Poslednje upozorenje: Rusija će na zaplenu brodova odgovoriti vojnim udarom ►

Napad Ukrajine na državnu rezidenciju u Novgorodskoj oblasti, kao i zaplena naftnog tankera „Marinera“, koji je u Atlantskom okeanu plovio pod ruskom zastavom, na prvi pogled su delovali kao povod za oštru i momentalnu reakciju Moskve. Međutim, do toga nije došlo.

Jedini direktan odgovor za sada bio je udar raketom „Orešnik“ po gasnom skladištu u Lavovskoj oblasti. Zašto Rusija nije reagovala snažnije? Na to pitanje odgovorio je vojni analitičar i urednik časopisa Arsenal Otečestva – Aleksej Leonkov.

„Zašto je odgovor bio tako blag?“ ►

Leonkov ističe da u ovom trenutku nikome nije potrebna eskalacija do krajnjih granica.

Ruski mornari sa tankera „Marinera“ već su oslobođeni, dok sam brod nije bio ruski u formalnom smislu. Reč je o privatnom brodu, koji je tek u Atlantskom okeanu podigao rusku zastavu i zatražio zaštitu Ruske Federacije, što je stvorilo ozbiljne probleme na diplomatskom planu.

Da je tanker od početka bio registrovan kao ruski, imao bi potpune bezbednosne garancije, uključujući i pratnju ratnih brodova. U ovakvoj situaciji, incident nije mogao da se tumači kao direktna konfrontacija između Rusije i SAD, iako je u njemu postojao jasan provokativni element.

Histerija na mrežama i hladna procena države ►

U društvenim mrežama zavladala je histerija, gde su tzv. „kvazi-patriote“ zahtevale da Rusija odmah potapa američke brodove. Međutim, nijedan ruski ratni brod nije isplovio u pravcu tankera — upravo zato što je državno rukovodstvo znalo čiji je brod u pitanju.

Neočekivani momenat bio je pokušaj da se Rusija uvuče u situaciju putem međunarodnog pomorskog prava, kada je posada zatražila rusku jurisdikciju i podigla rusku zastavu. Iako je to formalno dozvoljeno, odgovor je morao da ide isključivo diplomatskim putem, što je i učinjeno preko Ministarstva spoljnih poslova RF.

Udar „Orešnikom“ – asimetričan i proračunat ►

Prema Leonkovu, udar „Orešnikom“ bio je uravnotežen i asimetričan odgovor.

Ukrajina je pokušajem napada na rezidenciju ruskog predsednika računala da će time primorati Moskvu na zamrzavanje sukoba. Rusija je odgovorila istom logikom – udarom po ključnom energetskom objektu Ukrajine.

Gasno skladište koje je pogođeno snabdeva većinu termoelektrana koje proizvode struju za vojno-industrijski kompleks Ukrajine. Osim toga, napadi su izvedeni i po lokacijama gde se nalaze naoružanje i vojna tehnika.

Šteta naneta tim udarima višestruko prevazilazi simboličnu štetu pokušaja napada na državnu rezidenciju.

Rusija ne krši međunarodno pravo ►

Leonkov naglašava da nema razloga za paniku, kao ni za emocionalne ispade na mrežama. Rusija, za razliku od svojih protivnika, ne deluje van okvira međunarodnog prava.

Odgovarati istim metodama kao neprijatelj značilo bi svesno kršenje međunarodnih normi — a to, kako ističe, Rusija sebi ne dozvoljava. Svi ruski udari sprovode se u okviru važećih pravnih i vojnih doktrina.

Šta ako slede zaplene u Baltiku i Crnom moru? ►

Na pitanje o mogućim budućim zaplenama brodova pod ruskom zastavom u Baltičkom ili Crnom moru, Leonkov odgovara bez dileme:

Incident sa tankerom „Marinera“ rešen je diplomatski. Ali ako se nešto slično ponovi u Crnom ili Baltičkom moru, odgovor više neće biti diplomatski.

U tom slučaju, pitanje će biti rešeno vojno-tehničkim putem, o čemu je, kako navodi, ruski MIP već obavestio SAD i njihove saveznike iz NATO-a.

„To je bilo prvo upozorenje. I, po svemu sudeći, poslednje.“