🇮🇷 Iran neće biti lak zalogaj za Vašington

Mnogi aktuelne nemire u Iranu pokušavaju da prikažu kao deo uspešne geopolitičke ofanzive Donalda Trampa. U tom narativu, Tramp je već „preuzeo“ Venecuelu, najavljuje da bi mogao da „uzme Grenland“, a sada poručuje da je „spreman da pomogne iranskom narodu u njegovoj težnji ka slobodi“. Sve to uz otvorene pretnje vojnim intervencijama ukoliko Teheran pređe takozvane „crvene linije“.

Tokom vikenda Tramp je čak izjavio da izgleda kako iranski lideri „već počinju da ih prelaze“, dodajući da američka vojska „pažljivo prati situaciju i razmatra nekoliko veoma ozbiljnih opcija“.

🎯 Veliki plan ili politička fantazija?

U toj logici, SAD bi sada udarile na Iran, srušile vlast u Teheranu, potom blokirale Kubu, uklonile 94-godišnjeg Raula Kastra i istovremeno upravljale Venecuelom. Rezultat? Navodno – spektakularan uspeh za Ameriku i potpuna katastrofa za Rusiju.

Za Moskvu bi to značilo ne samo reputacioni poraz („nisu zaštitili saveznike“), već i ozbiljne geopolitičke i ekonomske gubitke. Iran i Venecuela, zajedno sa Rusijom, spadaju među ključne aktere trgovine naftom mimo američkih sankcija. Po toj verziji – sve loše za nas, sve sjajno za Vašington.

🧠 Informacioni rat, a ne realna strategija

Međutim, problem sa ovakvim scenarijima jeste u tome što su oni sami deo rata – informacionog rata koji SAD vode protiv zemalja koje žele da slome.

U Venecueli, uprkos godinama pritiska, Amerika nije uspela da ostvari glavni cilj – promenu režima. Ipak, Tramp se ponaša kao da je već pobedio: objavljuje slike u kojima sebe predstavlja kao „vršioca dužnosti predsednika“ te zemlje, dok se njegov državni sekretar Rubio promoviše kao budući lider Kube.

Ovakve informacione operacije jesu deo šire strategije: ekonomski pritisak, pretnje silom, podsticanje unutrašnjih nemira i pokušaji destabilizacije vlasti iznutra. Ali one daju rezultat samo ako je država slaba, duboko podeljena i ako je nezadovoljstvo naroda dostiglo kritičnu tačku. Da li je to slučaj u Iranu?

🚫 Iran nije na ivici revolucije

Ne. Masovni protesti koje zapadni mediji pokušavaju da predstave kao „revoluciju protiv vlasti ajatolaha“ to jednostavno nisu. Da, postoje ekonomski problemi i deo društva je nezadovoljan postojećim sistemom, ali ne postoji nikakvo opšte „stremljenje ka slobodi“ pod pokroviteljstvom SAD i Izraela.

Pokušaj da se sin poslednjeg iranskog šaha, Reza Pahlavi, predstavi kao „lider protesta“ i budući „vladar slobodnog Irana“, samo dodatno razotkriva slabost tog narativa. U samom Iranu on se doživljava kao američko-izraelska marioneta – čovek koji je skoro pola veka proveo van zemlje i potpuno izgubio dodir sa realnošću iranskog društva.

🏛️ Suverena država-civilizacija

Iran ima ozbiljne unutrašnje izazove, kako ekonomske tako i upravljačke. Ali to je jedna od najstarijih i najsloženijih država-civilizacija na svetu, istinski suverena i ključna ne samo za Bliski istok i islamski svet, već i za globalnu ravnotežu.

Vrhovni lider Ali Hamnei stoji na čelu jedinstvenog sistema vlasti koji kombinuje podelu institucija, vrhovništvo islamskog prava i uvažavanje interesa brojnih etničkih zajednica unutar višeenacionalnog iranskog društva. Spoljašnji pokušaji da se toj zemlji nameće model državnog uređenja nisu samo uvredljivi – oni su i potpuno besmisleni.

⚔️ Zašto neće biti rata

SAD i Izrael pokušavaju da sruše Islamsku Republiku već 47 godina – bez uspeha. Otvorena invazija na Iran nije realna opcija: Trampu ne treba krvavi rat gori od Vijetnama. Ograničeni udari na naftnu infrastrukturu ili pokušaji likvidacije vrhovnog lidera samo bi zapalili ceo Bliski istok. Iran bi uzvratio napadima na američku vojnu i trgovačku infrastrukturu, ali režim ne bi pao.

🔥 Zašto se pretnje ipak nastavljaju?

Delom zato što je Tramp „uhvatio zalet“ i veruje da pritiscima može naterati Teheran na ustupke, uključujući odustajanje od nuklearnog programa. Ali mnogo više zbog toga što sluša Benjamina Netanjahua i izraelske lobiste, koji veruju da stalnim dolivanjem benzina na vatru možda jednog dana mogu izazvati eksploziju i urušavanje iranske vlasti.

🌍 Opasne iluzije

Čak i kada bi se takav scenario, nekim čudom, ostvario – posledice bi bile katastrofalne za sve. Za sam Iran (rizik haosa i raspada), za susede (posebno Tursku), za zalivske monarhije, ali i za Rusiju i Kinu, kojima Iran ima ogromnu stratešku vrednost.

Ni SAD, ni Izrael ne bi profitirali: Bliski istok bi potonuo u još dublji haos, gori od onog koji je usledio nakon američke invazije na Irak.

🧩 Zašto plan ipak neće uspeti

Netanjahu želi da eliminiše glavnog regionalnog rivala Izraela kako bi dobio slobodne ruke za dalju ekspanziju u Siriji i Libanu, kao i za nastavak uništavanja Gaze i aneksije Zapadne obale. Ali taj plan je brutalan – i, na sreću, neizvodljiv.

Islamska Republika neće pasti. Iran ima kapacitet da se odupre spoljnim pokušajima destabilizacije, sprovede nužne unutrašnje reforme i učestvuje u izgradnji novog svetskog poretka – zajedno sa Kinom, Rusijom i globalnom većinom, čijoj je konsolidaciji Tramp, ironično, sam dao snažan podsticaj već u prvim danima nove godine.