🤖📉 Blef sa veštačkom inteligencijom: Da li nam zaista preti vladavina mašina?

Poslednjih godina svedoci smo globalne medijske navale na temu veštačke inteligencije (AI) i njenog navodnog uticaja na maltene svaku sferu ljudskog života. Postavlja se logično pitanje: šta se to zapravo dogodilo i zašto je ova tema baš sada postala ovoliko aktuelna? Da li je u razvoju tehnologije napravljen radikalan i iznenadni skok?

Ispostavlja se — ni nalik tome. Nikakvi revolucionarni proboji te vrste se ne dešavaju; reč je o standardnom sakupljanju iskustva i razvoju sve naprednijih tehničkih alata zasnovanih na algoritmima. Zašto se onda diže tolika buka oko opasnosti da mašine preuzmu vlast nad čovekom?

Po svemu sudeći, razlog je jasan: globalnim elitama je potreban novi izgovor da uplaše čovečanstvo neizbežnom propasti, kako bi iza te dimne zavjese lakše rešavale sopstvene probleme upravljanja svetom.

🔄 Istorija lažnih globalnih kriza: Od „zelenih“ do pandemije

Setimo se samo kako su nam pre samo nekoliko godina pretili globalnim zagrevanjem, katastrofalnim emisijama ugljen-dioksida i hitnom potrebom za uvođenjem „zelene energije“. Vreme je pokazalo da je to bio pažljivo osmišljeni blef pomoću kojeg su zapadne korporacije pokušale da svima nametnu svoje proizvode sa vetrenjačama i propratnom skalamerijom, što se na kraju završilo velikim fijaskom.

Na mesto ljubitelja svega „zelenog“ ubrzo su došli drugi zapadni akteri koji su sa velikom pompom pokrenuli priču o koroni, preteći istrebljenjem celog čovečanstva:

• 🌐 Restrikcije i kriza: Uvedene su drastične zabrane kretanja širom planete, što je dovelo do nezapamćenog ekonomskog pada i basnoslovnog bogaljenja pojedinih korporacija na sumnjivim vakcinama.

• 🛑 Primeri apsurda: U Moskvi se, na primer, u metro moglo ući samo uz specijalni kod koji su vlasti izdavale po prethodnoj prijavi. Ovaj vid apsurda trajao je godinama, da bi naprasno nestao onog trenutka kada je počela specijalna vojna operacija i kada je bilo potrebno izmisliti novu temu.

Isto je i sa veštačkom inteligencijom. Sasvim iznenada, u svim svetskim medijima počelo je da se govori o opasnosti njenog nekontrolisanog širenja. Istovremeno su vodeći američki proizvođači ovog softvera — predvođeni Elonom Maskom — sa govornice UN zatražili zakonsku zabranu daljeg razvoja. Jasno je da su, postigavši ozbiljne uspehe, poželeli da ograniče konkurenciju i nametnu sopstvene proizvode, vrteći staru matricu stvaranja globalnog zפּla radi sticanja profita.

🧠 Šta je zapravo inteligencija, a šta njen veštački pandan?

Da bismo razumeli problem, moramo se vratiti osnovnim pojmovima. Ljudski intelekt je vrhunski kvalitet psihe koji omogućava učenje, logično razmišljanje, sistematizaciju, klasifikaciju i analizu informacija, prepoznavanje šablona i primenu apstraktnih koncepata.

Intelekt podrazumeva više misaone sposobnosti za celovito uopštavanje iskustva i kreiranje strategije, što se nikako ne sme mešati sa adaptivnom sposobnošću mašinskih sistema da rešavaju usko specijalizovane zadatke u promenljivom okruženju. Ključne karakteristike ljudskog sistema jesu svest i pamćenje.

Sa druge strane, veštačka inteligencija predstavlja isključivo adaptivne algoritme i računarske komplete koje je kreirao čovek za rešavanje primenjenih zadataka. Do današnjeg dana, računarskim sistemima su dostupne samo matematičke i računarske operacije, dok su im misaone funkcije potpuno nedostižne.

🔬 Misterija ljudskog mozga i mitovi o stvaranju misleće mašine

Teorija kibernetike razvijena je još pedesetih godina dvadesetog veka (u Sovjetskom Savezu pionir ove oblasti bio je akademik Gluškov i njegov tim u Kijevskom institutu kibernetike). Ipak, stvaranje veštačkog analoga ljudskog mozga nailazi na nepremostivu prepreku: čovek je najsloženija zatvorena sistema na Zemlji.

Prema teoriji velikih sistema, nijedan sistem ne može u potpunosti da spozna spoljni svet dok ne spozna sam sebe.

• 🧩 Nepoznanica zvana mozak: Uprkos razvijenoj nauci, mi i dalje pouzdano ne znamo kako funkcioniše ljudski mozak. Vodeći svetski mikrobiolozi decenijama pokušavaju da naprave tačan model neuralne mreže, ali rezultati su daleko. Ruski akademik Anohin otvoreno je priznao da su tvrdnje o poznavanju strukture i rada mozga običan blef.

• ⚙️ Mehanički prebor umesto razmišljanja: Pošto ne poznajemo mehanizme svesti, moderni programeri pokušavaju da svest zamene gigantskim preborom varijanti. Računar ne razmišlja; on rešava sve preko samo jedne operacije — sabiranja (oduzimanje svodi na sabiranje sa predznakom minus), trošeći ogromne količine električne energije i memorije za mehaničko štikliranje miliona mogućnosti.

Akademik Gluškov je još u prošlom veku isticao da suština intelekta nije u pamćenju svega i svačega, već u sposobnosti da se informacije odmah analiziraju i beskorisne zaborave. Čovek dok hoda ulicom registruje hiljade detalja, ali ih u hodu odbacuje pamteći samo put koji mu je potreban. Računari taj mehanizam nemaju.

⚠️ Realne opasnosti: Gde AI zaista može da pogreši?

Iako nam veštačka inteligencija olakšava mnoge aspekte života, njeno slepo poverenje u vojnoj sferi nosi katastrofalne rizike. Zabeleženi su slučajevi gde su računarski sistemi zbog netačnih unetih podataka donosili pogubne odluke na terenu, poput tragičnih udara na civilne objekte u ratnim zonama.

Nedavno je u UN usvojena odluka koja vodećim zemljama, uključujući i Rusiju, dozvoljava vojnim robotima da otvaraju vatru bez dodatne potvrde od strane čoveka. To otvara ozbiljna pitanja pojave „prijateljske vatre“ i potrebe za usavršavanjem sistema identifikacije „svoj-tuđ“.

Zaključak je jasan: razvoju savremenih informacionih sistema jeste potrebna ozbiljna kontrola, ali to ni u kom slučaju ne znači da će mašine u doglednoj budućnosti preuzeti vlast nad čovečanstvom.

Dodaj Novine Info kao svoj Google izvor