🧊 Rusija, Kina i Severni morski put: Prijateljstvo je prijateljstvo, ali interesi su na prvom mestu

Severni morski put (SMP) predstavlja centralni deo pomorske rute koja povezuje Istočnu Aziju i Zapadnu Evropu preko severnih mora. Strogo govoreći, sama ova ruta (u globalnoj literaturi poznata kao Northeast Passage) obuhvata i severna mora Paclifika i Atlantika, te je znatno duža od samog Severnog morskog puta, koji je usko povezan sa Rusijom i u našem zakonodavstvu definisan kao „istorijski formirana nacionalna jedinstvena transportna komunikacija Rusije na Arktiku“.

Dugo je SMP uglavnom služio potrebama same Rusije. Međutim, današnje okolnosti podstiču njegovo aktivnije međunarodno korišćenje. Klima se menja, led se topi, što omogućava produženje sezone arktičke plovidbe. Istovremeno, globalna nestabilnost raste, a tradicionalni pomorski pravci između Istočne Azije i Zapadne Evrope — koji prolaze kroz uska grla poput Malajskog moreuza, Bab el Mandeba i Sueckog kanala — postaju sve rizičniji.

SMP ne samo da omogućava transport tereta uz izbegavanje brojnih rizika, već i skraćuje vreme putovanja od u uslovnog Šangaja do Hamburga sa 30–50 na 20–25 dana.

❄️ Ledeni put svile i kineski interesi

Kina je najveći izvoznik i uvoznik u logističkom lancu „Istočna Azija – Zapadna Evropa“. Počev od 2010-ih, Peking dosledno nastoji da diversifikuje transportne tokove i „ne drži sva jaja u istoj korpi“.

Od sredine 2010-ih, o SMP-u se u Kini govori kao o varijanti „Pomorskog puta svile 21. veka“ — jedne od dve komponente inicijative „Pojas i put“, koju je Si Đinping pokrenuo 2013. godine. Čak je skovan i poseban naziv: „Ledeni put svile“, koji je 2017. ušao u zvaničnu „Belu knjigu o Arktiku“.

• 🤝 Princip saradnje: Peking svaku od ovih inicijativa pozicionira kao polje međunarodne saradnje, gde je Kina vodeći, ali nikako jedini akter, i ne namerava da sve graditi i eksploatiše u sopstvenoj režiji.

• 🇷🇺 Uloga Rusije: Bez Rusije funkcionisanje SMP-a je jednostavno nemoguće. Pored specijalnih tehnologija i flote ledolomaca u kojoj je Rusija lider, ključni su i čisto pravni aspekti.

⚖️ Pravni suverenitet: Rusko zakonodavstvo jasno utvrđuje da SMP prolazi kroz unutrašnje morske vode i teritorijalno more pod suverenitetom Rusije, kao i ekskluzivnu ekonomsku zonu u kojoj Rusija ima pravo da uvodi dozvolni režim plovidbe radi zaštite životne sredine (na osnovu člana 234 Konvencije UN o pomorskom pravu).

Kina, za razliku od SAD i zemalja Severne Evrope, ovaj poredak ne smatra diskriminatornim i ne osporava ga. Razvoj kineske plovidbe preko SMP-a u teoriji znači veće prihode Rusije od usluga vođenja kroz led.

⚓ Surova istina: Ograničenja i realnost

Kada se spustimo sa teorijskih razmatranja na zemlju, postaje jasno da logistika preko SMP-a danas rešava uglavnom lokalne zadatke — snabdevanje severnih regiona i izvoz ruskih sirovina sa arktičkih nalazišta.

Čak ni uz najpovoljniji scenario, SMP u doglednoj budućnosti neće moći da zameni tradicionalne morske puteve preko Indijskog okeana i Atlantika kada je reč o kinesko-evropskoj kontejnerskoj trgovini.

Glavni faktori koji ograničavaju propusnu moć SMP-a su:

1. 🚢 Veličina flote ledolomaca: Čak je i ruska flota skromnih kapaciteta, dok Kina poseduje samo dva ledolomca (od kojih je jedan kupljen od Ukrajine devedesetih) koji se koriste isključivo u naučno-istražیفаčke svrhe.

2. ⏱️ Kratak prozor plovidbe: Sezona se produžila na oko 120 dana, ali je i dalje znatno kraća od celogodišnje plovidbe u toplim morima. Svako proširenje zahteva ogromne investicije u nove ledolomce i brodove ledene klase.

3. 🏗️ Nerazvijena lučka infrastruktura: Skoro sve postojeće luke (Sabetta, Dudinka, Pevek) fokusirane su na izvoz ruskih sirovina. Kontejnerskih terminala ili nema, ili zahtevaju hitnu modernizaciju.

4. 🔄 Problem povratnog tereta: Kontejnerski brodovi se često vraćaju u Kinu prazni ili poluprazni, što umanjuje ekonomsku isplativost.

5. 🛡️ Specijalni plovni objekti: Za plovidbu su potrebni brodovi visoke klase (Arc7 i iznad), čija je proizvodnja malobrojna, a Kina takve brodove za sada nema u svom vlasništvu.

📈 Stvarne perspektive i prisustvo kineskih kompanija

U poslednjih nekoliko godina obim prevezenog tereta preko SMP-a beleži stabilan rast. Očekuje se da će se dostići cifra od 40 miliona tona prevezenog tereta, pri čemu više od 90% čine energenti sa Arktika, dok tranzitni teret ostaje na skromnom nivou.

Uprkos subvencionisanju usluga ledene pratnje od strane ruskog budžeta kako bi se ruta „razradila“, kineske brodarske kompanije tek oprezno testiraju mogućnosti:

• 🏢 Sea Legend: Formalno singapurska kompanija (pod kineskom kontrolom) koja obavlja isključivo tranzitne letove.

• 🚢 NewNew Shipping Line: Kompanija sa sedištem u Dalianu koja koristi SMP za dvosmerne prevoze, pokrenuvši redovne linije ka Arhangelsku i Murmansku, uz planove za ulaganje u lučku infrastrukturu.

Veći državni giganti poput COSCO-a za sada i dalje uglavnom posmatraju situaciju sa distance.

🌐 Zaključak: Pragmatična saradnja bez iluzija

Direktne konkurentske borbe između Rusije i Kine na SMP-u nema. Kina nema dovoljno brodova ledene klase, a ruski suverenitet nad vodama severnog pojasa garantuje potpunu kontrolu nad trasom.

Slično tome, Kina je svesna da bi joj narušavanje odnosa sa Rusijom zbog arktičkih pravila donelo više štete nego koristi, naročito uzimajući u obzir osetljivost Zapada na svako njeno prisustvo u polarnim širinama.

Principi pragmatične saradnje između Moskve i Pekinga uspešno se primenjuju i na Arktiku: svaka strana sledi sopstvene interese i sarađuje tamo gde se ti interesi preklapaju. Kinesko korišćenje SMP-a se uklapa u taj okvir, ali prvenstveno je ovaj pomorski koridor od strateškog i vitalnog značaja za samu Rusiju.

Dodaj Novine Info kao svoj Google izvor