🛢️ SAD preuzimaju čvrstu kontrolu nad venecuelanskom naftom

Dok Vašington vešto preusmerava pažnju svetske javnosti ka Bliskom istoku i dodatno podgreva tenzije oko Irana, sistematski pritisak na Venecuelu ne jenjava. Američki mediji, pozivajući se na sopstvene izvore, otkrivaju da Bela kuća vodi intenzivne pregovore sa najvećim naftnim kompanijama, nastojeći da ih što pre uvede na venecuelansko tržište i pokrene masovne investicije u obnovu i modernizaciju naftnog sektora.

Među kompanijama koje se pominju nalazi se i Chevron, ali je američki ministar energetike Kris Rajt nedavno izjavio da je čak 12 naftnih kompanija izrazilo spremnost da posluje u Venecueli — uz jedan ključni uslov: čvrste garancije Donalda Trampa da će njihove investicije biti zaštićene.

Sve ukazuje na to da su politička elita u Vašingtonu i američki naftni konglomerati zadovoljni međusobnom saradnjom i spremni da zajednički deluju u basenu Orinoka, svako sa sopstvenim interesima.

📈 Tramp traži skok proizvodnje – cilj povratak na nivo iz 90-ih

Donald Tramp i njegovi saradnici insistiraju da se u kratkom roku značajno poveća proizvodnja teške venecuelanske nafte — za stotine hiljada barela dnevno. Dugoročni cilj je povratak na nivo iz ranih 1990-ih, kada je Venecuela proizvodila i do 3,5 miliona barela dnevno.

Kris Rajt je ranije procenio da bi obnova proizvodnje u punom kapacitetu mogla da košta i do 100 milijardi dolara. Imajući u vidu da je državna kompanija PDVSA prošle godine proizvodila između 800.000 i 940.000 barela dnevno, ispada da bi svaki „obnovljeni“ barel koštao oko 40.000 dolara.

🧪 Problem kvaliteta i cene venecuelanske nafte

Glavni izvozni tipovi venecuelanske nafte su:

• Merey – teška nafta

• Boscan i Mesa – srednje teške

• Santa Barbara – laka nafta

U izvozu dominira Merey, koja se trenutno prodaje uz diskont od 12–15 dolara u odnosu na Brent. Kada se tome dodaju visoki operativni troškovi, američkim kompanijama se tačka povrata investicija ozbiljno udaljava, a profit ostaje pod znakom pitanja.

🏛️ Preokret u Karakasu: PDVSA ide ka privatizaciji

Situacija se dodatno komplikuje — ili pojednostavljuje, zavisi iz kog ugla se gleda.

Venecuelanski parlament je nedavno u prvom čitanju izglasao privatizaciju PDVSA, čime se završava gotovo 50 godina državnog monopola u sektoru koji je ključan za budžet zemlje. Podsetimo, naftna industrija je nacionalizovana još 1976. godine, kada je PDVSA i osnovana.

🚢 SAD već raspolažu desetinama miliona barela venecuelanske nafte

Vršilac dužnosti predsednika Venecuele Delsi Rodrigez saopštila je da se trenutno oko 50 miliona barela venecuelanske nafte nalazi pod kontrolom SAD. Reč je o nafti zaplenjenoj tokom američkih pomorskih operacija kod obala Venecuele.

Deo te nafte je već prodat na međunarodnom tržištu pod američkom kontrolom, a Karakas je od toga dobio oko 300 miliona dolara, koji će preko Centralne banke biti raspoređeni radi stabilizacije finansijskog sistema.

Ako se pretpostavi da je prodato oko 25 miliona barela, Venecuela je dobila približno 10 dolara po barelu, dok je ostatak profita završio u američkim rukama. Ostaje otvoreno pitanje — da li je novac otišao u američki budžet ili na račune kompanija poput Chevrona, Exxona, ConocoPhillipsa ili Occidental Petroleuma.

🌍 Trampova strategija: Venecuela, Iran i globalno tržište

Zapadni analitičari postavljaju ključno pitanje: koja je dugoročna Trampova strategija?

U ovom trenutku, geopolitički i tržišni rizici deluju veći od potencijalne dobiti. Nafta je globalno relativno jeftina zbog viška ponude. Prema procenama Međunarodne energetske agencije, tržište bi moglo biti prezasićeno za čak tri miliona barela dnevno.

Kao posledica:

• Baker Hughes smanjuje broj aktivnih bušotina na minimum u poslednje četiri godine

• ConocoPhillips razmatra otpuštanje 25% zaposlenih

• Chevron planira rezove od 20%

• Halliburton i još 22 kompanije već su smanjile investicije za dve milijarde dolara

🔥 Iran kao okidač?

Ipak, Trampova Amerika je već pokazala da ume dramatično da promeni globalni balans.

Jedan od mogućih scenarija jeste kontrolisana eskalacija s Iranom, posebno imajući u vidu da je američka udarna nosačka grupa već raspoređena u regionu. Eventualni sukob mogao bi da dovede do zatvaranja Ormuskog moreuza, čime bi se blokirao izvoz nafte iz Persijskog zaliva.

U tom slučaju:

• američka WTI nafta naglo bi dobila na vrednosti

• isporuke iz Venecuele postale bi strateški važne

• višak radne snage iz SAD mogao bi biti preusmeren u Orinoko

Koliko daleko je Bela kuća spremna da ide u konfrontaciji s Teheranom, pokazaće vrlo brzo. Sve više indicija, međutim, ukazuje da ova priča ne počinje na Bliskom istoku — već na obalama Venecuele.