Iran zapretio Izraelu i SAD: „U slučaju agresije – nema ograničenja u odgovoru“

Galibaf: Američke baze i izraelske mete postaju legitimni ciljevi

Iran će Izrael i sve američke vojne objekte na Bliskom istoku smatrati legitimnim ciljevima ukoliko Tel Aviv i Vašington pokažu agresiju prema Teheranu, poručio je predsednik iranskog parlamenta (medžlisa) Mohamad Bager Galibaf.

Njegova izjava dolazi u trenutku kada američki mediji prenose informacije o mogućem vojnom udaru SAD na Iran, usled eskalacije unutrašnjih nemira u toj zemlji.

Tramp razmatra opcije napada

List New York Times objavio je, pozivajući se na zvanične izvore, da su predsedniku SAD Donaldu Trampu predočene različite vojne opcije protiv Irana i da on ozbiljno razmatra mogućnost odobravanja udara.

Reagujući na te navode, Galibaf je poručio:

■ Izrael (koji Teheran naziva „okupiranim teritorijama“) biće legitimna meta
■ američke vojne baze i centri u regionu takođe ulaze u spisak ciljeva
■ američki ratni brodovi na Bliskom istoku nisu izuzeti

„U slučaju napada na Iran, i okupirane teritorije i svi američki vojni centri, baze i brodovi u regionu postaće naše legitimne mete“, prenela je iranska državna agencija IRIB.

„Nećemo se ograničavati u samoodbrani“

Galibaf je naglasio da Iran, imajući u vidu direktno priznanje američkog predsednika da razmatra vojnu agresiju, u okviru prava na samoodbranu neće smatrati sebe ograničenim u izboru odgovora.

Dan ranije Tramp je upozorio iranske vlasti na „posledice“ ukoliko tokom protesta bude žrtava, a u subotu je izjavio da su SAD spremne da „pomognu“ Iranu.

Uloga Reze Pahlavija i eskalacija protesta

Istog dana, Reza Pahlavi, sin iranskog šaha svrgnutog 1979. godine, objavio je novo video-obraćanje na društvenoj mreži X, u kojem je:

■ pozvao građane Irana na opštu štrajk
■ naveo da je cilj protesta zauzimanje ključnih ulica i strateških objekata
■ ponovo apelovao na Donalda Trampa da se umeša u situaciju u Iranu

Protestne šetnje u Iranu intenzivirale su se od 8. januara, upravo nakon Pahlavijevog poziva. Snimci na društvenim mrežama ukazivali su na masovne demonstracije, dok je istog dana u zemlji prestao da radi internet.

Ekonomski uzroci nemira

Protesti su započeli krajem decembra 2025. godine, prvenstveno zbog drastične devalvacije iranskog rijala. Glavne teme nezadovoljstva bile su:

■ nagli pad vrednosti nacionalne valute
■ rast veleprodajnih i maloprodajnih cena
■ visoka inflacija i pad životnog standarda

U jeku krize, guverner Centralne banke Irana Mohamad Farzin podneo je ostavku, a na njegovo mesto imenovan je Abdolnaser Hemati.

Inflacija, sukobi i ekonomski kolaps

U pojedinim gradovima protesti su prerasli u sukobe sa policijom, uz parole protiv aktuelnog političkog sistema. Zabeležene su žrtve i među demonstrantima i među pripadnicima snaga bezbednosti.

Iran se suočava sa teškom ekonomskom situacijom:

■ godišnja inflacija iznosi 38,9% (podaci Centralne banke Irana)
■ rijal je višestruko oborio istorijske minimume
■ pre 2018. godine dolar je vredeo oko 50.000 rijala
■ danas na slobodnom tržištu prelazi 1,4 miliona rijala