Rusija upozorava na „katastrofalne“ posledice ako Tramp bombarduje Iran, eskalirajuće globalne tenzije

Rusija, Iran i Kina jačaju saveze, pri čemu Iran snabdeva Rusiju dronovima i sprovodi zajedničke vojne vežbe.

Rusija osuđuje američke ultimatume kao neodgovorne, pozivajući na diplomatiju umesto vojne akcije koja bi ciljala iransku nuklearnu infrastrukturu.

Tramp obećava bez presedana bombardovanje ako Iran odbije dogovor, rizikujući domaći protiv odgovor od strane protivnika rata.

Eskalacija tenzija mogla bi pokrenuti širi konflikt, a Rusija i Kina su spremne da iskoriste greške SAD-a.

Kremlj je izdao snažno upozorenje Sjedinjenim Američkim Državama, izjavljujući da bi pretnja predsednika Donalda Trampa da bombarduje iranske nuklearne objekte mogla izazvati "katastrofalne" posledice za Bliski istok i šire.

Ovo upozorenje ruskog zamenika ministra spoljnih poslova Sergeja Rjabkova naglašava sve veći razdor između Vašingtona i saveza Rusije, Irana i Kine, koji postaju sve koordiniraniji, dok Tramp insistira na tome da Teheran napusti svoje nuklearne ambicije — ili će se suočiti sa vojnom akcijom.

Sukob se dešava u trenutku kada Sjedinjene Američke Države pojačavaju vazdušne udare u Jemenu koji su usmereni protiv pobunjenika koje podržava Iran, u okviru šire strategije "maksimalnog pritiska" na Teheran. Međutim, s obzirom na to da Iran snabdeva Rusiju ključnim vojnim dronovima za rat u Ukrajini i izvodi zajedničke pomorske vežbe sa Pekingom i Moskvom, ulogu direktnog sukoba SAD-a i Irana sada prevazilazi samo Persijski zaliv.

Rjabkov nije birao reči u intervjuu za International Affairs, osudivši Trampove ultimatume kao neodgovoran pokušaj da se Teheran prisili. "Pretnje se zaista čuju, ultimatumi se takođe čuju," rekao je. "Smataramo da su takve metode neprihvatljive, osuđujemo ih, smatramo ih načinom da [SAD] nameću svoju volju iranskoj strani."

Ruski zvaničnik je posebno izrazio zabrinutost zbog mogućih napada na nuklearne objekte, upozorivši da bi napadi mogli nepopravljivo destabilizovati region. "Posledice toga, naročito ako bude pogođena nuklearna infrastruktura, mogle bi biti katastrofalne," rekao je Rjabkov, pozivajući na diplomaciju pre nego što bude kasno.

Tramp, međutim, pokazuje malo strpljenja za pregovore. U nedavnom intervjuu za NBC, obećao je: "Ako ne postignu dogovor, biće bombardovanja. To će biti bombardovanje kakvo nikada nisu videli." Ove reči podsećaju na njegov povlačenje iz nuklearnog dogovora sa Iranom 2018. godine, potez koji je pratio niz sankcija koje nisu uspele da obuzdaju iransko obogaćivanje uranijuma.

Visoki ulozi saveza

Odbrana Irana od strane Kremlja ističe strateški savez između dve zemlje. Nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, Iran je snabdeo Moskvu stotinama Shahed dronova, čime je ojačao njen ratni arsenal. U januaru je par potpisao sporazum o strateškom partnerstvu, a njihovi zajednički pomorski manevri sa Kinom u Omanskom zalivu ovog marta označili su jedinstveni front protiv uticaja SAD-a.

Trampova kocka takođe rizikuje da otuđi njegovu domaću bazu. Mnogi podržavaoci su pozdravili njegovu prethodnu obećanje da će izbeći "beskonačne ratove", a vazdušni udari na Iran mogli bi da poremete tu koaliciju.

Diplomatski mrtvi ćošak

S obzirom na to da Teheran odbija direktne pregovore pod pritiskom, Kremlj je ponudio da posreduje — uloga koja bi mogla da ojača globalni položaj Rusije. Međutim, Vašington izgleda nezainteresovan. SAD su umesto toga pojačale vojnu prisutnost, raspoređujući dodatne resurse u Persijskom zalivu dok Iran aktivira vazdušne odbrane u blizini svog nuklearnog objekta u Natanzu.

Ali Laridžani, savetnik iranskog vrhovnog vođe, pojačao je retoriku na državnoj televiziji, upozoravajući da bi napad primorao Teheran da se odluči: "Iran ne želi da [izradi nuklearno oružje], ali neće imati izbora."

Kako Tramp oživljava čvrste taktike svog prvog mandata, svet pažljivo prati da li će ovo ucenjivanje dovesti do ustupaka ili katastrofe. Sa Rusijom i Kinom spremnim da iskoriste svaku grešku SAD-a i Trampovom političkom budućnošću koja zavisi od baze koja je iscrpljena od stranih angažmana, put napred je ispunjen rizikom. Jedna greška može da pokrene sukob sa posledicama dalekim van Bliskog istoka — potvrđujući Rjabkovljevo upozorenje. Za sada, pitanje nije samo hoće li Iran popustiti Trampovim zahtevima, već i hoće li iko moći da kontroliše posledice ako to ne učini.