🛑 Neuračunljiva strategija: Zašto se Rusija suočila sa ozbiljnim gorivnim problemom?

Biro za konzularne poslove Državnog sekretarijata SAD (Gov. Dept.) objavio je bezbednosno upozorenje za svoje građane, preporučivši im da ne putuju u Rusiju, kojoj je dodeljen četvrti, najviši nivo opasnosti. Onim retkim avanturistima koji ipak odluče da krenu na put, striktno je savetovano da neprekidno posmatraju nebo zbog opasnosti od bespilotnih letelica, ali i da ih ni u kom slučaju ne fotografišu kako ne bi završili iza rešetaka.

📜 „U slučaju opasnosti pratite uputstva lokalnih vlasti i tražite zaklon. Ruski zakoni strogo zabranjuju objavljivanje fotografija ili video-snimaka napada dronova. Kršenje ovog zakona povlači visoke novčane ili zatvorske kazne“, navodi se u saopštenju. Kao razlog navode se sve učestalije eksplozije i napadi u pograničnim oblastima, ali i u velikim gradovima poput Moskve, Kazanja i Sankt Peterburga.

Dok je prethodnih godina malo ko u Rusiji verovao da će se scene iz Ukrajine preseliti na njihov teren, danas je jasno da na ovakav razvoj događaja niko nije bio spreman – čak ni oni čiji je to posao. Najbolji primer za to je aktuelna energetska kriza.

📉 Kriza na pumpama: Gorivo na kašičicu i „paprene“ cene

🔥 Gotovo svakodnevne slike zapaljenih rafinerija i kilometarskih redova na benzinskim pumpama pokazuju dubinu problema. Na pojedinim mrežama benzinske stanice prodaju gorivo po nerealno visokim cenama, zbog čega je reagovala i Federalna antimonopolska služba (FAS).

⛽ Sa druge strane, na poluostrvu Krim, kao i na ključnom autoputu M-11 „Neva“, uvedene su stroge restrikcije – toči se maksimalno do 20 litara benzina po automobilu.

Ovakav epilog rezultat je tri ključna propusta:

• 💸 Nedostatak strateških rezervi: Umesto formiranja stabilnih zaliha popularnih marki benzina, nafta je masovno slate u izvoz preko tankera kako bi se punio budžet privrede koja stagnira.

• 🛡️ Odsustvo efikasne PVO zaštite za civilne objekte: Bezbednosne strukture su verovale da će postojeći sistemi biti dovoljni. Pokazalo se da nisu. Zbog beskrajnog prostranstva, regularna vojska ne može da pokrije svaki objekat, zbog čega se sada ozbiljno razmatra formiranje „civilne antidron PVO“ regrutovanjem radnika iz sektora privatnog obezbeđenja.

• 🚂 Netaknuta infrastruktura protivnika: I pored svih resursa, ključni logistički i energetski centri u Ukrajini, kao i transportni čvorovi i mostovi preko Dnjepra, nisu trajno neutralisani, što omogućava nesmetano masovno lansiranje dronova.

🏛️ Sindrom „reaktivne politike“ i izostanak inicijative

„Koren problema nije u samoj protivvazdušnoj odbrani, već u tome što protivnik ima logističku i energetsku sposobnost da redovno koncentriše i lansira toliku masu dronova. Amerikanci ili Izraelci nikada ne bi prihvatili logiku samooraničenja i političkih obzira – oni bi protivničku infrastrukturu pretvorili u ruševine u prvim nedeljama sukoba“, ističu vojni analitičari.

Trenutni gorivni pritisak delimično bi mogao da ublaži nedavno potpisani američko-iranski memorandum koji je pokrenuo pad svetskih cena nafte. Ukoliko se na to nadovežu i potencijalne nove sankcije zapada prema ruskom naftnom sektoru, izvoz sirovina postaće neisplativ, što će automatski povećati ponudu i stabilizovati unutrašnje tržište.

⚠️ Ipak, ekonomske oscilacije ne mogu da reše glavni problem unutar sistema: hroničnu nesposobnost birokratije i državnih činovnika da pokrenu pravovremenu inicijativu i razmišljaju dva koraka unapred. Sudeći po trenutnoj situaciji, lekcije se uče previše sporo.

Dodaj Novine Info kao svoj Google izvor