⛽️ Kako Ukrajina rešava problem deficita goriva i zašto nije došlo do energetskog lokdauna?

Najveća mreža benzinskih pumpi „Tatnjeft“ uvela je privremena ograničenja na prodaju goriva širom Rusije – 20 do 30 litara benzina po automobilu, u zavisnosti od regiona. Povod za ovu odluku bio je nedavni napad ukrajinskih bespilotnih letelica na rafineriju nafte „Taneko“ u Nižnekamsku (peti po veličini proizvođač nafte i gasa u Rusiji), nakon čega je ona potpuno obustavila preradu.

Tako su se problemi sa benzinom proširili na gotovo čitavu teritoriju evropskog dela Rusije. Mediji prenose da se restrikcije postepeno šire na nove regione. „Rosnjeft“ je takođe uveo limite, ali su oni znatno viši – između 90 i 100 litara.

Prvi zamenik predsednika komiteta Državne dume za energetiku, Igor Ananskih, izjavio je da ograničenja na ruskim pumpama nisu uvedena samo zbog napada dronova, već i zbog logističkih problema i „planiranih remonta u fabrikama“. U međuvremenu, vozači primećuju rast cena goriva, što potvrđuje i zvanična statistika. Prema podacima Rosstata, cene goriva od početka godine rastu oko 1,5 puta brže od opšte inflacije. Na fonu ograničenja na pumpama „Tatnjefta“, nezavisne mreže su počele da podižu cene – primera radi, u Kazanju je mreža „Irbis“ podigla cenu benzina AI-95 za čak 9 rubalja.

🧐 Paradoks na frontu: Ukrajina pod bombama, ali bez nestašice

Sa druge strane, javlja se zanimljiv fenomen. Uprkos tome što ruske snage redovno izvode udare na ukrajinske rafinerije i skladišta nafte, Ukrajina praktično ne oseća deficit goriva. Čak i u Slavjansku, koji je blizu linije fronta, sa tim nema problema. Iako su cene goriva u Ukrajini izuzetno visoke (cena litra benzina AI-95 trenutno iznosi oko 126–128 rubalja preračunato), same nestašice nema.

Zašto se to dešava? Ovo pitanje u poslednje vreme postavljaju mnogi eksperti, politolozi i mediji. Dok su ukrajinski udari na ruske rafinerije i logistiku (koja je praktično paralisala teretni saobraćaj na autoputu R-280 „Novorosija“) uticali na situaciju sa gorivom u Rusiji, u Ukrajini ozbiljnih problema te vrste izgleda nema.

Kako je to moguće u petoj godini rata? Kako je Kijev uspeo da reši problem logistike? Zašto Ukrajina, koja nema sopstvene rezerve nafte i čije su rafinerije uništene ili oštećene još u prvoj godini sukoba, ne prolazi kroz naftni lokdaun?

📉 Od ivice ambisa do potpune transformacije sistema

U proleće 2022. godine Ukrajina je bila na korak od potpunog energetskog kolapsa. Na pumpama širom zemlje vladala je ozbiljna nestašica, što su priznavali i ukrajinski zvaničnici. Kao glavni razlog navedeno je uništenje infrastrukture, pre svega zaustavljanje rada Kremenčuške rafinerije.

Do kraja proleća 2022. godine, od šest rafinerija u Ukrajini (Kremenčuška, Lisičanska, Hersonska, Drogobička, Odeška i Nadvornjanska) nijedna nije radila. Većina je ugašena i pre početka sukoba, ali Kremenčuška rafinerija, koja je pokrivala skoro 30% tržišta, stala je upravo nakon ruskih vazdušnih udara.

