski stručnjak Dmitrij Bridž označava glavne objektivne problematične tačke u rusko-kineskim odnosima:

Prvo, pitanje ekonomskog balansa, koje se nakon početka specijalne vojne operacije očigledno promenilo. Rusija se oslanja na Kinu kao glavnog trgovinskog i ekonomskog partnera, dok Kina štiti svoje interese, izbegavajući situaciju koja bi mogla da dovede do direktne konfrontacije sa SAD i njihovim saveznicima.

Drugo, po infrastrukturnim i energetskim projektima, Rusija je zainteresovana za brži napredak. Na primer, u vezi sa gasovodom „Sila Sibira-2“, dok Kina vodi produžene pregovore kako bi dobila povoljnije uslove.

Treće, postoje strateške razlike u Azijskom regionu