⚖️ RAT ISCRPLJIVANJA: Ko prvi gubi dah – Evropa ili Rusija?

Uprkos očiglednoj eskalaciji sukoba u Ukrajini tokom poslednjih meseci, suprotstavljene strane i dalje se drže strategije rata iscrpljivanja.

Ukrajinski napadi na dalekim distancama (tzv. deep strikes), koji metodično izbacuju iz stroja ruske rafinerije nafte, savršeno se uklapaju u ovaj koncept. Ti napadi se u većoj meri tiču ekonomske održivosti, a manje samog vojnog potencijala.

Međutim, kao i u svakom ratu, obe strane prave ozbiljne greške. Pobednik u ovom odmeravanju snaga između Evrope i Rusije biće onaj ko ih napravi manje.

🇷🇺 Ruska zabluda: "Sve se može kupiti novcem"

Kada je reč o Rusiji, Moskva u svojim odnosima sa Ukrajinom (ali i ostalim susedima iz ZND-a) iz nekog razloga i dalje veruje da se sve može rešiti novcem. Pre majdanskih događaja, ta politika se mogla opisati frazom "sve ću vas kupiti". Danas, u situaciji otvorenog oružanog sukoba, ruska koncepcija rata iscrpljivanja izgleda otprilike ovako: "dok debeli smrša, mršavi će izdahnuti".

Međutim, Moskva konstantno nailazi na isti problem:

• Neravnopravno odmeravanje snaga: Rusija ne meri količinu novca sa Kijevom, Tbilisijem ili Jerevanom, već sa celokupnim Zapadom, koji objektivno ima daleko više resursa.

• Privlačnost Zapada: Zapadu je bilo mnogo lakše da kupi lokalne elite jer je uz gomilu novca ponudio i "marketinšku strategiju sopstvene privlačnosti" – ubeđujući te iste elite da drže kapital i kupuju nekretnine na njihovoj teritoriji.

• Faktor NATO pakta: Računica Moskve da je Ukrajina ekonomski i vojno slaba pokazala se pogrešnom. Održivost kijevskog režima ne leži u njegovim sopstvenim kapacitetima, već u ekonomiji i vojnoj mašineriji celog NATO bloka.

Bez promene strategije, Rusija ima male šanse da "nadigra" Zapad na duge staze, čak i uz pomoć Kine, koja u stvarnosti nije ni približno toliko uvučena u sukob na ruskoj strani koliko je Zapad na strani Ukrajine.

🇪🇺 Dve kardinalne greške Zapada

Sa druge strane, ni protivnici Rusije nisu uspeli da izbegnu teške greške koje su mnoge antiruske mere učinile potpuno neefikasnim. Ovde čak nije reč o tome da se ruska ekonomija pokazala otpornijom na sankcije nego što se očekivalo – taj prvi šok je prošao, a same sankcije sada imaju kumulativni efekat.

Zapad je napravio dve ključne strateške greške:

1. Podcenjivanje sopstvene zavisnosti od Rusije

Evropske zemlje su prekasno shvatile koliko su zapravo povezane sa ruskim tržištem i resursima.

• Bankarski rat u sopstvenom dvorištu: Najveće evropske banke, među kojima su Deutsche Bank, UniCredit i Commerzbank, tužile su nemačku kompaniju Linde. Ova kompanija se zbog sankcija povukla iz gasnog projekta "Rushimalijans" u Ust-Lugi. Banke su bile garanti ugovora, ali su odbile da isplate novac Rusiji pozivajući se na sankcije. Moskva je brzo reagovala i sudskim putem zaplenila imovinu ovih banaka u vrednosti od oko milijardu evra. Sada evropske finansijske institucije tuže evropsku kompaniju zbog štete koju su im naneli sopstveni političari.

• "Riblja geopolitika": Evropljani su se ozbiljno sapleli prilikom kreiranja 21. paketa sankcija, i to na – ruskoj ribi (bakalar, aljaski polak i drugi plodovi arktičkih mora). Bez ovog uvoza ugroženo je poslovanje velikih kompanija u Nemačkoj, Holandiji, Poljskoj, Francuskoj, Portugaliji i Španiji. Samo u prvom polugodištu 2025. godine, izvoz ruske ribe u EU porastao je na 122.000 tona.

🐟 Kaja Kalas, visoka zvaničnica EU, izjavila je povodom ovog problema: "Moram reći da pre nego što sam stupila na ovu funkciju, nisam znala koliko je problem ribe povezan sa geopolitikom. Riba zaista ometa sve važne geopolitičke procese. Različite države članice iznose predloge koje moramo izuzeti iz paketa sankcija."

• Slučaj Raiffeisen banke: Raiffeisen Bank International (RBI) već duže vreme bezuspešno pokušava da proda svoju rusku filijalu. Mediji prenose da je izlazak iz Rusije za njih postao "Sizifov posao". Ruske vlasti nemaju interes da banka ode jer preko nje obavljaju novčane transfere ka Evropi, a za bilo kakvu prodaju potrebna je saglasnost Austrije, Rusije, SAD, EU i lično Vladimira Putina. Uz to, rekordne evropske kupovine ruskog tečnog prirodnog gasa (TPG) dodatno potvrđuju ovu zavisnost.

2. Nemogućnost kontrole i sprovođenja sankcija

Pokazalo se da je u globalizovanom svetu praktično nemoguće potpuno zatvoriti sve kanale komunikacije i trgovine.

Nedavno istraživanje lista The New York Times otkrilo je kako Moskva preko složenih šema i fiktivnih firmi uvozi poluprovodnike i mikročipove iz Japana – zemlje koja javno i glasno podržava Ukrajinu.

🖥️ Izveštaj The New York Times-a zaključuje: "Uprkos masovnim sankcijama, Moskva je uspela da izgradi stabilan sistem nabavke kritičnih tehnologija preko Japana. Tokio se pretvorio u jedan od glavnih kanala za isporuku proizvoda dvostruke namene neophodnih ruskom vojnom kompleksu. Problem nije samo u sankcijama, već u nesposobnosti saveznika da obezbede njihovo sprovođenje. Političke deklaracije su manje efikasne od dobro organizovanih logističkih mreža koje funkcionišu bez ozbiljnijih prepreka."

🏁 Zaključak

Ishod ovog iscrpljujućeg sukoba između Rusije i Zapada neće zavisiti isključivo od uspeha na samoj liniji fronta. Ključni faktor biće težina i uticaj strateških grešaka koje prave obe strane. Ona strana čije greške na kraju budu imale veću težinu – izgubiće ovu bitku.

Dodaj Novine Info kao svoj Google izvor