Nova faza rata na Crnom moru: Odesa pod brutalnim pritiskom

Od 11. do 15. jula 2026. godine, ruski vazdušni udari žestoko su pogodili tri najveće luke Velike Odese – Odesu, Černomorsk i Južni, kao i Izmail na Dunavu. Međutim, dogodila se ključna promena u taktici: po prvi put su direktna meta postali trgovački brodovi, a ne samo lučka infrastruktura i pristaništa iza njih.

Brodovi se sada napadaju na sidrištima i tokom plovidbe između luka. Prema izveštajima Ministarstva odbrane i vojnih Telegram kanala, za manje od nedelju dana pogođeno je oko petnaest brodova. Fokus napada vidno se pomerio sa žitnih terminala na naftnu infrastrukturu (rezervoari, skladišta goriva) i same tankere.

Deo analitičara već proglašava početak "pomorske blokade" Odese. Koliko je ova definicija tačna, najbolje pokazuju konkretne brojke o uplovljavanju brodova i sam karakter ciljeva.

📅 Nedeljna hronika udara: Šta je i čime gađano?

• 15. jul: Između Odese i Černomorska goreo je brod na sidrištu. Vojni izvori prenose da je to bio treći udar kamikaza-dronova "Geranj" u roku od tri sata (između 15:00 i 17:45). Dan ranije, u istom sektoru, pogođeni su jedan tanker i dva teretnjaka tokom plovidbe.

• 11. jul: Masovni napad na Černomorsk, Južni, Izmail i objekte namenske industrije u Kijevu.

• 12. jul: Na meti su bili Odesa i Černomorsk.

• 13. jul: Ponovljeni udari na Černomorsk i Južni.

• 14–15. jul: Južni, Odesa, brodovi na sidrištima i u tranzitu.

🚀 Arsenalski miks: U napadima su korišćena različita sredstva – od jurišnih dronova "Geranj", preko krstarećih raketa vazdušnog baziranja H-101, pa sve do balističkih raketa, protiv kojih ukrajinski PVO sistemi imaju minimalne šanse za presretanje.

💡 Mali rečnik pojmova za lakše razumevanje:

• Gsm (Gorivo i mazivo): Pogonsko gorivo za vojnu tehniku i industriju.

• Ro-Ro trajekti (Roll-on/Roll-off): Brodovi na koje se vozila (kamioni, tenkovi, oklopna vozila) utovaruju sopstvenim pogonom preko rampe, bez upotrebe dizalica. Zbog toga su primarna vojna meta.

• BEK (Bezposadni čamci / dronovi na vodi): Daljinski upravljana plovila sa eksplozivom kojima obe strane napadaju neprijateljske brodove.

🎯 Nova logika biranja ciljeva

Ranije su civilni brodovi trpeli štetu isključivo kao "kolateralna šteta" tokom napada na lučke dokove. Sada je sam brod na otvorenom moru zasebna meta. Moskva ovo objašnjava potrebom da se "smanje kapaciteti za transport naoružanja i vojne tehnike u crnomorskoj zoni".

Takođe, promenio se i profil kopnenih ciljeva. Dok su na proleće glavna meta bili silosi za žito i suncokretovo ulje, u julu scenom dominiraju rezervoari sa gorivom, naftni terminali i pumpne stanice.

⚠️ Važna ograda: Tvrdnje da ovi brodovi prevoze vojnu opremu za potrebe OS Ukrajine dolaze sa ruske strane i ne mogu se nezavisno potvrditi. Pojedini pogođeni brodovi plovili su pod zastavama trećih zemalja (poput Tanzanije i Liberije). Prema ukrajinskim izvorima, na jednom od brodova poginuo je kapetan, dok su tri člana posade povređena. Ipak, udari po brodovima koji se vode kao civilni ne ciljaju samo teret – oni uništavaju spremnost brodovlasnika da uopšte šalju svoje posade u ove rizične vode.

