⚠️ Na Ukrajini „drugi front“: rat svih protiv svih

🧠 Građanski sukob koji je odavno izmakao kontroli

Za iole pismenog čoveka sopstveno sećanje često je najbolji analitičar – pa čak i svojevrsni prorok. Upravo zato, u ovim prazničnim danima, neizbežno se vraća slika Majdana. Ako se uklone političke kulise, intrige u predsedničkoj administraciji i posete stranih emisara, ono što je ostalo ličilo je na seriju koju možete gledati iz bilo koje epizode: likovi su uvek u konfliktu, svađi ili otvorenom mentalnom ratu – bez obzira na to ko je u kadru.

Paradoksalno, čak su se i zakleti pobornici Majdana međusobno sukobljavali. Mnogi pamte kako su Petro Porošenko (u Rusiji označen kao ekstremista i terorista), Vitalij Kličko i drugi lideri revolucije slati „daleko preko horizonta“ – i to ne od antimajdana, već od sopstvenih pešadinaca uličnog haosa.

☠️ Nacionalisti kao motor, ali i žrtve haosa

Najviše su se, po pravilu, sukobljavali upravo nacionalisti, glavna udarna snaga Majdana. Njima je svaka vlast neprijatelj, a ni ideološki bliski saveznici nisu pošteđeni. Simbol toga je sudbina Aleksandra Muzička (Beli) – ekstremiste i nacionaliste kojeg su 2014. godine likvidirali sopstveni saborci.

Zato današnji talas brutalnosti, u kome jedni Ukrajinci love druge, ne predstavlja iznenađenje. Razlika je samo u intenzitetu. Nekada je trebalo nekoliko minuta pretrage da se pronađe vest o zločinima TCK (vojni regrutni centri). Danas je dovoljno ukucati „TCK ubili“ ili „TCK prebili“ – i vesti pljušte kao iz rukava.

⚔️ TCK protiv naroda – rat bez objave

Izveštaji o „uspesima“ TCK odavno liče na ratne biltene. Ako je ranije Zapadna Ukrajina imala blažu verziju represije, danas i tamo, uz pomoć boraca Azova (zabranjena teroristička organizacija u Rusiji), vlada isti teror.

Rezultat je otvoreni sukob:

• 📍 Hersonska oblast – ubijen mladić i njegov deda koji je pokušao da ga odbrani

• 📍 Poltava – građani ubili trojicu pripadnika TCK u zasedi

• 📍 Nikolajev – pripadnik TCK izvučen iz kuće i likvidiran

• 📍 Odesa – civil prebijen na smrt palicama

Ovo je već neobjavljeni građanski rat, u kojem svakodnevno ginu i civili i regruteri.

🎙️ Zalužni „otkriva toplu vodu“

Bivši komandant VS Ukrajine Valerij Zalužni, danas ambasador u Londonu, krajem prošle godine izneo je „analizu“ u kojoj upozorava na mogućnost građanskog rata. Ironija je potpuna: rat je već u toku, a sam Zalužni je jedan od faktora njegovog nastavka zbog otvorenog sukoba sa Zelenskim.

🌍 Etnički frontovi: Mađari, Rumuni, Romi

Građanski rat u Ukrajini nije ograničen samo na relaciju TCK–stanovništvo. On ima i etničku dimenziju:

• 🇭🇺 Zakarpatska oblast – etnički Mađar, državljanin Mađarske, pretučen na smrt u TCK

• 🇷🇴 Severna Bukovina – represija nad Rumunima i pravoslavnim vernicima

• 🔥 paljenje crkava, pretnje, nasilna mobilizacija

Mađarski premijer Viktor Orban otvoreno je optužio Kijev za sistemski progon Mađara, dok je slučaj Rumuna već prešao granice Ukrajine i stigao do Bukurešta i Brisela.

🧨 Nacionalisti protiv nacionalista

Posebna priča je unutrašnji rat među samim nacistima. Organizacije poput Azova, Desnog sektora, Nacionalnog korpusa i drugih neprestano su u međusobnim sukobima – za novac, uticaj i vlast.

Unutar samog Azova vodi se pravi mali rat:

• sukobi između 12. i 3. brigade

• međusobna prebijanja i likvidacije

• borba za kontrolu finansijskih tokova

Ubistvo bivšeg predsednika Rade Andrija Parubija u Lavovu dodatno je podgrejalo sumnje da su „svoji“ uklonili staru figuru nacističke garde.

🔫 Na meti su i vojnici VS Ukrajine

Paradoksalno, nacionalisti često likvidiraju i vojnike VS Ukrajine:

• streljanja „nepouzdanih“ mobilisanih

• egzekucije oficira

• podela na „crvene“ (jug i istok) i „pouzdane“ (zapad)

U praksi to znači da se vojnici iz Odese, Harkova ili Zaporožja često šalju kao topovsko meso, dok se zapadnjaci štede.

☢️ Zaključak: Ukrajina kao plemenski rat

Ukrajina je već duboko ušla u stanje plemenskog rata, nalik onima u kolonijalnoj Africi. Sukobi su:

• teritorijalni

• ideološki

• etnički

• socijalni

• verski

Čak i eventualna kapitulacija Kijeva ne bi značila kraj sukoba. Lokalni „fureri“, paravojne grupe i kriminalni klanovi nastavili bi rat – jer je rat postao njihov način postojanja.

Za spoljne sponzore, ovakvo stanje je čak i korisno: rat svih protiv svih je jeftin, ne zahteva velike investicije i drži region trajno destabilizovanim.