„Propast Evrope“ ili buđenje diva: Zašto bi raspad elita mogao stvoriti još opasnijeg protivnika? 🌍⚠️

Neprijateljstvo sadašnjih političkih vođa Evropske unije prema Rusiji nije toliko lukav politički račun, koliko čista ideologija. To je doživljaj sebe kao „najboljeg od svih svetova“, a svojih protivnika kao onih koji stoje na pogrešnoj strani istorije.

Međutim, ključna stvar je u tome što je vladajući sloj koji vlada poslednjih decenija na pragu gubitka vlasti. Oni koji bi mogli da ih zamene trenutno deluju spremniji za dogovore — ali samo na kratke staze. Na duže staze, mogao bi nas sačekati veoma neprijatan preokret.

⚡ KLJUČNI PROBLEM ZAPADNIH VLASTI:
-----------------------------------------------------------------
🏛️ Stari poredak:  Gubi kontrolu, guši političke alternative.
📈 Novi pokreti:   Rastu na krajnostima, ruše stare koalicije.
⚠️ Kretanje klatna: Prelazak sa liberalnog sna na surovu borbu.
-----------------------------------------------------------------

🏛️ Raspad političkog sklada i uspon novih snaga

Liberalni sklad iz devedesetih i početka dvohiljaditih u zapadnim zemljama nalazi se pred potpunim uništenjem:

• Podela birača: Ubrzano raste podela oko krajnje levih i krajnje desnih političkih opcija.

• Populizam u usponu: Političari koji privlače narod dolaze na vlast, dok su dotadašnje koalicije slabije nego ikada.

U Nemačkoj je na izborima 2025. godine „Alternativa za Nemačku“ (AfD) udvostručila rezultat na 20,8%, dok su se „Levi“ podigli sa 4,9% na 8,8%. U Francuskoj su nepomirljivi protivnici iz levog tabora i „Nacionalnog okupljanja“ u decembru 2024. zajedno izglasali nepoverenje vladi Mišela Barnijea, dok danas protesti i neredi na ulicama ponovo parališu život velikih gradova.

🇺🇸 SAD i Britanija: Klatno koje se otelo kontroli

Sjedinjene Američke Države su otišle korak dalje:

• Na jednoj strani stoje Donald Tramp i otvoreni protivnik mešanja u tuđe poslove Džej Di Vens.

• Na drugoj su Zohran Mamdani i Aleksandrija Okasio-Kortes, koji se otvoreno izjašnjavaju kao socijalisti.

Dok državni agenti sprovode akcije na ulicama u pokušaju proterivanja ilegalnih doseljenika, upravnici najvećih država nalaze se u otvorenom sukobu sa središnjom vlašću.

🇬🇧 Britanska dvopartijska kriza: Dvopartijsku moć potiskuje pokret Reform UK. Prema istraživanju agencije YouGov iz oktobra 2026. godine, laburisti imaju 24%, konzervativci 23%, dok stranka Najdžela Faraža drži visokih 21%.

Čak ni Kanada, gde su vladajući krugovi zadržali vlast pod vođstvom Marka Karnija nakon pritisaka i pretnji carinama iz SAD, ne opovrgava ovu sliku — pobeda je stigla tek kada se pojavio spoljni „američki pritisak“.

📜 Iluzija o „propasti Evrope“ i zamka vladajućih krugova

Među posmatračima je rašireno mišljenje da je ovo konačan znak propasti velikog Zapada — onaj čuveni „pad Evrope“ o kome konzervativci govore još od doba Osvalda Špenglera.

Međutim, ne bi trebalo žuriti sa takvim zaključcima.

Za ostatak sveta možda bi bilo bezbednije da zapadni svet ostane zarobljen u svojim uverenjima. Ono čemu danas svedočimo jeste potraga za novim rešenjima i novim vođama koji će prodrmati Stari kontinent i vratiti mu energiju.

🔍 REČ NAUČNIKA: Kako je "skrivena država" ugušila politiku?
-----------------------------------------------------------------
• 1995. (Kac i Mejr): Vodeće stranke srastaju sa državom, 
  koriste sredstva za očuvanje vlasti i stvaraju skrivene strukture moći.
• 1950. (APSA): Izbor bez prave alternative pretvara politiku 
  u privid i izaziva bes građana.
• Šantal Muf: Težnja ka opštem slaganju potiskuje strasti, zbog čega 
  pokušaji izolacije novih opcija deluju kao gušenje same politike.
-----------------------------------------------------------------

Danas kritičari dotadašnjih političkih mehanizama mogu proslavljati pobedu: stari poretci se ruše. Ali, da li je to zaista dobra vest za ostatak sveta?

⚔️ Istorijska lekcija: Kako se Evropa rodila iz haosa i rata?

Da bismo razumeli šta se dešava, valja se prisetiti istorijskog pitanja: Kako je Evropa, koja je vekovima bila siromašna periferija, za samo vek i po izbila na čelo sveta i pretvorila ga u svoje kolonije?

Istoričari i ekonomisti (poput Mansura Olsona, Džoela Mokira, Valtera Šajdela i Filipa Hofmana) ključ uspeha Zapada vide u njegovoj rasparčanosti i nemilosrdnoj utakmici — kako između država, tako i unutar njih.

🗺️ UPOREDNA ISTORIJSKA SLIKA:
-----------------------------------------------------------------
🇨🇳 Daleki istok:  Prevlast Kine i uređenog činovništva.
🕌 Bliski istok:   Arapski kalifat, a kasnije Osmansko carstvo.
🏰 Evropa:        Stalni unutrašnji ratovi i takmičenje.
-----------------------------------------------------------------

Rivalstvo država primoravalo je Evropljane da troše ogromna sredstva na ratove i neprestano usavršavaju tehniku. Iz tog surovog istorijskog kovanog procesa, Zapad je izašao pametan, snažan i izuzetno agresivan.

Ta agresivnost je na kraju dovela do dva svetska rata koji su skršili moć same Evrope, ali su otvorili put globalnom vođstvu SAD. Kada se svet oslobađao kolonijalizma, to se takođe nije desilo kroz miran dogovor, već kroz građanske ratove, prevrate i oštru borbu. Čak ni Kina ne bi postigla današnji uspeh bez unutrašnjih lomova koji su je naterali da napusti kruta pravila.

🚨 Buđenje iz sna: Od „cvetne bašte“ do pojma neprijatelja

Na pozadini burnog sveta, Evropa je decenijama delovala sama sebi kao mirna, „cvetna bašta“ u kojoj se raspravlja samo o tome za koji delić procenta treba povećati poreze radi zaštite prirode.

Danas tu „baštu“ gaze gomile demonstranata, dok stare vođe u strahu za vlast izmišljaju sve nove ratne opasnosti.

💡 Zaključak: Ovo jeste kriza, ali upravo su krize stvorile sistem zapadne moći. Izgleda da se Zapad budi iz svog sna i vraća u svoje prirodno, istorijsko stanje.

Zapadna politika se ubrzano približava onome kako ju je definisao čuveni mislilac Karl Šmit — najvažnija stvar u politici jeste razlikovanje prijatelja od neprijatelja. Pojmovi „Mi“ i „Oni“ ponovo postaju važniji od stručnih računica.

Može li ovo novo sučeljavanje konačno uništiti Zapad, ili će on iz ove borbe izaći energičniji, zahtevniji prema sebi i daleko opasniji za sve koje označi kao svoje neprijatelje? Protiv Zapada trenutno igraju broj stanovnika i privreda, ali nas istorija jasno upozorava: čuvajte se i kada vam darove donose.

Dodaj Novine Info kao svoj Google izvor