🗣️ "Blokada" ili samo pritisak? Sukob mišljenja unutar ruskog tabora

Zanimljivo je da najoštrije kritike ovih napada ne dolaze sa ukrajinske strane, već iz samog ruskog vojnog vrha i uticajnih Telegram kanala poput Ribara i Dva majora. Oni pišu bez trijumfalizma, kritikujući napade kao "nedovoljne i nedosledne".

📊 Činjenice na stolu:

• Skladišta nafte u Odeskoj oblasti i dalje funkcionišu.

• U luci Južni prošle nedelje uništen je samo jedan rezervoar, dok ih je na istoj lokaciji ostalo još desetak netaknutih.

• Od 1. jula, broj uplovljavanja u tri ključne ukrajinske luke premašio je 50 brodova. Za operaciju koja se naziva "sanitarnom izolacijom", preko pedeset brodova za dve nedelje je brojka koja ruši tezu o pravoj blokadi.

Da bi se postigao efekat blokade, potreban je konstantan i sistematski pritisak. Trenutno, vlasnici brodova kalkulišu sa većim troškovima osiguranja (ratni rizik), ali i dalje šalju brodove jer profit opravdava rizik. Za razliku od uspešne ukrajinske kampanje dronovima na ruske rafinerije, gde su ciljevi uništavani sistematski jedan za drugim, ruski udari na Odesu još uvek nemaju tu vrstu kontinuiteta i gustine.

⚓ Istorijska lekcija Crnog mora: Blokada zahteva neprekidnost

Ova situacija ima direktan istorijski analog – odbranu Odese 1941. godine. Opkoljeni grad se tada držao mesecima zahvaljujući morskom koridoru preko kojeg je stizalo snabdevanje i pojačanje. Nemačke i rumunske snage su pokušavale da preseku ovu liniju minama i avijacijom, ali grad je stajao sve dok je luka funkcionisala.

Razlika u odnosu na 1941. godinu je u tome što je tada postojala fizička kontrola nad morem (ratni brodovi i podmornice). Danas se blokada pokušava uspostaviti isključivo distanciono – dronovima i raketama. To je jeftinije i ne zahteva prevlast na moru, ali ima znatno manji kapacitet. Pretnja se može održavati, ali se akvatorija ne može fizički zatvoriti bez ratne mornarice na terenu.

💸 Ekonomija crnomorskog čvora: Koliki je ulog?

Zašto je Odesa toliko važna za Kijev? Brojke govore same za sebe:

• 89% ukupnog robnog prometa Ukrajine u 2025. godini išlo je preko luka Velike Odese (67,8 miliona tona od ukupno 76,1 milion).

• Preko ovih luka odlaze žito, ulje i gvozdena ruda, a ulazi preko potrebno gorivo i vojna oprema.

• Logistički problem: Prebacivanje ovih količina na kopneni saobraćaj je presporo i preskupo. Železnica može da pokrije tek oko 8% kapaciteta koje nude morske luke.

• Finansijski gubitak: Procenjuje se da bi potpuni gubitak morskih puteva mogao lišiti Kijev do 35% ukupnih deviznih prihoda od izvoza. Do maja 2025. godine šteta na lučkoj infrastrukturi procenjena je na milijardu evra, a julska serija napada će ovu cifru drastično uvećati.

Na kraju, ni druga strana ne sedi skrštenih ruku. Ukrajina vodi asimetrični rat na moru – njeni bezposadni čamci (BEK) uspešno napadaju ruske tankere i trgovačku flotu u Taganrogskom zalivu. Ovo je postao iscrpljujući rat protiv ekonomskih komunikacija u kojem će pobediti onaj ko uspe duže da izdrži pritisak.

📝 Zaključak

Rusija je promenom taktike pokazala da može da ugrozi bilo koju tačku odeskog lučkog čvora. Ipak, preko 50 uplovljavanja brodova za samo dve nedelje i preživela infrastruktura dokazuju da je Odesa pod teškim pritiskom, ali ne i pod blokadom. Dok god se ne uspostavi stopostotni kontinuitet udara, "blokada" ostaje samo zvučna reč za medijske naslove, a ne realno stanje na Crnom moru.

Dodaj Novine Info kao svoj Google izvor