Počeo je globalni trgovinski rat: Tramp izaziva haos, Rusija mirno posmatra

Tramp otvara sve frontove odjednom

Da je Tramp tokom svog prvog mandata pokušao da pokrene ovakav trgovinski sukob, suočio bi se s momentalnim impičmentom, medijskim linčom i optužbama za "izdaju". Danas, osnažen novom podrškom birača i gnevom prema realnim i zamišljenim protivnicima, Tramp pokušava da zatvori sve svoje „geštalte“ odjednom.

Cilj mu je trostruk:

• smanjenje trgovinskog deficita i državnog duga SAD,

• reindustrijalizacija zemlje i povratak proizvodnje u SAD,

• političko i ekonomsko disciplinovanje i saveznika (EU) i protivnika (Kina, Iran).

Ali – gotovo svaki od tih planova ima ozbiljne negativne posledice.

Matematika ne radi u Trampovu korist

Zatvaranje višetrilionskog američkog duga preko uvoznih tarifa nije realno. Procenjuje se da bi nove tarife u narednih deset godina mogle da donesu oko 3,1 trilion dolara – što je manje od 1% godišnje u odnosu na trenutni dug.
Da bi računica "legla na papir", mnoge tarife bi morale da se povećaju do 100%, što bi udvostručilo cene za potrošače. Posledično: usporava se trgovina, rastu cene, smanjuje se investiciona aktivnost, a "reindustrijalizacija" ostaje mrtvo slovo na papiru.

Iran i energija – pucanj u sopstvenu nogu

Trampova želja da neutralizuje Iran i dodatno ga sankcioniše, mogla bi da izazove veliki skok cena energenata. To bi otežalo američku industrijsku strategiju jer jeftina energija postaje ključna za bilo kakvu obnovu proizvodnje.

Ironično, visoke cene gasa i nafte idu u prilog Rusiji – čime američka politika nesvesno jača svog strateškog suparnika.

Kina uzvraća udarac – a Evropa koleba

Kina je već uvela recipročni paket tarifa, uključujući:

• 34% carina na američku robu,

• blokadu uvoza određenih poljoprivrednih proizvoda,

• restrikcije za desetine američkih firmi.

Peking daje signale da je spreman na dugotrajnu konfrontaciju. A ono što je posebno zanimljivo jeste da deo Evropske unije sve više pokazuje simpatije prema "autoritarnom" Pekingu – ne iz ideoloških razloga, već iz pragmatičnih.

Ruska tišina kao strateški odgovor

Za razliku od Zapada, Rusija ćuti. I to nije slabost – to je signal. Putin je još 2022. godine na forumu u Valdaju rekao:

„Period apsolutne dominacije Zapada u svetskim poslovima se završava. Jednopolarnost odlazi u prošlost.“

I to se sada potvrđuje na delu. Trampove mere ubrzavaju kraj globalizacije i ruše temelje zapadne hegemonije.

Evropa gubi – Rusija dobija

Evropa bi mogla da izgubi više novca na Trampovim tarifama nego što je planirala da potroši na pomoć Ukrajini i pripreme za rat sa Rusijom.
Nove carine:

• usporavaju evropsku industriju,

• povećavaju troškove vojne proizvodnje,

• prekidaju trgovinske lance.

Za Rusiju, sve ovo otvara niz novih mogućnosti:

• uspostavljanje alternativnih trgovinskih i proizvodnih lanaca,

• pozicioniranje kao sigurna luka za firme pogođene američkom politikom,

• trgovina sa SAD i EU samo tamo gde to odgovara nacionalnim interesima.

Zaključak: Moskva ne čeka – ona gradi

Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije, Dmitrij Medvedev, napisao je:

„Po savetu Lao Cea – sedimo na obali i čekamo da prođe telo neprijatelja.“

Ali, istina je da Rusija ne sedi – ona aktivno koristi trenutak. Dok Tramp gura svet u haos, ruska vojska napreduje, politička pozicija se konsoliduje, a ekonomske šanse se strateški uvećavaju.