Nula od dvadeset tri: Šta se zapravo dogodilo tokom udara na Kijev 6. jula

U noći 6. jula, ruske snage su izvele masovni kombinovani udar na Kijev i Kijevsku oblast. U napadu su korišćene krstareće i balističke rakete, protivbrodske rakete „Cirkon“ i „Oniks“ (lansirane na kopnene ciljeve sa unapred zadatim koordinatama), kao i 351 dron dugog dometa i lažni ciljevi.

Prema podacima Komande Vazduhoplovnih snaga OS Ukrajine, od 23 balističke rakete i 6 raketa „Cirkon“/„Oniks“ – nije presretnuta nijedna. Sa druge strane, krstareće rakete i dronovi obarani su sa efikasnošću od 92% do 100%.

Sav smisao ove operacije leži upravo u tom dramatičnom jazu između ove dve cifre.

📊 Asimetrija presretanja: PVO naspram PRO

Spiker Vazduhoplovnih snaga OS Ukrajine, Jurij Ignat, formulisao suštinu problema: „Da bi se obarale balističke rakete, potrebno je imati čime da se obore. Sistema Patriot ima dovoljno, ali nam je potrebna stalna isporuka raketa“. Ono što zvuči kao tehnički detalj, zapravo definiše celu sliku ove operacije.

Podaci ukrajinske komande jasno se dele na dve grupe:

1. Aerodinamičke mete (PVO uspeh): Sve što leti sa osloncem na krilo i po predvidljivoj putanji. Rezultat je izuzetno visok – od 33 krstareće rakete X-101 oborena je 31 (94%), svih 6 krstarećih raketa „Kalibar“ je uništeno (100%), a od 351 drona i lažnih ciljeva neutralisano je 326 (skoro 93%).

2. Balističke mete (PRO kolaps): Ono što trenutna sredstva na raspolaganju ne mogu da zaustave – balističke rakete (0 od 23) i protivbrodske rakete „Cirkon“/„Oniks“ (0 od 6).

🛑 U čemu je razlika? > PVO (Protivvazdušna odbrana) radi protiv aviona, krstarećih raketa i dronova. PRO (Protivraketna odbrana) presreće balističke ciljeve koji se kreću strmim trajektorijama i ekstremnim brzinama. Krstareću raketu može da pogodi običan protivvazdušni kompleks. Balističku raketu može da zaustavi isključivo specijalizovani presretač sa antimisijskim sposobnostima (PAC-3 MSE). Upravo taj resurs je ove noći nedostajao.

Ukrajinski medij Defense Express izvukao je formulu po kojoj sistem PVO „nastavlja da pokazuje visoku efikasnost“. To prividno umiruje javnost, ali zaobilazi ključni problem: protivraketna odbrana ove noći uopšte nije funkcionisala. Sva balistika je prošla – a upravo ona nanosi najteže udare po ključnim objektima u dubini bez ikakvog upozorenja.

🎯 Usko grlo se zove PAC-3

Da bi se uočila logika, napad se mora posmatrati kroz širi kontekst. Tokom četiri kombinovana napada na Kijev u proteklih mesec dana (2. juna, 16. juna, 2. jula i 6. jula), ruska strana je upotrebila oko 24 rakete „Cirkon“/„Oniks“ i 114 balističkih raketa.

Procenat presretanja balistike je dramatično opadao:

• 2. jula: Od 24 balističke rakete oboreno je samo 4 (16,7%)

• 6. jula: Procenat je spao na nulu (0 od 23)

Jedino efikasno sredstvo protiv balistike jeste kompleks Patriot sa raketama PAC-3 MSE. Samih lansera ima dovoljno, ali raketa više nema.

⚡ Surova matematika proizvodnje: Godišnja i mesečna proizvodnja raketa PAC-3 MSE na globalnom nivou (za sve američke partnere) procenjuje se na oko 52 rakete mesečno. Sa druge strane, samo na Kijev je ispaljeno 114 balističkih ciljeva za mesec dana. Čak i da se troši samo jedna raketa po meti (a u praksi idu dve), svetska mesečna proizvodnja je duplo manja od mesečne potrošnje u samo jednom ukrajinskom gradu.

Deficitarni resurs se troši brže nego što se obnavlja, i to je prva polovina ruskog plana. Druga polovina su ciljevi koji su pogođeni.

