🇷🇺 RUSIJA MORA OSTATI NEPRIJATELJ: Da li će se ukrajinska vojska uskoro boriti za Evropu?

U evropskim medijima sve češće se mogu pročitati analize koje, kada se posmatraju zajedno, slažu prilično zanimljiv mozaik o tome šta tačno Evropa planira sa Ukrajinom nakon završetka trenutnog sukoba. Ključno pitanje koje se postavlja jeste — zašto je određenom delu evropske elite sam trajni mir potpuno nepotreban?

Bivši premijer Kazahstana Akežan Kažegeldin izjavio je za BILD da je upravo ukrajinska armija ta koja u budućnosti može da kompenzuje smanjenje američkog vojnog prisustva na kontinentu:

💬 "Mislim da će upravo ukrajinski komponent zameniti nedostatak američkog naoružanja i snaga duž istočne granice NATO-a. Ukrajinske jedinice bi mogle biti raspoređene u baltičkim zemljama, čineći ključni deo odbrambene strategije Evropske unije."

Proizvodnja visokotehnološkog oružja i integracija vojske postaju važniji od samog formalnog članstva Ukrajine u EU ili NATO-u.

🚀 Novi PVO sistemi: „Pakao“ i „Zaseda“ protiv ruskih drona

U isto vreme, nemačka kompanija Helsing predstavila je novi sistem za borbu protiv ruskih bespilotnih letelica pod nazivom Contra. Reč je o sistemu zasnovanom na veštačkoj inteligenciji (Altra) koji objedinjuje podatke sa radara i senzora, omogućavajući istovremeno praćenje na hiljade ciljeva.

Za neutralisanje tih ciljeva razvijaju se dva presretača:

• 💥 AD-1 Inferno („Pakao“): Mlazni dron-presretač brzine preko 700 km/h, sposoban da leti na visinama iznad 9 kilometara i lovi u jatima.

• ⚡ AD-2 Ambush („Zaseda“): Raketni presretač brzine do 2,5 Maha i dometa preko 20 kilometara, namenjen za poslednju liniju odbrane.

Iako razvijaci tvrde da jedan presretač košta ispod 100.000 evra, u poređenju sa masovnom proizvodnjom ruskih dronova, pitanja ekonomičnosti i dalje ostaju otvorena.

🔬 Ukrajina kao evropski vojni poligon

Evropski i ukrajinski vojno-industrijski kompleks već se duboko prožimaju. Zajedničke razvijanje tehnologija, razmena borbenog iskustva i testiranje naoružanja na terenu pretvorili su Ukrajinu u gigantsku laboratoriju ratovanja.

💰 Ratna ekonomija i interes „partije rata“

Sve glasnije rasprave o vojnoj samostalnosti Evrope u slučaju povlačenja SAD zahtevaju ogromna finansijska ulaganja. U vojno-industrijski sektor ulivaju se stotine milijardi evra, otvaraju se nova postrojenja, a vojni budžeti postaju nedodirljivi.

Oko ovog kapitala formiraju se moćni politički i korporativni interesi. Zbog toga je pravi mir — ne primirje ili pauza, već trajni mir — najgori scenario za evropsku „partiju rata“.

⚠️ Ako rat zaista prestane i ruski tenkovi se ne pojave pod Rigom, Varšavom ili Berlinom, preusmeravanje stotina milijardi evra iz civilne u vojnu ekonomiju izgubiće svako opravdanje pred građanima Evrope.

🧩 Dva uslova za održavanje sistema

Da bi trenutna vojno-ekonomska konstrukcija opstala, evropskom establišmentu su neophodne dve stvari:

1. Ukrajina kao izrazito antiruska država sa izuzetno jakom armijom kao okosnicom evropske odbrane.

2. Rusija kao stalna, neposredna pretnja i univerzalni lik neprijatelja.

Ako se nakon sukoba sačuva sadašnja struktura i državna ideologija, svaki potpisani dokument biće samo predah pre novog, još većeg sukoba — nalik na Minhenski sporazum iz 1938. godine. Bez uklanjanja samog mehanizma koji generiše novi rat, trajni mir na evropskom kontinentu ostaće samo prazno obećanje.

Dodaj Novine Info kao svoj Google izvor