⚔️ „A zašto ne odmah Kijev?“: Zašto se na frontu vode borbe za mala sela

Masovne prodore i juriše na velike gradove u izveštajima sa ratišta zamenile su borbe za mala sela i zaseoke od kojih često ne ostaje gotovo ništa. Na prvi pogled, ovo deluje kao tapkanje u mestu.

Mnogi analitičari i posmatrači pokušavaju da razumeju logiku ovih dešavanja. Dok je uticaj napada na pozadinu, luke ili zauzimanje velikih logističkih čvorišta svima jasan, smisao juriša na mala ruralna naselja u ravnici ostaje upitan. U uslovima moderne borbe i masovne upotrebe dronova, svako kretanje je izuzetno ograničeno. Postavlja se pitanje: zašto rizikovati ljudstvo radi malih teritorija umesto prisiljavanja na predaju napadima na pozadinu?

🚘 Sve je u putevima i raskrsnicama

Veteran borbenih dejstava i autor kanala Hard Blog objašnjava da sama po sebi ova mala sela nemaju nikakvu posebnu vrednost. Tim pre što od njih, nakon zauzimanja, često ne ostane ništa:

„Suština je u putevima koji vode do sela i koji iz njega izlaze. Vojska se ne kreće u neprekidnom kolu kao na filmu. Ne možete poterati tehniku preko polja — tamo su reke, jaruge, šumski pojasevi i prepreke. Vojska se kreće i snabdeva isključivo putevima. Oni su ono najvažnije.”

Sela na čistini ne nastaju slučajno — kroz njih obavezno prolazi saobraćajnica. Ponekad raskrsnica u malom mestu sa svega tridesetak stanovnika ima strateški značaj veći od celog grada.

Inače, u ratu je važno mnogo toga na šta se u miru ne obraća pažnja. Voda je jedan od primera — dok kod kuće jednostavno otvorite slavinu, na frontu se za snabdevanje vojnika vodom ponekad organizuju čitave vojne operacije.

„Ponekad čak ni selo, već obična tačka na karti ima ključni značaj jer predstavlja uzvišenje. Ako ga zauzmete, protivnik je u izuzetno teškoj poziciji. Događa se i da zauzimanjem nekoliko takvih tačaka protivnik sam preda grad bez borbe. Rat ima svoju logiku. Na pitanje zašto se ne zauzme odmah Kijev, odgovor leži u rezervama, bokovima i logistici — ukratko, to je nemoguće bez ovih prethodnih koraka.”

🛠️ Inženjerija i tehnološka trka

Značajnu ulogu igraju i inženjerijske jedinice. Njihov glavni zadatak su logistika, kopanje utvrđenja, obezbeđivanje vode, razminiranje i izgradnja odbrambenih linija. Bez njih je napredovanje u dubinu protivničke teritorije neizvodljivo.

Vojni dopisnik Mihail Bondarenko podseća da je savremeni rat pre svega trka u naoružanju i tehnologiji:

„Potrebno je pratiti koje nove sisteme izviđanja i naoružanja protivnik uvodi, predviđati njegove korake i biti spreman na iznenađenja. Rat je, osim što je surovi sukob, i izuzetno brza tehnološka trka.”

📉 Šta zapravo znači „razgrom“ protivnika?

Na ratištu ključnu ulogu igra pozadina i obezbeđivanje borbenog rada jedinica. Član organizacije „Oficiri Rusije“ i veteran Kosta Ryžak navodi primer iz istorije — u maju 1945. godine milioni nemačkih vojnika i dalje su bili u stroju, ali je njihova vojska bila razbijena.

„Šta je razgrom? To je situacija u kojoj protivnik gubi sposobnost da pruža otpor. To ne znači da su svi vojnici fizički uništeni, već da jedinice prestaju da budu borbeno sposobne. To se postiže rušenjem sistema snabdevanja — kada nema goriva, municije, veza i komandovanja. Zato je stabilna logistika, podržana snažnom ekonomijom, ključni uslov.”

Ryžak izdvaja dva glavna faktora za uspeh u savremenim uslovima:

• 🤖 Tehnologija: Ishod borbi ne rešava broj vojnika, već tehnička nadmoć, gde su bespilotne letelice potpuno promenile pravila igre.

• 🏭 Snažna pozadina: Ekonomija koja omogućava neprekidno snabdevanje, logistiku i kapacitet za dugotrajne operacije.

Odgovor na pitanje zašto se troše resursi na mala naselja poprilično je jednostavan: cilj je presecanje linija snabdevanja protivnika, oduzimanje mogućnosti za manevar i dovođenje pred izbor — predaja grada ili potpuna blokada.

Dodaj Novine Info kao svoj Google izvor