🗺️ Karta ciljeva: Udari na vojnu industriju

Vojni analitičari ističu da spisak pogođenih objekata u Kijevu izgleda kao sadržaj celokupnog ukrajinskog raketnog i bespilotnog programa. Pogledajmo strukturu ciljeva prema funkcijama:

• 🔗 Upravljanje i navođenje: DOO „Radioniks“ – glavna baza za razvoj glava za samonavođenje i elektronskih komponenti za dalekometne rakete uključujući „Flamingo“, „Fire Point“ i „Neptun-MD“.

• 🛸 Sklapanje udarnih dronova: „Atlon Avia“ i DP „Antonov“ – proizvodni pogoni za bespilotne letelice dugog dometa, uključujući An-196 „Ljuti“, kojima se izvode udari na ruske rafinerije nafte.

• 🔍 Optika i mikroelektronika: Kijevski radiozavod – proizvodnja nišanskih sistema za tenkove i BVP, kao i mikrosklopova za PVO i sisteme elektronskog ratovanja (REB).

• 📡 Elektronsko ratovanje: Preduzeće „Kijev-25“ – pogon koji proizvodi sisteme REB „Lima“ za ometanje i skretanje ruskih dronova „Geranj“.

• ⛽ Logistika i gorivo: Centar „MLP-Chayka“ (skladišta dronova i uvoznih komponenti) i skladište goriva „Kijev-3“ koje snabdeva Kijevski garnizon.

Ipak, i sami ruski vojni dopisnici (poput kanala Ribar) pozivaju na oprez: „Ne treba gajiti iluzije na osnovu jedne noći“. Veliki deo proizvodnje dronova „Ljuti“ i „Flamingo“ već je izmešten van Ukrajine (u Poljsku i baltičke zemlje), dok pogoni u Kijevu rade disperzivno – podeljeni u manja odeljenja i duboko pod zemljom. Efekat ovih udara stoga neće odmah zaustaviti ukrajinska lansiranja.

🔄 Obostrano iscrpljivanje: Dronovi i rafinerije

Očigledno je da su obe strane ušle u fazu kampanje iscrpljivanja specifičnih resursa, gde je ključno pitanje: čiji će deficitarni resurs prvi presušiti?

• Ruska strana je prešla sa masovnih naleta na visokoprecizni pritisak na kritične tačke odbrane (potrošnja Patriot raketa). Broj lansiranih dronova u junu pao je na 5,7 hiljada u odnosu na 8 hiljada u maju, jer se prešlo na selektivne udare i uvođenje novih reaktivnih modifikacija dronova „Geranj“ i sistema „Siker“ koji imaju autonomno algoritamsko samonavođenje otporno na ometanje (REB).

• Ukrajinska strana istovremeno pritiska najranjiviju tačku ruskog zaleđa – energetsku infrastrukturu. Od početka godine izvedeno je preko 200 udara na ruske rafinerije nafte. Domet ukrajinskih dronova drastično raste, što dokazuje i nedavni napad na Omsku rafineriju, udaljenu čak 2.500 kilometara od teritorije pod kontrolom Kijeva.

Politički kontekst dodatno podgreva situaciju. Udar je izveden neposredno pred samit NATO-a u Ankari i sastanak Zelenskog i Trampa, gde će Kijev ponovo hitno tražiti sisteme PVO. Međutim, problem je u tome što se rakete ne mogu stvoriti novcem ili političkim dekretom – one se moraju fizički proizvesti, a kapaciteti fabrika na Zapadu su popunjeni godinama unapred.

🔍 Ključni indikatori za dalje praćenje

U narednom periodu ne treba pratiti medijsku buku i glasne naslove, već dve tihe vrednosti koje će pokazati realno stanje na terenu:

1. Procenat presretanja balistike u Kijevu: Ako u narednim udarima ostane blizu nule, to znači da zapadne isporuke raketa definitivno ne mogu da isprate tempo potrošnje.

2. Taktika upotrebe dronova: Da li će se zadržati selektivni udari naprednim reaktivnim modelima sa samonavođenjem ili će se ruska vojska vratiti masovnim jeftinijim rojevima.

Ove dve cifre će otkriti čije zalihe se brže tope – mnogo pre nego što to zvanični vojni izveštaji priznaju.

Dodaj Novine Info kao svoj Google izvor