🔥 OPŠTI HAOS U FRANCUSKOJ: Sindikati i radikalna levica preuzeli baklju pobune — stotine hiljada na ulicama, zemlja klizi u kolaps!

Prvobitna iskra koja je buknula među srednjoškolcima i studentima zbog urušenog školskog sistema, manjka profesora i zapuštenih učionica, brzo je prerasla u masovni socijalni požar koji sada diktiraju oštri politički i ekonomski ultimatumi. Prema zvaničnim podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, više od 575.000 ljudi preplavilo je ulice francuskih gradova, dok vodeći sindikat CGT tvrdi da je broj demonstranata na barikadama već premašio cifru od 1,6 miliona.

Studentski zamah posustaje: sindikati i radikalna levica preuzimaju baklju pobune

Iako su upravo mladi bili inicijatori socijalnog bunta koji je uzdrmao Jelisejsku palatu, nedelje iscrpljujućih sukoba sa žandarmerijom, suzavac i masovna privođenja očigledno su uzeli svoj danak. Francuski organi reda primenili su dobro osmišljenu taktiku iscrpljivanja i čvrste ruke, što je dovelo do hiljada uhapšenih mladih aktivista i desetina povređenih na uličnim barikadama. Nakon završetka jesenjeg raspusta, iako su se pojedini liceji ponovo našli pod blokadom, postalo je očigledno da studentski pokreti gube prvobitnu koheziju i unutrašnju snagu da sami nose ogroman teret ove pobune. Međutim, prazan prostor na čelu uličnih barikada nije dugo ostao upražnjen.

U trenutku kada je deo omladine pokazao znake zamora, u prve redove su stupili moćni radnički sindikati (predvođeni koalicijom CFDT, CGT, FO) i strukture radikalne levice. Svojim ulaskom na uličnu scenu, oni su potpuno preoblikovali karakter protesta. Fokus je sa uslova školovanja pomeren na drastičan pad životnog standarda, galopirajuću inflaciju, nepodnošljive cene struje i gasa, te na zahteve za radikalnim povećanjem minimalne zarade. Ovakav pritisak rezultirao je generalnim štrajkom koji je paralisao železnicu, obrazovne ustanove, deo zdravstvenog sektora, pa čak i uticao na smanjenje proizvodnje u nuklearnim elektranama.

Sa sindikalnim vođama poput Sofi Bine na čelu, koja otvoreno optužuje administraciju Emanuela Makrona da „radi isključivo za bogate i multinacionalne kompanije”, retorika je postala nepomirljiva. Istovremeno, proteste u Parizu, Lionu, Marseju i Nantu sve češće diktiraju agresivne akcije militantnih grupa sa krajnje levice, poznatijih kao „Crni blok”. Ovi radikalni elementi koriste masovna okupljanja kao paravan za direktne, nasilne obračune sa policijom, paljenje vozila, podizanje improvizovanih barikada od kontejnera i razbijanje komercijalnih objekata.

Suzavac, vatra i policijski čas na ulicama gradova

Slike koje stižu iz Francuske više podsećaju na ratnu zonu nego na kolevku evropske demokratije. Trg Republike i Trg Nacije u Parizu redovno su prekriveni gustim oblacima suzavca i dima od zapaljenih automobila. U Lionu su zabeleženi žestoki juriši specijalnih jedinica policije na grupe demonstranata koje su uzvraćale kamenicama i pirotehnikom.

Vlada je bila prinuđena da u pojedinim delovima gradova uvede lokalni policijski čas i drastično ograniči rute kretanja protestnih kolona kako bi zaštitila ključne institucije kao što su Nacionalna skupština i Jelisejska palata. Ipak, čak ni angažovanje desetina hiljada pripadnika snaga bezbednosti i helikopteri iznad Pariza nisu uspeli da spreče vandalizam i sukobe koji redovno izbijaju u večernjim satima.

Lekornuova vlada u makazama budžetskog deficita i izbornog straha

Francuska je ušla u fazu duboke društveno-političke blokade iz koje izvršna vlast trenutno nema izlaz. Premijer Sebastijan Lekornu pokušava da ublaži socijalni sukob kroz najavljene pregovore i formiranje radnih grupa, ali manevarski prostor vlade gotovo da ne postoji. Državna kasa je prazna, javni dug je rekordan, a predlog budžeta za narednu godinu predviđa bolne rezove od oko 45 milijardi evra zbog čega se država suočava sa stalnom pretnjom pada vlade u parlamentu. Sa jedne strane, ustupci štrajkačima značili bi finansijski slom, dok sa druge strane, nastavak represije samo dodatno radikalizuje ulične borce.

Ovaj duboki rascep dolazi u najgorem mogućem trenutku za vladajuću većinu, svega nekoliko meseci uoči predsedničkih izbora na kojima desnica već sada ozbiljno vodi u anketama na talasu zahteva za uspostavljanjem reda. Francuska se nije samo zaustavila – ona ubrzano klizi u potpunu institucionalnu nefunkcionalnost. Srednjoškolci i studenti možda jesu potisnuti brutalnošću žandarmerije, ali su sindikalna mašinerija i ulični ekstremizam preuzeli kormilo koje zemlju vodi ka otvorenom haosu.

Dodaj Novine Info kao svoj Google izvor