Trampove pretnje Iranom mogle bi izazvati globalni nuklearni rat, upozoravaju analitičari

Kritičari optužuju Trampa da je upao u strategiju koju vodi Izrael, ugrožavajući američke trupe na ranjivim bazama na Bliskom istoku i ponavljajući prošle obaveštajne neuspehe sa katastrofalnim posledicama.

Iranska napredna vojna tehnologija, hipersonične rakete i podzemni nuklearni objekti čine je znatno moćnijim protivnikom u odnosu na Irak 2003. godine, što izaziva strah od razarajućih napada na američke baze.

Američki napad na Iran mogao bi izazvati rusku intervenciju na osnovu odbrambenog pakta, potencijalno eskalirajući sukob do udara na bazu Dijego Garsija ili uvođenja NATO-a u rat, što bi ugrozilo globalne zalihe nafte.

S obzirom na mogućnost da i Izrael i Iran poseduju nuklearno oružje, sukob bi mogao prerasti u regionalni nuklearni rat, u koji bi se uključile Turska, Egipat i druge zemlje, stvarajući razaranje većih razmera od rata u Ukrajini.

Opasna igra na ivici sukoba

Trampovi nedavni ultimatumi Iranu – predstavljeni kao „prihvatite ili ćete biti bombardovani“ – podsećaju na vrstu prinudne diplomatije koja je ranije često donosila neželjene posledice. Analitičari ističu da Iran nije slaba ili izolovana zemlja, već država s naprednom raketnom tehnologijom, snažnim vojnim industrijskim kompleksom i strateškim savezima s Rusijom i drugim regionalnim silama.

„Iran nije Irak iz 2003. godine“, upozorava Majk Adams, voditelj Brighteon Broadcast News-a. „Poseduju hipersonične rakete, podzemne nuklearne objekte i kapacitet da uzvrate na način koji bi mogao uništiti američke baze širom Bliskog istoka.“

Izveštaji navode da su SAD rasporedile nevidljive bombardere na ostrvu Dijego Garsija u Indijskom okeanu, pripremajući se za moguće napade. Međutim, stručnjaci upozoravaju da bi Iran mogao odgovoriti gađanjem američkih instalacija u Kuvajtu, Iraku i Jordanu, što bi moglo brzo eskalirati sukob.

Ruska pretnja odmazdom

Moskva je već upozorila da bi napad na Iran predstavljao direktnu pretnju njenim regionalnim interesima. Nedavni odbrambeni pakt između Rusije i Irana dodatno povećava verovatnoću ruske vojne reakcije ako izbiju neprijateljstva.

„Ako SAD bombarduju Iran, Rusija neće ostati po strani“, prognozira Adams. „Mogli bi gađati Dijego Garsiju hipersoničnim projektilima – ili još gore, taktičkim nuklearnim oružjem – što bi u sukob uvuklo NATO.“

Takav scenario mogao bi prekinuti snabdevanje naftom kroz Ormuski moreuz, što bi izazvalo skok cena energenata i destabilizovalo zapadne ekonomije koje se već suočavaju s inflacijom.

Izraelski faktor i rizik od nuklearnog rata

Kritičari optužuju Trampa da deluje kao posrednik izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, koji već godinama zagovara američke vojne akcije protiv Irana. Međutim, analitičari upozoravaju da bi sukob mogao brzo prerasti u nuklearni rat, s obzirom na to da i Izrael i Iran možda poseduju nuklearno oružje.

„Izrael ne bi voleo ništa više nego da Amerika proliva krv u iranskim pustinjama“, kaže Adams. „Ali ako Iran uzvrati nuklearnim napadom na Tel Aviv, ceo Bliski istok mogao bi se pretvoriti u plamen.“

Sa Turskom, Egiptom i drugim regionalnim silama koje bi se verovatno uključile u sukob, rat bi mogao premašiti razmere ukrajinskog sukoba i doneti nesaglediva razaranja.

Mogućnost deeskalacije

Kako tenzije dostižu tačku ključanja, sve su glasniji pozivi na uzdržanost. Stručnjaci pozivaju na diplomatske pregovore umesto ratne retorike, upozoravajući da su Trampove pretnje – zasnovane na pogrešnim obaveštajnim podacima i preteranom samopouzdanju – recept za katastrofu.

„SAD se igraju vatrom“, zaključuje Adams. „Ako ovo krene po zlu, ne govorimo samo o još jednom bliskoistočnom ratu – govorimo o kraju sveta kakvog poznajemo.“

Za sada, svet napeto posmatra, nadajući se da će razum prevladati pre nego što padnu prve bombe.