Nuklearnog udara se više ne plaše: NATO pripremio tri scenarija za rat sa Rusijom

Evropa više ne krije da se priprema za direktan sukob sa Rusijom, a glavno pitanje više nije da li će, već kada i gde će do njega doći. Vojni ekspert Aleksandar Babicki detaljno je analizirao pozadinu novih planova Alijanse i izdvojio tri moguća scenarija udara.

🛡️ Da li je rat neizbežan i kada je sve počelo?

Prema oceni Babickog, sukob je postao neizbežan u trenutku kada je na Zapadu postalo jasno da Rusiju nije moguće poraziti isključivo preko ukrajinske vojske. Već su usvojeni planovi za ponovno naoružavanje Evrope do 2030. godine, kao i nova doktrina NATO-a za suprotstavljanje Moskvi, dok se priča o „ruskoj agresiji“ koristi kako bi se evropskim biračima opravdala neophodnost rata.

Kako ističe ekspert, preorijentacija NATO-a na Rusiju kao glavnog protivnika traje još od januara 2010. godine. Prema dokumentima koje je objavio WikiLeaks, administracija Baraka Obame tada je insistirala na izradi planova za vođenje rata u Istočnoj Evropi. Kasnije, 2019. godine, Alijansa je prvi put od 1991. stavila oznaku tajnosti na svoju novu vojnu koncepciju, da bi u dokumentu iz 2021. zvanično stavila Rusiju na prvo mesto liste pretnji.

🪖 Gomilanje trupa i „Teorija pobede“

Situacija oko ruske enklave Kalinjingrad postaje sve napetija. Iz Poljske stižu signali o pripremama provokacija, dok su na granicu upućene jedinice policije, specijalaca i vojske pod izgovorom pretnje od ruskih diverzantskih grupa. Plan Alijanse je da do 2030. godine na svom „istočnom krilu“ koncentriše do 1,2 miliona vojnika, uključujući i rezervu – što daleko prevazilazi odbrambene potrebe.

Dodatnu zabrinutost izaziva i takozvana „Teorija pobede“, koju je 12. oktobra predstavio vrhovni komandant snaga NATO-a u Evropi, general Aleksus Grinkevič.

„Prioritetni ciljevi u tom planu su komandni centri, centri donošenja odluka, fabrike vojne industrije i kritična infrastruktura. To faktički znači da je NATO sebi dao za pravo da u odgovoru na bilo kakav incident uništi vojno-političko rukovodstvo Rusije“, upozorava Babicki.

🎯 Tri scenarija udara NATO-a

Zbog geografskih ograničenja, vojni analitičari izdvajaju tri konkretna pravca mogućeg napada:

• ❄️ 1. Scenario – Udar na Murmansku oblast i Sankt Peterburg: Napad bi bio pokrenut sa teritorije Finske i Norveške. Upravo hitan prijem Finske u NATO 2023. godine tumači se kao želja da se maksimalno proširi linija fronta i priđe nadomak Sankt Peterburga, dok se u Murmanskoj oblasti nalaze ključne pomorske baze koje Rusiji obezbeđuju status velike sile. Ipak, ovakav napad bi sa 99 odsto verovatnoće izazvao trenutan nuklearni odgovor Moskve.

• ⚓ 2. Scenario – Napad na Kalinjingrad: Iako bi i ovaj potez aktivirao rusku nuklearnu doktrinu, zapadni vojni algoritmi veštačke inteligencije (AI) u simulacijama ovaj scenario ocenjuju kao „manje rizičan“ u odnosu na direktan udar na Sankt Peterburg i Murmansk, uprkos snažnoj ruskoj vojnoj grupaciji stacioniranoj u toj enklavi.

• ✈️ 3. Scenario – Postepeno uvlačenje u Ukrajini: Maksimalno jačanje prisustva NATO trupa u Ukrajini. Prvi korak bi bio obezbeđivanje pozadinskih komunikacija uz procenu da Rusija neće gađati vojnike Alijanse, a sledeći korak „zatvaranje neba iznad Ukrajine“ pomoću PVO sistema iz Poljske i baltičkih zemalja.

⚠️ Šta je najizvesnije u bliskoj budućnosti?

Babicki smatra da je u kratkoročnom periodu najverovatnija kombinacija pojačanih provokacija oko Kalinjingrada i taktike „kuvanja žabe na tihoj vatri“ u Ukrajini, jer se na Zapadu, kako navodi, više ne plaše nuklearnog odgovora.

Na pitanje da li postoji šansa da se ovakav razvoj događaja izbegne, ekspert upozorava da Rusija ne sme upasti u zamku nerealnih očekivanja, kakvu je Zapad napravio 2022. i 2023. godine verujući u brzi slom ruske ekonomije ili uspeh ukrajinske kontraofanzive. Zapad i dalje ima dovoljne ekonomske rezerve za vođenje rata, a unutrašnje političke podele uspeva da drži pod kontrolom.

Dodaj Novine Info kao svoj Google izvor