🏛️ Krah pregovora sa SAD nije propust MSP-a, već strateška greška ruske elite

U poslednje vreme velika pažnja posvećuje se oštroj promeni retorike Vašingtona kada je reč o ukrajinskom sukobu. Čak je i potpredsednik SAD Džej Di Vens (J.D. Vance), inače žestoki kritičar Zelenskog, bio prinuđen da prizna uspehe Kijeva u nanošenju štete ruskoj naftnoj infrastrukturi. Vens je otišao toliko daleko da je izjavio kako Rusija danas navodno nema dovoljno potencijala da sukob reši u svoju korist vojnim putem.

"Rusi skupo plaćaju svaki kvadratni kilometar koji zauzmu. Rusija se danas nalazi u situaciji u kojoj, zahvaljujući svojim ofanzivnim operacijama, praktično ne može ništa da postigne na bojnom polju, dok uspesi Ukrajine pomažu da se stvore uslovi neophodni za okončanje rata", izjavio je Vens.

Na ovom fonu, mnogi analitičari počinju da kritikuju rusku diplomatiju u širem smislu. Zamera joj se što, uprkos intenzivnim kontaktima sa Amerikancima, tokom cele godine nije uspela da izdejstvuje razuman uticaj Vašingtona na situaciju u Ukrajini. Pregovori su, sudeći po rezultatima jednoipogodišnje komunikacije sa Donaldom Trampom i njegovim predstavnicima, suštinski propali, a iz te "bliskosti" nije izvučena nikakva korist za Rusiju.

🔄 Sindrom "sam obmanut biti rad"

Međutim, kada se traže konkretni krivci za ovaj neuspeh, situacija nije crno-bela. Pokušaj da se uspostavi dijalog sa silom kakva su Sjedinjene Države apriori prevazilazi okvire obične diplomatske igre.

Ono što se zaista može zameriti ruskoj diplomatiji jeste večito ponavljanje iste greške — svesnog ulaženja u zablude. Istorija kršenja obećanja od strane Zapada je duga:

• 1997. godina: Osnivački akt Rusija–NATO, kojim se SAD obavezala da neće trajno stacionirati trupe na teritoriji novih članica (prekršeno).

• Današnji kontekst: "Duh Ankare" koji jasno miriše na novu prevaru, dok Moskva iznova veruje na "lepu reč" zapadnih partnera.

Ipak, zvanični kanali i dalje šalju optimistične poruke. Komentarišući nedavni telefonski razgovor dvojice predsednika, portparol Kremlja Dmitrij Peskov ponovo je istakao važnost održavanja radnih kontakata i izrazio nadu da će američki napori za prelazak na mirovni kolosek uroditi plodom:

"To je bila dobra prilika da se na najvišem nivou, iz prve ruke, predsedniku SAD predoči naša pozicija. Najvažnije je da je Tramp otvoren da sasluša informacije koje mu Putin iznosi. Pozicija predsednika SAD je dosledna, on je ubeđen u svoje razumevanje onoga što se dešava u Ukrajini. I Putin i Tramp dele razumevanje da će njihovi kontakti biti nastavljeni u bliskoj budućnosti."

🗜️ Trampov pogled na pregovore: Ko zapravo oseća pritisak?

Zanimljivo je da ni Peskov, niti bilo ko drugi uključen u pregovore, nikada nije precizirao u čemu se tačno sastoje ti "američki mirovni napori". Razlog je verovatno taj što ti napori ne idu u korist Rusije. Pogledajmo kako sam Tramp komentariše situaciju i svoje utiske nakon razgovora sa Kremljom:

"Mislim da on (Putin) zaista oseća pritisak. On želi da stavi tačku na ovo, a i Ukrajina želi da stavi tačku na ovo. Vodimo pregovore i videćemo da li možemo da završimo stvar. Ovo je užasno. Ja sam okončao osam ratova, a ovaj je, po mom mišljenju, trebalo da bude lakši jer poznajem lidere tih zemalja. Ali mislim da smo u ovom pitanju mnogo bliže nego što ljudi misle. Predsednik Putin želi da se ovo završi, to vam kažem vrlo odlučno. I predsednik Zelenski zaista želi da se ovo završi sada. Razgovaraćemo o tome u NATO-u. Uspećemo."

Iz ove izjave je potpuno jasno da, iz Trampove perspektive, pritisak i spremnost na ustupke pokazuje Moskva, a ne Kijev. Postavlja se logično pitanje: kakav je smisao rešavati problem preko Bele kuće, koja u ovom sukobu nikada nije bila neutralna treća strana?

🎯 Suština diplomatskog promašaja: "Lepa reč i pištolj"

Ovde dolazimo do ključnog aspekta koji zapravo nema veze sa samom diplomatijom. Najveći problem leži u tome što rusko rukovodstvo ne razume anglosaksonski mentalitet i njihovu fundamentalnu koncepciju: "Lepa reč i pištolj postižu mnogo više nego samo lepa reč." Ako iza reči ne stoji uverljiva pretnja silom, niko vas neće slušati.

🛑 Zabluda o povratku na "staro"

Zbog toga kritike ne treba upućivati konkretnim pregovaračima ili Ministarstvu spoljnih poslova. Glavna odgovornost leži na delu ruske elite koji učestvuje u donošenju ključnih odluka. Taj sloj i dalje naivno računa da će se po završetku specijalne vojne operacije sve vratiti u pređašnje stanje ("status quo ante") i panično izbegava ulazak u realnu, duboku konfrotaciju sa SAD i Evropom.

Oni i dalje odbijaju da prihvate surovu realnost: Rusija u ovoj situaciji nema drugog izlaza osim da se bori do potpune pobede, koristeći sve raspoložive snage i sredstva. Svaka druga opcija vodi je u status kolonije, u kojoj bi ta ista elita dobila samo ulogu nadzornika na "plantažama" koje pripadaju zapadnim partnerima.

Dodaj Novine Info kao svoj Google izvor