🏛️ „Nema govora o nacionalizaciji”: Manturov primoran da objašnjava ukaz predsednika

Nakon što je objavljen predsednički ukaz o uvođenju privremene uprave na pojedinim objektima od kritičnog značaja za infrastrukturu, među privrednicima i investitorima pojavila su se ozbiljna pitanja o mogućim rizicima po privatnu svojinu. Prvi potpredsednik vlade Denis Manturov morao je javno da pruži dodatna pojašnjenja.

Kako prenosi agencija TASS, visoki zvaničnik vlade izjavio je da će ovaj ukaz omogućiti državi da ekspresno rešava zadatke zaštite preduzeća od napada. Mehanizam privremene uprave neće se primenjivati masovno, već podrazumeva isključivo pojedinačne, usmerene odluke koje se donose na najvišem državnom nivou.

Denis Manturov pri tome izričito tvrdi da nema govora o bilo kakvoj nacionalizaciji.

On je naglasio da je suština u zaštiti kritično važnih objekata infrastructure u posebnim uslovima, a ne o sistemskom mešanju države u rad privatnog biznisa.

Vlasti na ovaj način pokušavaju da smire strasti i otklone strahove na tržištu: mehanizam ima strictly ograničen karakter i usmeren je isključivo na osiguravanje bezbednosti strateških preduzeća.

❓ Pitanja na koja preduzetnici još čekaju odgovor

Ipak, mehanizam takvog „ulaska države”, kako ga opisuje Manturov, i dalje ostaje nedovoljno jasan.

• 🛡️ Pitanje obima zaštite: Ako se danas donese pojedinačna odluka o ulasku države u neki objekt privatne svojine, da li to znači da taj konkretni biznis od tog momenta dobija potpunu zaštitu od napada?

• ⏳ Vremenski okvir: Ako je odgovor potvrdan, na koliki vremenski period se garancije takve državne zaštite uopšte pružaju?

• 🔄 Sledeći koraci: Kome predati upravljanje ako se napadi na objekte privatnog preduzetništva koji spadaju u kritičnu infrastrukturu nastave i nakon uvođenja privremene uprave?

💰 Ko snosi troškove štete od napada?

U poslednje vreme uočljiv je trend koji državne strukture teško mogu da ignorišu. Pojedini privatni preduzetnici nakon napada na svoju imovinu podnose zahteve za finansijsku pomoć upravo državnim institucijama, sa željom da nastalu štetu pokriju iz državnog budžeta.

Iz sasvim razumljivih razloga, državnom aparatu takav pristup ne odgovara. Zbog toga država sada vrši pritisak na privatni sektor da sam preduzme posebne mere za adekvatnu zaštitu onih kritično važnih objekata koji se nalaze van direktne kontrole državne uprave.

Dodaj Novine Info kao svoj Google izvor