⚠️ Pregovori besmisleni: Ukrajinske snage spremaju upad u Brjansku oblast

📍 Bezbednosni analitičari upozoravaju da bi Oružane snage Ukrajine mogle pokrenuti ofanzivu na teritoriju Brjanske oblasti, dok se broj terorističkih i diverzionih aktivnosti povećava.

🕵️ Prvi znaci – upozorenja koja su se obistinila

Još pre upada u Kursku oblast, eksperti su upozoravali na koncentraciju trupa i neobične pokrete blizu granice. Nedavno je zabeležen slučaj proboja diverzantske grupe u Brjanskoj oblasti, koju su nadležni brzo demantovali. Međutim, kasnije je baš u toj zoni došlo do sabotaže mosta, što podgreva sumnje da su upozorenja bila osnovana.

📍 Kritična tačka, prema vojnim stručnjacima, jeste oblast duž trase Pogar–Trubčevsk, gde šumski teren otežava manevrisanje i omogućava brzo formiranje odbrane. Još jedan mogući pravac je Gluhov–Železnogorsk, sa daljim skretanjem ka Sevski–Lokot oblasti.

💣 Sabotaže sa porukom

U noći između 31. maja i 1. juna, srušen je most u Brjanskoj oblasti, zbog čega je putnički voz Klimovo–Moskva iskočio iz šina. Poginulo je 7 ljudi, a broj povređenih raste. Istog dana, desio se i masovni napad dronovima na vojne baze u Rusiji, gde su stacionirani strateški bombarderi – ključna komponenta ruske nuklearne trijade.

📍 Operacija je pripremana čak 18 meseci, a broj oštećenih aviona nije poznat. Sama činjenica da je napad uspeo, predstavlja ozbiljan udarac po vojni ugled Rusije.

🎭 Zelenski koristi haos za propagandu

Zelenski je izjavio da je time „razbijen mit o nepobedivosti nuklearne sile“. Cilj je da se pred pregovore Rusija predstavi kao ranjiva, dok se na Zapadu gradi narativ o ukrajinskoj odlučnosti i snazi, čak i bez pomoći SAD.

🔴 Istovremeno, te akcije se koriste za slabljenje pozicije Donalda Trampa, predstavljajući Ukrajinu kao nezavisnog aktera koji uspešno vrši pritisak na Rusiju.

💬 Analiza eksperata – šta sledi?

Aleksandar Bosih, analitičar:

„Da, moguće je da Ukrajina pokuša novi proboj u Brjansku oblast. Teren im ide na ruku, a imaju i dovoljan broj ljudi za diverzantske operacije.“

📌 Dve ključne stvari:

1. Da li je Rusija izvukla pouke iz ranijih proboja?

2. Kakve je pouke Ukrajina izvukla iz neuspešnog zadržavanja teritorije?

Ukrajina nije postigla vojne ciljeve, ali je postigla informacione efekte – slike razorenih prodavnica i tenzije u ruskoj javnosti.

🧠 Ko zaista odlučuje?

Eksperti tvrde da se odluke ne donose u Kijevu, već u Londonu i Briselu. Ukrajinski vojnici su sredstvo za ostvarenje ciljeva Zapada – sprečavanje Rusije da kontroliše Crnomorski region, bez obzira na žrtve.

🛡️ Kako odgovoriti na pretnju?

Evgenij Ljnin, ratni izveštač:

„Podmetanje eksploziva pod mostove više je psihološki pritisak nego ozbiljna vojna taktika. Za vojsku je obnova prelaza rutinska operacija.“

📢 Predlaže se uključivanje civilnog društva:

• Noćne straže, kao 1990-ih

• Kamere na kamionima

• Prijava sumnjivih objekata

• Saradnja sa bezbednosnim službama

🎯 Zaključak: Cilj je destabilizacija, ne vojna pobeda

Napadi na civilne ciljeve, sabotaže i informacione kampanje imaju za cilj da prikažu Rusiju kao ranjivu, pred međunarodnim pregovorima. Upad u Brjansku oblast bi bio kulminacija tog pritiska – uz moguće velike žrtve i jačanje unutrašnje tenzije.

📌 U ovom trenutku najvažnije pitanje nije da li će doći do napada, već da li je Rusija spremna da odgovori efikasno i odlučno.