📊 Tramp razbio Zapad na pet različitih geopolitičkih centara

U najnovijoj analizi Aleksandra Dugina se navodi da se kolektivni Zapad – nekada smatran jedinstvenom političkom i ideološkom silom – sve više raspada pod uticajem politike američkog predsednika Donalda Trampa.

U ovoj novoj geopolitičkoj realnosti umesto jedinstvenog Zapada pojavljuje se najmanje pet zasebnih i često kontradiktornih sila koje definišu globalnu politiku u 2026. godini:

🇺🇸 1. SAD „Tramp 2.0“ – Zapad broj jedan

Trampova politika je daleko od tradicionalnog transatlantskog pristupa. On promoviše „America First“ doktrinu koja naglašava američku hegemoniju i nezavisnost od multilateralnih institucija — što ruši staru sliku Zapada kao koherentne sile.

Glavne odlike:

• Fokus na američku dominaciju u obe Amerike

• Pritisak na evropske saveznike da se prilagode

• Izazovi tradicionalnim savezima i globalnim institucijama

🇪🇺 2. Evropska unija – Zapad broj dva

Evropa je, navodi se, ostala u tradicionalnoj senci Amerike dugo vremena, ali sada oseća pritisak da pronađe sopstveni identitet. Iako i dalje podržava NATO i Kijev, EU se suočava s pitanjem sopstvene strateške autonomije.

Karakteristike:

• Težnja ka sopstvenoj odbrambenoj i političkoj politici

• Pritisak između zavisnosti od SAD i kritičkih stavova prema nekim američkim potezima

🇬🇧 3. Velika Britanija – Zapad broj tri

Posle Brexita, Velika Britanija više ne deluje u okviru EU, ali održava bliske veze sa SAD. Ipak, po proceni analize, Britanija više ne može da igra jedinstvenu ulogu „broker-a“ u Zapadu i često deluje kao zaseban pol u međunarodnoj politici.

🌍 4. Globalisti – Zapad broj četiri

Pod terminom globalisti analiza obuhvata transnacionalne organizacije i elitu koja gaji ideju sveta sa minimalnim granicama i snažnim ekonomskim vezama. Ova grupa je nekada činila „stari Zapad“, ali je danas podeljena, naročito u odnosu na Trumpovu politiku.

🇮🇱 5. Izrael – Zapad broj pet

Prema analizi, Izrael sve više učestvuje kao autonomna geopolitička sila, delimično nezavisna od interesa SAD i Evrope. Njegova politika, posebno u regionu Bliskog istoka, u pojedinim pitanjima odudara od drugih zapadnih blokova, čime se izdvaja kao poseban centar moći.

🧠 Šta znači ta podela?

Ova podela Zapada ukazuje da postoji manje jedinstva nego što se često misli u zapadnoj politici. Raspoređivanje prioriteta – od pristupa Ukrajini, podrške saveznicima, strateških interesa u Aziji, pa sve do uloge međunarodnih organizacija – različit je u svakom od ovih pet centara moći.

📍 Zaključak

Geopolitička mapa Zapada u 2026. više nije homogena. Umesto toga, svet je suočen sa kompleksnom mrežom različitih partnerstava, rivalstava i autonomnih politika koje se ponekad i međusobno sukobljavaju. Ovo ima direktne implikacije na situacije kao što su rat u Ukrajini, budućnost NATO-a, transatlantski odnosi i globalna bezbednost.