Tramp pokreće svemirski štit: Mask i moćne tehnološke firme grade „Zlatnu kupolu“ protiv raketnih pretnji

Sjedinjene Američke Države, pod vođstvom Donalda Trampa, pokrenule su ambiciozan projekat izgradnje svemirskog štita, koji nosi naziv „Zlatna kupola“. Ključni deo ove protivraketne inicijative poveren je tehnološkom konzorcijumu koji čine Spejsiks Ilona Maska, Palantir i Anduril, a projekat bi mogao promeniti budućnost američke bezbednosti.

💼 Tehnološko–politički savez

Prema informacijama agencije Reuters, ove tri kompanije su zajedno konkurisale za izradu ključnih delova svemirske odbrambene mreže. Tramp, koji se ponovo pozicionira kao lider američke desnice, oslanja se na svoje tehnološke saveznike i kampanjske donatore, među kojima su i Mask, kao i čelni ljudi Palantira i Andurila.

U nedeljama za nama, predstavnici ovih firmi održali su niz sastanaka sa zvaničnicima iz Bele kuće i Pentagona, predstavljajući plan za lansiranje 400 do 1.000 satelita u orbitu, radi ranog otkrivanja i praćenja neprijateljskih projektila.

🛡️ Poseban segment sistema činiće 200 borbenih satelita, opremljenih raketnim i laserskim sistemima, zaduženih za uništavanje ciljeva u letu. Ipak, Spejsiks neće direktno učestvovati u njihovom naoružavanju, već će se fokusirati na projektovanje i lansiranje.

📡 Pretplata umesto vlasništva – inovacija Spejsiksa

Spejsiks je predložio radikalan model poslovanja: umesto prodaje sistema državi, planirano je da SAD mesečno plaćaju uslugu korišćenja, što je izazvalo zabrinutost među nekim vojnim zvaničnicima. General američkih svemirskih snaga, Majkl Getlajn, vodio je razgovore o tome ko će imati kontrolu i vlasništvo nad sistemom – kompanije, vlada ili izvođači.

📊 Pentagon navodi da je više od 180 kompanija izrazilo interesovanje za učešće u izgradnji „Zlatne kupole“, bilo kao glavni ili podizvođači. Ključni čovek za donošenje odluka je zamenik ministra odbrane Stiv Fajnberg, nekadašnji investitor iz sveta privatnog kapitala.

💸 Stotine milijardi i strogi rokovi

Ukupna cena ovog mega-projekta mogla bi premašiti više stotina milijardi dolara, a rokovi za isporuku su već postavljeni – prvi sistemi se očekuju od 2026. godine, dok su pune operativne sposobnosti predviđene za period nakon 2030..

Samo inicijalna faza razvoja i inženjeringa u kojoj bi Spejsiks imao glavnu ulogu procenjena je na 6 do 10 milijardi dolara.