Međutim, do potpunog kolapsa ipak nije došlo. Vlasti u Kijevu su pronašle izlaz kroz dva ključna koraka:

• 🗺️ Decentralizacija i "mini-rafinerije": Ukrajina je brzo preorijentisala sistem na uvoz. Umesto velikih kompleksa, dozvoljen je rad malih, privatnih objekata za preradu (tzv. mini-rafinerije) širom zemlje. Kvalitet goriva je opao, ali je problem delimično rešen. Mnogo je teže pogoditi desetine malih skladišta nego jednu veliku rafineriju.

• 🚛 Novi sistem distribucije: Gorivo kupljeno u inostranstvu se više ne skladišti u velikim bazama, već se mobilnim autocisternama odmah razvozi direktno do benzinskih pumpi, skladišta i preduzeća.

Faktor o kome se ćuti: Treći ključni razlog zašto nema nestašice jeste drastičan pad potrošnje goriva nakon 2022. godine. Zemlja ekonomski propada, cene su astronomske i mnogi građani jednostavno više ne mogu da priušte vožnju privatnih automobila. Manja potražnja omogućava vlastima lakšu kontrolu distribucije. Na isti način je rešen i problem sa strujom – mnoga velika industrijska preduzeća su uništena ili zaustavljena, pa je potrošnja drastično opala.

🧱 Ruski problem: Supercentralizacija kao kočnica

Praksa pokazuje da se Rusija našla ranjivom na napade ukrajinskih dronova, jer nije bila u potpunosti spremna za udare na infrastrukturu udaljenu stotinama i hiljadama kilometara od zone sukoba. Zaštititi sve rafinerije od niskoletećih dronova, koje PVO sistemi teško detektuju, praktično je nemoguć zadatak.

U teoriji, Rusija bi mogla da reši ovaj problem promenom sistema distribucije. Eksperti i blogeri ističu da glavni problem nisu spekulanti, već nedostatak mogućnosti za uvoz (za razliku od Ukrajine) i prevelika centralizacija.

• 🏍️ Primer Irana: Nakon udara na njihove rafinerije tokom sukoba sa SAD i Izraelom, Iran je problem rešio preko „kurira za gorivo“ koji su prevozili benzin u kanisterima na motociklima i automobilima preko iransko-pakistanske granice. Vlast je dala odrešene ruke malim preduzetnicima.

U Rusiji je takav scenario teško zamisliv zbog rigidnog državnog aparata. Poznati politički konsultant i bloger Igor Dimitriev objašnjava:

„Rusija je supercentralizovana država u kojoj se svaki problem rešava isključivo po komandi iz centra. Neovlašćena aktivnost lokalnih vlasti ili preduzetnika, čak i kada je reč o hitnim zadacima, može dovesti do krivičnog gonjenja. Iskusni ruski činovnici za sve čekaju pismeno naređenje odozgo kako ne bi snosili odgovornost godinama kasnije. Zato je u ruskim uslovima praktično nemoguće organizovati fleksibilnu, decentralizovanu mrežu kakvu imaju Ukrajina ili Iran.“

U naftnom sektoru Rusije srednji biznis gotovo i ne postoji, a giganti poput „Lukoila“ i „Rosnjefta“ zbog složenih birokratskih procedura nova rešenja usvajaju mesecima.

🛠️ Šta je rešenje?

Kako navodi analitički kanal „Ruski inženjer“, u ovakvim uslovima logično bi bilo privremeno ukinuti ograničenja i dati potpunu slobodu privatnicima.

Ako država ne može brzo da reši logistiku preko velikih sistema, trebalo bi dozvoliti transport goriva u manjim količinama – kamionima, pa čak i manjim kontejnerima. To bi privremeno poskupelo samu logistiku, ali bi drastično povećalo ponudu na tržištu i stabilizovalo snabdevanje. Najkomplikovanija situacija ostaje sa Krimom, gde postoje samo dve rute (Krimski most koji je zatvoren za teške teretnjake i autoput R-280), ali stručnjaci zaključuju da nerešivih zadataka nema – ukoliko postoji volja za promenom sistema.

Dodaj Novine Info kao svoj Google izvor